LIMASOL
Iz
Pafosa smo otišli u Limasol, gde smo se smestili u skromnom hotelu, ali na
dobroj lokaciji, tj. u starom delu garada. Limasol, poznat i kao Lemesos, ima
oko 110.000 stanovnika, što ga čini drugim po veličini gradom na Kipru. Većinu,
naravno, čine Grci, ali ovde živi i puno ljudi iz raznih evropskih zemalja, kao
i azijskih i afričkih migranata. Ima i ozbiljni broj tzv. Pontskih Grka, koji
su se ovde naselili nakon raspada Sovjetskog saveza. Ako se njima dodaju i brojni
Rusi koji su ovde došli poslednjih godina, ne čudi što ovo mesto u šali zovu
Limasolgrad. Danas 17 % stanovništva govori ruski jezik. Limasol je i mesto sa
najvećim brojem registrovanih brodova u evropi, a treće u svetu. Razlog za to
su kojekakve poreske olakšice.
 |
| Limasol. |
U srednjem veku ovdašnja luka važila je za
utočište raznim hrišćanskim piratima koji su napadali muslimanske trgovačke
brodove. Za uzvrat oni su lokalnim vladarima davali deo plena. Zbog toga su
egipatski Mameluci sproveli veliku vojnu akciju na Kipar i poharali Limasol.
Tom prilikom Mameluci su dobrim delom srušili gradsko utvrđenje. Prvo utvrđenje
na tom mestu podigao je Gaj Lisinjan, a kasnije ga je obnovio Frederik II car
Svetog rimskog carstva (1228.) Osim Mameluka urušavanju limasolske tvrđave doprineli
su i Đenovljani, kao i zemljotresi. Kada su Osmanlije zauzele Limasol srušili
su staro utvrđenje i sazidali novo 1590. godine. Unutrašnjost ove fortifikacije
iskorišćena je da se u nju smesti prilično zanimljiva arheološka postavka.
 |
| Tvrđava u Limasolu. |
Dalje je usledio nasumični obilazak starog
dela grada. Nabasali smo i na dzamiju koja je podignuta iznad vizantiske crkve
i to bi bilo to, što se tiče malo drevnijih istorijskih zdanja. Međutim, ima po
gradu dosta zanimljivih tradicionalnih kuća, uglavnom dvospratnih, sa terasama
čije su ograde od kovanog gvožđa, a koje leže na reljefom ukrašenim konzolama.
Ima i zgrada u neoklasičnom, tj. viktorijanskom stilu iz vremena britanske
kolonijalne vladavine. Duž obale se pruža lepo, moderno šetalište, a u staroj
luci su sada smešteni kafići, galerije i luksuzni restorani.
 |
| Limasol. |
Jedan dan smo iz Limasola napravili izlet do
dva obližnja arheološka lokaliteta. Prvo smo se lokalnim minibusem odvezli do
Kolosi kastela, koji se nalazi 14 km zapadno od grada. Najstarije utvrđenje na
ovom mestu podignuto je 1210. godine, ali ga je kralj Igo II predao jovanovcima
(hospitalcima). Svoj današnji izgled duguje ovom viteškom redu, tačnije
njihovom vođi Luju de Manjaku, koji ga je 1454. godine izgradio. Njegov grb
krasi istočni zid ovog malog utvrđenja. Osnove je 17 x 17 metara i ima svega tri
sprata. Jedno kratko vreme su ga držali templari (1306 – 1313), ali je vraćeno
hospitalcima.
 |
| Tvrđava Kolosi. |
Par desetina metara od tvrđave nalaze se
ostaci stare šećerane, kojom su takođe upravljali vitezovi svetog Jovana. U
nekom momentu ovo postrojenje je prestalo sa radom, ali su ga Turci obnovili
1591., što nam je poznato na osnovu pronađenog kamenog natpisa.
 |
| Ostaci šećerane. |
Kolosi je bio mnogo poznatiji po jednom
drugom “slatkom” proizvodu koji je ovde pravljen. Reč je o vinu komandarija. To je
izuzetno staro vino koje se proizvodilo od grožđa uzgajanog na obroncima
planine Trodos. Bilo je poznato kao nama, što se prevodi kao sveto vino.
Koristilo se za crkvene obrede. Kada su vitezovi sv. Jovana uspostavili bazu u
Kolosiju imali su pod svojom vlašću 60 sela. Ta oblast se zvala Grand
Komanderija, a vladari vitezova su nosili titulu veliki komandant. Hospitalci
su usavršili proizvodnju ovog vina i pod imenom komandarija ga masovno izvozili
u Jerusalim.
Postoje brojne legende u vezi ovog pića. Po
jednoj je ono služeno na venčanju Ričarda Lavljeg srca, a on je opijen njime
izjavio da je to vino kraljeva i kralj među vinima. Druga legenda kaže da je
Selim II naredio da se osvoji Kipar samo da bi se dokopao komandarije. Naravno
da to nije tačno, mada je pomenuti sultan važio za ljubitelja dobre kapljice, a
i krasio ga je epitet pijanica. Postoji i špekulacija da je komandarija
poslužila kao inspiracija Portugalcima da naprave porto.
Komandarija se pravi od dve stare sorte
grožđa i to tako što se ostavi da prezri, pa se nakon branja suši na suncu.
Onda sledi duga fermentacija, pa se dodaje med, vanila, trave i sušeno voće. Na
kraju mora da odstoji minimum četiri godine u buretu, pre nego što se flašira.
Pošto volim ta jaka, desertna vina tipa porto ili šeri, dopala mi se i
komandariaj, mada je za moj ukus malo preslatka.
Nakon Kolosija uhvatli smo novi minibus i
odvezli se do Kuriona. To je arheološki lokalitet koji se prostire na velikoj
površini, tako da smo obišli samo deo ovog nekadašnjeg grada. Pre puta sam
proveravao šta sve tu ima da se vidi i shvatio da su ostaci hrama Apolona
Hilatesa prilično skromni, te sam rešio da to preskočim, baš kao i obližnji
stadion. Što se tiče ostalog što ima da se vidi na ovom arheološkom nalazištu
nisam nešto impresioniran. Da me ne shvatite pogrešno, u pitanju je moja
percepcija, odnosno čoveka koji se nagledao koliko hoćeš antičkih lokaliteta. U
Kurionu nisam video ništa novo, ništa posebno, ništa savršeno očuvano. U
principu ok je Kurion, ima teatar, ostatke termi, neke objekte sa očuvanim
mozaicima, mada je i ovde jedan deo njih pokriven.
 |
| Kurion. |
Nakon razgledanja lokaliteta minibusom smo
se odvezli do obližnje plaže (Kurion beach) da se na kraju ovog napornog dana
malo osvežimo. I pored ogromnih oblutaka koje sam ovako bangav jedva savladao,
i pored velikih talasa i prohladnog mora, nakon celodnevnog akanja ovo kupanje
je i te kako prijalo.
 |
| Kurion beach. |
Нема коментара:
Постави коментар