PLANIRANJE
Ovisnik sam! Navučen sam
na putovanja! Stalno razmišljam o novim i novim destinacijama. U glavi mi se
non-stop vrzmaju ideje za nova putešestvija. Imao sam velike planove za ovu
godinu. Hteo sam u Rim i u Mongoliju, a razmišljao sam i o Etiopiji. Međutim,
idioti koji vladaju Srbijom uspeli su da me za kratko vreme toliko osiromaše da
su svi moji planovi pali u vodu. Šta je tu je! Pošto negde mora da se ide,
okrenuo sam se Balkanu. Iskreno govoreći, mene Balkansko poluostrvo možda i
najviše interesuje od celog sveta i mogu da kažem da sam ga prilično obišao.
Namerno nisam bio u svim mestima koja me zanimaju. Delove Balkana sam planski
ostavio za neka buduća vremena, kada budem matoriji, tj. kada će mi biti teže
da otputujem u neke daleke krajeve ili ako dođu crni dani. Zbog toga sam se
zadnjih godina uglavnom držao tih malo udaljenijih delova zemaljske kugle,
vođen idejom da dok sam relativno mlad obiđem zahtevnije destinacije. Kao što
rekoh, neke delove Balkana čuvao sam za eventualne crne dane. E, pa, kod mene
su ti dani došli!
Sedeći besposlen na poslu, nemajući šta da
radim zbog već pominjanih idiota na vlasti, zajebavao sam se guglovom mapom na
kompjuteru i nekako došao do ušća Dunava u Crno more. Ova moćna reka se kod
grada Tulče, koji je udaljen nekih sedamdesetak kilometara od mora, račva na
tri velika kanala. Severni krak se završava u Ukrajini, srednji se u more uliva
kod luke Sulina, a južni kod ribarskog naselja Sveti Đorđe (Sfantu Gheorghe).
Kliknuo sam na satelitski snimak i krenuo na virtuelno putovanje obalom mora od
Sv. Đorđa do Suline. Kako sam se približavao Sulini hvatla me je sve veća
euforija. Mogao bih tamo, peščana plaža, more, Dunav, sjajno! Kada sam stigao
do Suline uzviknuo sam od radosti TO! Odlično, može da se ovom plažom prođe od
jednog do drugog mesta! Doduše, na par lokacija mogli bi da predstavljaju
problem neki kanali koji se ulivaju u more, ali to ću rešiti plivanjem. Poneću
nekoliko najlonskih dzakova, u njih ću potrpati stvari i preneti ih. Od Sv.
Đorđa do Suline nije baš mala razdaljina, utrnula mi je ruka dok sam mišem
prešao tu putanju. U stvari, posle sam izračunao, između njih je nekih 38
kilometara.
Čim sam sve to ustanovio, prebacio sam se na
sajt Navroma, rumunske brodske kompanije, i pogledao da li postoji redovna
putnička linija od Tulče do Sv. Đorđa i Suline. Ima, odlično! To je to, idem u
deltu Dunava! Prilikom povratka sa posla svratio sam do obližnjeg tržnog centra
gde sam pazario šator, vreću za spavanje
i podlogu.
 |
| Plan puta po delti. |
Moram da spomenem da nisam ja baš sasvim
slučajno, zajebavajući se na guglovoj mapi, zabasao u deltu Dunava. Bivši sam
lađar. Proveo sam 7 godina po brodovima i došao do zvanja poručnika unutrašnje
plovidbe, iliti po lađarski postao sam čiča. Tokom sankcija 90-tih napustio sam
brodarstvo i posvetio se nekim drugim profesijama.
Lepi su bili ti moji lađarski dani i sada ih se sa setom sećam. Nisam zaboravio
ni Dunav, reku po kojoj sam plovio, i eto posle više od 20 godina reših da
provedem neko kratko vreme u njenoj delti.
Nakon što sam doneo odluku o ovom putovanju,
bacio sam se na detaljniju razradu plana. Odlučio sam da provedem i neko vreme
u Bukureštu i Konstanci. Trebalo je naći bar još jednog saputnika za ovaj put. Ja se,
kao što je poznato, ne libim da sam putujem i svakojake vukojebine sam prošao u
solo varijanti, ali za ovaj put sam, ipak, više voleo da ne budem sam. Pre
svega zbog mojih ozbiljnih problema sa skočnim zglobovima, koji su iz godine u
godinu u sve gorem i gorem stanju. Nakon iole ozbiljnijeg pešačenja počnu da me
bole, oteknu i svaki korak predstavlja ozbiljan napor. Do sada sam taj problem
rešavao tako što sam trpeo bol. Tako ću i sad, dovoljno sam tvrdoglav,
izdržaću. Izložio sam moj plan nekolicini ljudi, ali nisu bili baš
zainteresovani, pošto je ovo putovanje uključivalo, osim samog pešačenja
potpuno nenaseljenim predelom i nošenje, pored stvari i velike količine vode,
spavanje na otvorenom, gaženje ili preplivavanje kanala, izloženost suncu,
pošto na celoj trasi gotovo da nema nikakve hladovine, kao i jakom vetru, koji
tu non-stop duva, a i rojevima komaraca.
Na kraju se odazvao moj drugar iz teretane.
Pravi čovek za ovu akciju. Prvo nije razmaženko, a i u dobroj je kondiciji. Ja
u teretani radim samo na snazi i tu sam za svoje godine prilično dobar, dok se on
pomalo bavi i aerobnim treninzima, tako da i trči, pliva, vozi bajs, boksuje, jednom
rečju idealni saputnik.
Нема коментара:
Постави коментар