Kipar 2026. (5. deo)

 

PAFOS

 

   Rano ujutro smo se autobusom odvezli u Nikoziju. Tu smo prvo na kojekakve gluposti potrošili preostale turske lire, a onda smo prešli u grčki deo grada. Na putu do autobuske stanice napravili smo pauzu u jednoj poznatoj nikozijskoj pekari, gde smo doručkovali koupes. Radi se o poznatoj kiparskoj uličnoj hrani. Od bulgura se napravi testo koje se napuni mlevenim mesom, lukom, peršunom, začinima i onda se prži u dubokom ulju. Odlično je! Kada smo obavili doručak ukrcali smo se u bus i uputili ka našem sledećem odredištu – Pafosu.

   Pafos se nalazi na zapadnoj obali ostrva i udaljen je nekih 150 km od Nikozije. Ima oko 55.000 stanovnika. U pitanju je drevno mesto pored koga se iz morske pene rodila Afrodita, nakon što je Kron bacio u more Uranove odsečene genitalije. Ime Pafos, koje grad nosi, takođe se dovodi u vezu sa Afroditom. Naime, vajar Pigmalion je bio zgrožen promiskuitetnim ponašanjem tadašnjih žena, te se odlučio na celibat. Međutim, napravio je žensku skulpturu u koju se zaljubio. Pošto se baš zacopao, molio je Afroditu da je oživi, što je boginja i učinila. Sa njom je Pigmalion dobio ćerku Pafos.

Tvrđava u Pafosu.

   Tokom vožnje odlučili smo da izađemo na jednoj stanici pre glavne, pošto se nalazila nedaleko od arheološkog muzeja. To smo uradili jer nam je bilo rano za ulazak u apartman koji smo rezervisali, te smo rešili da prvo posetimo muzej. Muzej je mali, ali odličan. Eksponati su slični onima iz muzeja u Nikoziji. Pažnju mi je privukla kolekcija posuda koje su napravljene u oblicima ljudskog tela. Neke su u formi stopala, kolena, šaka, genitalija, grudi, ušiju itd. U njima su čuvani razni lekoviti napici ili ulja za lečenje tih pojedinih delova tela. Tako da nema greške, ako te boli uvo kupiš lekoviti napitak spakovan u ambalaži u obliku uva. Potiču iz rimskog doba, kada je Pafos važio za čuveni medicinski centar.

   Nakon obilaska muzeja krenuli smo ka našem smeštaju i usput prošli kroz stari deo grada, koji mi nije delovao preterano zanimljivim. Izabrali smo da nam apartman  bude blizu mora i što je najvažnije između dva arheološka lokaliteta zbog kojih smo i došli u ovaj grad. Jedan su tzv. Grobnice kraljeva, a drugi je Nea Pafos. Postoji i treći Paleo Pafos, koji je još u antičko doba bio poznat po hramu Afrodite, koga su pominjali: Herodot, Strabon, Pausanija, Tacit i drugi, ali je od njega malo toga sačuvano. Od nekoliko antičkih pisaca ostalo nam je zabeleženo da je Afroditin hram predstavljao i neku vrstu centra prostitucije. Naime, Afroditin hram je imao veći broj devojaka koje su prodavajući ljubav skupljale sredstva za ovo svetilište. Osim ovih “profesionalki” tu su ordinirale i žene koje su prostitucijom skupljale novac za miraz ili da bi im se ispunilo nešto za šta su se molile Afroditi.

Grobnice kraljeva.

   Apartman koji smo izabrali bio je odličan i prostran. Posle kratke pauze taksijem smo se odvezli do arheološkog lokaliteta Grobnice kraljeva. U pitanju je nekropola koja je nastala u 3. veku pne, nakon što su Ptolomeidi preuzeli vlast na Kipru i premestili prestonicu iz Salamisa u Pafos. Ovo drevno groblje je smešteno na jednom stenovitom platou iznad mora. Na njemu su raštrkane desetine fantastičnih grobnica, od kojih se izdvaja osam baš monumentalnih. Rađene su tako što bi se odozgo izdubila stena i tako formirao veliki atrijum, često sa tremom na stubovima, a onda bi se sa strane pravile grobne prostorije. Jedino se razlikuje grobnica br. 8, gde se u sredini tog izdubljenog atrijuma uzdiže pravougaona, takođe isklesana građevina. Ova grobnica podseća na čuvene crkve u Lalibeli u Etiopiji.

Grobnice kraljeva.

   Neverovatan je ovaj lokalitet. Kao arheolog koji je do sada video na stotine arheoloških nalazišta mogu da kažem da su Grobnice kraljeva nešto posebno i jedinstveno, i i te kako ih vredi posetiti. Inače, lokalitet je prilično velik i iako su me zglobovi razbijali, uspeo sam uprkos bolu da zavirim u svaki kutak. Što se tiče “arheologije” na ovom putovanju Grobnice kraljeva su mi apsolutni “highlight”.

   Sutra ujutro smo se uputili ka lokalitetu Nea Pafos, koji se nalazi nekih 1,5 km južno od našeg apartmana. Nismo prešli ni stotinak metara i kod šoping centra “Kings Avenue Mall” nabasali smo na skromne ostatke helenističkih tankova za vodu, koji su opsluživali nekadašnje terme. Krećući se dalje na jug, opet neočekivano, ispred nas se stvorio veliki i zanimljivi antički kamenolom. To je ogromna kamena stena iz koje su sekli blokove i na taj način stvorili veštačku pećinu. Kada smo se popeli na tu stenu naišli smo na mozaik od oblutaka, na kome su prikazana dva delfina i trozubac između njih. Tu se mogu videti i ostaci akvadukta, a padine ove stene iskorišćene su da se izgradi ne tako mali teatar.

Kamenolom.

   Pre ulaska u samo arheološko nalazište Nea Pafos otišli smo do srednjovekovne crkve Panagije Hrisopolitse iz 13. veka, koja je podignuta na i te kako vidljivim ostacima velike ranovizantijske bazilike, čiji masivni stubovi i dalje uspravno stoje. Nazivaju ih stubovima svetog Pavla, jer je po tradiciji za njih ovaj svetac bio vezan i bičevan.

Panagija Hrisopolitsa - Stubovi sv. Pavla.

   U porti Panagije Hrisopolitse nalazi se grob Erika Ejegada, srednjovekovnog danskog kralja. U pitanju je zanimljiv lik, koji je 1095. godine došao na presto Danske. Važio je za dobrog vladara i bio je omiljen među podanicima. Kažu da je, kako dolikuje pravom vikingu, bio izrazito snažan, bučan i raskalašan. U trenutku jednog izliva besa ubio je četvoricu svojih vojnika. Nakon nekog vremena, kada je shvatio šta je uradio, rešio je da okaje grehe tako što će otići na hodočašće u Jerusalim. Putovao je kroz Rusiju do Carigrada. Tokom tog putovanja se razboleo, ali je nastavio dalje brodom. Kada je stigao u Pafos preminuo je 1103. godine. On je bio prvi hrišćanski kralj koji se nakon zauzimanja Jerusalima uputio u ovaj sveti grad, ali, kao što vidimo, nije stigao. Njegova kraljica Boedil je u tome uspela, ali je po dolasku i ona umrla.

   Arheološki lokalitet Nea Pafos nalazi se na poluostrvu tako da je većim delom okružen morem. Osnovan je krajem 4. veka pne, a, kao što već spomenuh, početkom 2. veka pne, za vreme Ptolomeida, postao je prestonica ostrva. Što se tiče samog lokaliteta, nema tu bogzna kakvih zdanja, osim teatra – odeona. Ostali objekti su sačuvani malo iznad temelja. Realno govoreći, bilo bi bezveze da nije opstao jedan broj mozaika koji su krasili nekadašnje rimske vile. Tako se u “Kući Dionisa” od 2000 m², pod mozaicima nalazi 556 m². Osim geometrijskih i floralnih motiva na njima su prikazane i mitološke scene, kao što su Apolon i Dafne, Ikar, 4 godišnja doba. “Kuća Ajon”poseduje više mozaika sa Dionisom, a u “Kući Tezeja” prikazan je ovaj junak u borbi sa minotaurom. Odlični su svi ti mozaici, nema šta. Šteta samo što je dobar deo njih prekriven peskom i nedostupan široj javnosti.

Nea Pafos.

   Nakon što smo završili sa razgledanjem ovog arheološkog nalazišta rešio sam da se zbog problema sa zglobovima odvojim od ekipe i da kroz sporedni izlaz izađem negde na plaži “Lighthouse beach” i da na taj način skratim put do smeštaja. Ova plaža je dobila ime po 20 metara visokom svetioniku izgrađenom 1888. godine. Moguće je i popeti se na njega, ali zbog bolova nisam bio u stanju da to uradima, te sam produžio nekadašnjim bedemima Nea Pafosa i izbio na plažu. Tu sam malo predahnuo, popio kapućino, rashladio se u moru i nastavio dalje do apartmana.