Nemačka i još ponešto 2024. (7. deo)

 

NIRNBERG

 

   Iz Kelna smo se uputili ka, nekih 400 km udaljenom, Nirnbergu. Ovaj grad sa svojih 545.000 stanovnika drugi je po veličini u Bavarskoj. Prvi put se u dokumentima pominje 1050. godine. U pitanju je bilo važno srednjovekovno mesto okruženo bedemima, unutar kojih se nalazio i tzv. Nirnberški zamak. Zbog te srednjovekovne prošlosti Nirnberga smo najviše i došli u ovaj grad. E, sad, za vreme II svetskog rata Nirnberg je sistematski bombardovan od strane Britanaca i Amerikanaca i većim delom je razrušen. Nakon rata usledila je sveobuhvatna i dugotrajna obnova i rekonstrukcija centralnog gradskog jezgra. Svega 25% građevina u starom delu grada stvarno je izgrađeno pre II svetskog rata. Ok, ta obnova je dobro izvedena, mada se u mnogo slučajeva, ipak, vidi da se radi o novim objektima. To je posebno upadljivo kod gradskih zidina.

Nirnberg.

   Obilazak Nirnberga započeli smo njegovim zamkom, koji je važio za jedno od značajnijih utvrđenja Svetog rimskog carstva. Najzanimljivija mi je bila kapela unutar palate iz 1200. godine. Zapravo, reč je  o dve kapele jedna iznad druge. Po prostorijama zamka raspoređena je izložba oružja, oklopa i sličnih stvari.

Nirnberški zamak.

   Odmah pored glavnog ulaza u zamak nalazi se kuća Albrehta Direra. To je petospratni objekat izgrađen 1420. godine. Radi se o ovdašnjoj tipičnoj srednjovekovnoj građevini sa drvenim gredama (bondrucima). Volim ja Direra, međutim, to što je izloženo od njegovih dela nije me nešto impresioniralo. Zanimljivija mi je bila sama kuća i stari nameštaj u njoj.

Direrova kuća.

   Obišli smo i “Germanisches Nationalmuseum”. Velik je, izložbeni prostor zauzima 24.560 m². U pitanju je moderna građevina u okviru koje je inkorporiran kartuzijanski manastir iz 15. veka. Najpoznatiji eksponat ovog muzeja je tzv. “Zlatni šešir” iz poznog bronzanog doba (1000 – 900. pne). To je konusni predmet visine 88 cm, napravljen od ukrašenog zlatnog lima. Pretpostavlja se da su ga nosile nekakve važne ličnosti tokom obavljanja kojekakvih rituala. Pomenuti predmet je povučen iz stalne postavke i izložen u sali sa tematskom izložbom, pod imenom “Poslednje putovanje”, posvećenoj tzv. “vagonskom grobu” iz Ešenbaha. Za potrebe ove izložbe pozajmljeni su eksponati iz raznih evropskih muzeja, između ostalih i naša “Dupljajska kolica”. Najviše mi se dopao arheološki deo sa germanskim nalazima iz ranog srednjeg veka. U toj zbirci se čuva i jedan od simbola ovog muzeja – ostrogotska fibula u obliku orla. Nemački nacionalni muzej u Nirnbergu je krcat svime i svačime, ali pomenuo bih još par predmeta koji su mi zapali za oko, kao što su astrolab (navigacioni instrument, 12 – 13. vek) iz Sirije, zatim najstariji globus na svetu iz 1492. godine i Direrovi portreti Karla Velikog i Žigmunda.

Ostrogotska fibula.

Portreti Karla Velikog i Žigmunda.

   Naravno, nismo propustili ni gotičku crkvu sv. Lorenca, ali što se mene tiče glavna atrakcija Nirnberga su njegove obične stare kuće sa drvenim gredama. Te bondručare, zajedno sa kamenim mostovima koji premošćuju reku Pegnitz, daju glavni šmek ovom gradu. Nirnberg takođe ima svoju crvenu četvrt i ona se nalazi tik uz gradske bedeme.

Crkva sv. Lorenca.

   Pažnju mi je privukla i “Ehekarussell” fontana, koja se nalazi tik uz srednjovekovnu Belu kulu. Reč je o kontraverznoj grupnoj skulpturi u sklopu fontane. Napravljena je 1984. godine, a njenog autora Hansa Zaksa inspirisala je poema “Gorko slatki bračni život” Jirgena Vebera. Ovo umetničko delo prikazuje brak, od prve faze zaljubljenosti, preko bračnih svađa, do samrtne postelje.

Ehekarussell.

   Ovaj bavarski grad je poznat i po nekakvim božićnim medenjacima (Lebkuchen) i, naravno, kobasicama. Medenjaci, ko medenjaci, međutim, nisam nešto oduševljen ni tim čuvenim nirnberškim kobasicama. Isprobao sam sve najpoznatije vrste, uključujući i krvavice. Mislim, mogu da prođu, ali za moj ukus su suviše “light”, nekako viršlaste, uopšte nisu pikantne. Dobra srpska roštilj kobaja je klasa za sve ove nemačke. Ono za šta im skidam kapu su piva. Flaširana su kako koje, ali svako točeno koje sam probao bilo je odlično.

   Nirnberg je posebno značajnu poziciju imao tokom nacističke vladavine u Nemačkoj. U njemu se održavao čitav niz velikih naci – mitinga i može se reći da je Nirnberg bio neka vrsta centra ove ideologije. Podrazumeva se, zbog toga su prvo najebali ovdašnji Jevreji. Inače, život nirnberških Jevreja nije bio lak ni u starijim epohama. Tokom srednjeg veka, a i kasnije su u više rinflajša (Rindfleisch) bili masakrirani. Da, ta masovna klanja Jevreja Nemci su zvali rinflajš (govedina).

Frauenkirche.

   Za potrebe pomenutih velikih nacističkih mitinga izgrađen je “Reichsparteitagsgelaende”, odnosno kompleks gde su se ti događaji odvijali. Veći deo toga projektovao je čuveni naci – arhitekta Albert Šper. S obzirom da “Reichsparteitagsgelaende” zauzima prostor od 11 km², dobro je što smo to obišli kolima. Tu smo videli kongresnu halu, stadion, ogromnu ulicu za parade i sl. Sve u svemu, zanimljivo. U Nirnbergu je na kraju rata organizovano suđenje istaknutim nacistima Nemačke i moguće je posetiti sudnicu u kojoj se odvijao taj proces.

Reichsparteitagsgelaende.

   Dok sam boravio u ovom gradu saznao sam podatak da u njemu 50% stanovništva čine ljudi koji nisu nemačkog porekla. Ha, ha, ha, u nekadašnjem nacističkom centru danas polovinu stanovništva čine Turci, Rumuni, Arapi i raznorazni Balkanci.