Nemačka i još ponešto 2024. (3. deo)

 

TRIR

 

   Iz Vormsa smo nastavili dalje na zapad, ka 175 km udaljenom Triru. On leži na reci Mozel i ima preko 100.000 stanovnika.  Važi za najstariji grad u Nemačkoj. Osnovali su ga Rimljani 17. godine pne tokom Avgustovog boravka u Galiji. Pošto se na njegovom mestu nalazilo naselje keltskog plemena Trevera, nazvali su ga Avgusta Treverorum. Bio je sedište prokuratora Belgije i obe Germanije. Franci i Alemani su ga opustošili 275. godine, ali se brzo oporavio zahvaljujući Dioklecijanovim reformama. Pravi procvat doživeo je za vreme Konstancija I Hlora, koji ga je 293. godine proglasio svojom prestonicom. Trir je bio opasan bedemima i kao i svaki drugi ozbiljniji rimski grad imao je: forum, amfiteatar, akvadukt, više termi. Takođe je imao i most na reci Mozel, univerzitet, 8 crkava, klesarske radionice za izrade sarkofaga, nekropole. Samo u okviru jednog ranohrišćanskog groblja iskopano je više od 800 sarkofaga.

Trir.

   Zbog tog “rimskog” Trira smo i došli u ovo mesto. Prvo smo posetili amfiteatar. Mogao je da primi oko 20.000 ljudi i služio je pre svega za gladijatorske predstave. Podignut je u 2. veku za vreme vladavine Antonina Pija. Sedišta nisu sačuvana, ali zato jesu podrumske prostorije ispod arene. Sve u svemu, dobar je amfiteatar u Triru, mada video sam i dosta mnogo boljih.

Amfiteatar u Triru.

   Sledeće na redu bile su Carske terme iz 4. veka, koje je izgradio Konstancije I. One su napravljene na mestu prirodnog izvora čija voda ima temperaturu od 40 stepeni. Carske terme nikada nisu do kraja završene, a u srednjem veku su prepravljene u utvrđenje. Pojedini zidovi ovog kupatila dosežu priličnu visinu, ali uglavnom su sačuvani  samo u temeljima. Najzanimljivije su mi bile podrumske prostorije, sa čitavim lavirintom hodnika, koje je koristilo osoblje termi.

Carske terme.

   U Triru mogu da se vide ostaci još dva rimska kupatila. To su Barbarine i Forumske terme. Ni jedne ni druge nisu ništa posebno. U vreme kada su Barbarine terme napravljene 150. godine, navodno su bile druge po veličini u celom Rimskom carstvu i jedino su bile veće Trajanove terme u Rimu. Imale su više od 15 raznih bazena i bile ukrašene silnim skulpturama. Međutim, kao što već rekoh, ono što je od njih preživelo nije baš bogzna kako reprezentativno.

Forumske terme.

Barbarine terme.

   Otišli smo i do mosta preko Mozela iz 2. veka. Radi se o mostu sa lukovima, koji leži na 9 stubova. Zapravo, samo ti stubovi bi trebalo da su antički, pošto je gornji deo doživeo dve velike prepravke (u 12. i 18. veku). To bi bilo to što smo uspeli da vidimo tokom našeg prvog dana u Triru.

Rimski most.

   Sutradan smo obišli dve najbolje rimske građevine ovoga grada. Jedna je Porta Nigra, tj Crna kapija. Reč je o monumentalnoj kapiji nekadašnjih gradskih bedema. Njen središnji deo, sa dva zasvedena prolaza, flankiran je polukružnim kulama. Isti takav raspored ima i na strani okrenutoj prema gradu, a između se nalazi unutrašnje dvorište. Sagrađena je krajem 3. veka, verovatno za vreme Konstancija Hlora. Ranije se mislilo, zbog njenog rustičnog izgleda, tj. neobrađenih kamenih blokova od kojih je napravljena, da je znatno starija. Međutim, to je posledica toga što je nedovršena, jer se žurilo sa njenom gradnjom zbog varvarskih pretnji. Ime Porta Nigra dobila je u kasnijim vremenima, pošto je kamen od kojeg je sazdana tokom godina pocrneo. Ovo je ubedljivo najimpozantnija rimska kapija na svetu. Ogromna je, ima 4 sprata. Svojevremeno je prepravljena u crkvu i to je bila sve dok 1804. godine Napoleon nije naredio da joj se vrati nekadašnji rimski izgled.

Porta Nigra.

   Drugo fenomenalno rimsko zdanje Trira je bazilika, odnosno Aula Palatina. Podignuta je između 300. i 310. godine, od strane Konstantina Velikog ili njegovog oca Konstancija I Hlora. U pitanju je klasična građevina ovoga tipa, ali potpuno sačuvana. Napravljena je od opeka, dužine je 67 m, širine oko 26 m i visine 33 m. U njenoj apsidi nekada se nalazio carski presto. Na dužim stranicama Aule Palatine raspoređene su slepe arkade, unutar kojih se u svakoj nalaze po dva velika prozora, jedan iznad drugog. Prosta, jednostavna, ali i te kako monumentalna građevina.

Aula Palatina.

   Sa starim Rimljanima ima veze i Trirska katedrala posvećena sv. Petru. To se jasno vidi po tome što je njen centralni deo izgrađen od karakteristične rimske opeke.  Taj rimski objekat su u 4. veku opustošili Franci. Godine 882. su to isto uradili i Vikinzi. Zatim je usledila obnova 993. godine. U prvoj polovini 11. veka završena je raskošna zapadna fasada, a apside krajem 12. veka. Trirska katedrala, sa 4 svoja tornja, ima romanički izgled, ali su joj vremenom dodati gotički svodovi, renesansne skulpture, barokne kapele. U riznici ove bogomolje čuvaju se: navodna Hristova tunika, ekser sa krsta na kome je bio razapet, lobanja sv. Jelene, majke Konstantina Velikog, kao i njen pehar.

Trirska katedrala.

   Odmah uz katedralu nalazi se kloster i crkva posvećena Bogorodici. To je rotonda, čija je izgradnja započeta 1227. godine, a onda je pravljena narednih par vekova, mada je gro posla završeno 1243. godine. Inače, to je jedna od dve najstarije gotičke crkve u Nemačkoj.

   Sa rimskom prošlošću Trira nastavili smo da se upoznajemo u Rajnskom zemaljskom muzeju (Rheinisches Landesmuseum). U pitanju je odličan arheološki muzej sa postavkom od praistorije, pa do srednjeg veka, s tim što je akcenat na antičkom periodu. Najviše su me iznenadile desetine potpuno čitavih grobnica koje su prenete u muzej. Baš su dobre! Ima i par sjajnih mozaika. Čak mi je bila interesantna i numizmatička zbirka, koje su generalno uvek dosadne. Ovde se čuva najveća ostava rimskih zlatnika ikada pronađena. Radi se o 2518 novčića koji su iskopani 1993. godine u Triru. Odličan je i deo posvećen Keltima, kao i Germanima.

Rheinisches Landesmuseum.

   Priču o rimskom Triru završavam tzv. Igel stubom, tj. grobnicom udaljenom 9 km od centra grada u mestu Igel. To je 30 metara visoka porodična grobnica ukrašena reljefima. Izgradila ju je jedna trgovačka familija oko 250. godine.

Igel stub.

   Trir je zanimljiv grad ne samo zbog svojih rimskih spomenika. Ima u njemu još svašta da se vidi, kao što je recimo Izborna palata, još par istorijskih crkava, pa čak i stari kranovi. Reč je o dva krana na reci Mozel, koji su služili za iskrcavanje brodova. Jedan je iz 1413. godine, a drugi iz 1774. godine. Iako ih deli 350 godina gotovo su identični.

Stari kran na reci Mozel.

   Trir je i rodno mesto Karla Marksa, čija je kuća danas muzej. Osnivač marksizma dobio je i spomenik u ovom gradu. Naleteo sam i na semafor, gde su na pešačkom prelazu oni zeleni i crveni čovečuljci prikazani kao Marks, sa sve “Kapitalom” pod miškom.