Kipar 2026. (7. deo)

 

LARNAKA

 

   Iz Limasola smo otišli u Larnaku, grad u koji smo sleteli na početku ovoga putovanja i tako smo zatvorili naš kiparski krug. U pitanju je treći po veličini grad na ostrvu, a nalazi se na obali mora, nekih šezdesetak kilometara južno od Nikozije. Nekada se zvao Kition. Obišli smo to što može da se vidi od drevnog Kitiona i stvarno je bezveze, čak i za nas arheologe.

Larnaka.

   Znatno zanimljivija mi je bila crkva sv. Lazara. Reč je o Lazaru iz Vitanije (Betanije), koga je Isus Hrist, četiri dana posle njegove smrti, vaskrsnuo. Nakon što je oživeo Lazar je postavljen za vladiku na Kipru, gde je živeo preko 30 godina dok nije po drugi put umro. Veruje se da je na mestu današnje crkve sahranjen. Po mnogima se i ime grada Larnaka dovodi u vezu sa njegovom grobnicom, odnosno sa grčkom rečju larnaks, što predstavlja jednu vrstu sarkofaga. Priča o grobu i moštima sv. Lazara je malo zamršena. Godine 890. na mestu ove bogomolje pronađen je grob sa natpisom “Lazar, četiri dana mrtav, Hristov prijatelj”. Car Lav VI je naredio da se na ovom mestu podigne crkva,  a mošti je preneo u Carigrad 898. godine. Tokom  IV krstaškog rata, 1204. godine ostaci sv. Lazara su ukradeni, a onda su se pojavili u Marselju, gde su na kraju opet izgubljeni.

Crkva sv. Lazara.

   Crkva koju je podigao Lav VI je tokom vekova više puta prepravljana. Pretvarana je u katoličku crkvu, pa čak i u dzamiju. Dodat joj je portik na južnoj strani, a originalne tri vizantijske kupole i zvonik su joj srušeni, tako da je sadašnje zdanje zadržalo malo toga izvornog. U kripti crkve nalazi se grob sv. Lazara, naravno, prazan.

Kripta u crkvi sv. Lazara.

   Sledeća na redu bila je tvrđava u Larnaki. To je još jedno malo utvrđenje, kakvo smo videli i u Limasolu i u Pafosu. Prvu fortifikaciju na ovoj lokaciji izgradili su Vizantinci, a onda su je koristili i prepravljali svi redom do Osmanlija. Tokom britanske vladavine korišćena je kao zatvor. Iz tog vremena zanimljiva je prostorija za vešanje, gde se na podu nalazi rupa u koju bi osuđenik na smrt propao tokom izvršenja smrtne kazne. Poslednji nesrećnik koji je završio u ovoj rupi obešen je 1945. godine.

Tvrđava u Larnaki.

   Stari deo Larnake ima dosta kuća iz 19. veka, kakve sam već opisivao, kao i starih prodavnica i zanatskih radnji sa velikim dvokrilnim lučnim vratima. Sada se u njima nalaze kafei i raznorazne prodavnice.

   Od istorijskih zdanja treba spomenuti Kamares akvadukt iz 18. veka, Zuhuri dzamiju iz 19. veka, kao i Hala sultan teke, odnosno tekiju posvećenu Um Haran. Ona je navodno rođaka Muhamedove majke, koja je tokom arapskog osvajanja Kipra 648. godine bila u nekoj službi, što bi danas bilo najsličnije pozivu medicinske sestre. Tokom pomenute vojne kampanje pala je sa konja i poginula. Sahranjena je na mestu gde je stradala, a kasnije su Osmanlije tu podigli tekiju. Hala sultan teke se nalazi na ovdašnjem slanom jezeru, koje je poznato po flamingosima. Njih, nažalost, nismo videli pošto ovde borave samo tokom zimskih meseci.

Kamares akvadukt.

   Dobra je Larnaka. U njoj smo najduže ostali, te smo je fino prošpartali. Zapao mi je za oko veliki broj murala, od kojih su neki baš ogromni, preko celih zgrada. Posetili smo i arheološki muzej, koji je takođe dobar. Nismo propustili ni dalje upoznavanje sa kiparskom gastronomijom. Osim već pominjanih kobasica u crnom vinu, suvlakija, šeftalija, probali smo i musaku, kao i kontosuvli, odnosno ražnjiće sa velikim komadima marinirane svinjetine. Posebna priča je kleftiko, tj. ukradeno jagnje. Nekada davno grčki ustanici, a možda i obični lopovi, kada bi ukrali Turcima jaganjce, spremali bi ih tako što bi iskopali rupu u zemlji, u nju stavili žar, pa preko postavili mokro granje i lišće. Onda bi preko toga ubacili meso i prekrili ga sa još jednim slojem vlažnog lišća. Zatim bi rupu zatrpali i pustili da se meso krčka. Na taj način nije bilo dima koji je mogao da ih oda. Danas ne kopaju rupe, već jaganjce peku u specijalnim zidanim kalotastim pećima i, naravno, ne kradu ih.

   Dosta vremena smo proveli i na plaži Finikudes, koja se pruža duž istoimenog šetališta sa palmama. Finikudes, inače, na grčkom znači palmino drvo. Plaža je ok. Velika peščana, ima puno lokala duž šetališta, a ležaljke i suncobrani su se izdavali za 2,5 eura po komadu. U ovo doba godine plaža uopšte nije bila pretrpana, sumnjam da je tako u jeku sezone. Sve u svemu dobro nam je bilo u Larnaki, baš kao i u svim drugim mestima koje smo posetili tokom ovog putovanja.