ROTENBURG OB DER TAUBER, LORŠČ I VORMS
Iz
Pasaua smo ujutru nastavili kroz Bavarsku do tristotinak kilometara udaljenog
Rotenburga ob der Taubera, tj. do Rotenburga na reci Tauber. Bavarska je jedna
od najrazvijenijih nemačkih pokrajina, u kojoj većinu stanovništva čine
katolici. Kada se 1871. godine Bavarska pridružila Severno nemačkom savezu
dobila je veliki broj privilegija, među kojima su bile samostalna diplomatija,
železnica, poštanske usluge i sl. I danas kao federalna republika Bavarska
nastavlja da samostalno donosi političke odluke i često druge provincije
stavlja pred svršen čin.
 |
| Rotenburg ob der Tauber. |
Što se tiče Rotenburga, to je mali, ali
potpuno očuvani srednjovekovni grad, koga okružuju bedemi iz 14. veka. Međutim,
nije fora u njegovim zidinama, kulama i bastionima, baš kao ni u njegovim
crkvama ili gradskoj kući. Ono što privlači hiljade turista u ovo mesto su kuće
urađene u “holzfachwerk”
tehnici, iliti po srpski bondruk. To su oni objekti sa
drvenim kosturom, vidljivim na fasadi. U životu nisam video toliko kuća ovog
tipa na jednom mestu. Fantastično!
 |
| Rotenburg ob der Tauber. |
Mislim da uz Rotenburg najbolje ide pridev “bajkovit”, pošto se čovek u ovom gradu oseća kao da je usred neke priče braće
Grim.Odličan je Rotenburg na Tauberu, nema tu šta da se mnogo filozofira.
Utisak nije pokvarila ni dosadna kišica, koja je padala ceo dan. Sve je ovde
bilo dobro, osim njihove čuvene poslastice šnebal, koja je krš. Kakva i može da
bude kada su joj jedini sastojci brašno, jaja i šećer.
 |
| Rotenburg ob der Tauber. |
Nakon što smo prespavali u Rotenburgu
uputili smo se ka dvestotinak kilometara udaljenom Vormsu. U stvari, prvo smo
otišli do opatije Loršč, od koje ima samo 17 km do Vormsa. Radi se o jednom od
najznačajnijih karolinških manastira. Iako je veći deo kompleksa stradao, to
što je ostalo spada u najvažnije preromaničke građevine Nemačke. Zbog toga je
opatija Loršč uvrštena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Da budem
precizan, očuvana je kapija iz 9. veka, tzv Torhale, kao i deo crkve.
 |
| Loršč, Torhale. |
Manastir je 764. godine osnovao jedan
franački vlastelin. Da bi ova opatija postala zanimljiva hodočasnicima u nju su
donešene mošti svetog Nazarija. Godine 772. manastir Loršč je predat Karlu
Velikom i tako je postao carska opatija. Tokom 9. veka, zahvaljujući svojoj
biblioteci i skriptorijumu Loršč je postao važan kulturni centar. U njega su i
dalje hrlili hodočasnici iz čitave Evrope, a o njegovom značaju kazuje i to što
je ovde sahranjen Ludvig II Nemački, kao i njegov sin. Tokom Tridesetogodišnjeg
rata, tačnije 1621. godine Španci su opljačkali opatiju i srušili većinu njenih
građevina.
Kao što već rekoh, preživela je kapija (Torhale).
Ona mi je bila baš zanimljiva pošto sam se prvi put sa nečim takvim susreo. U
pitanju je prolaz sa tri luka, iznad kojih je spratna konstrukcija. Ima četiri
pilastra (polustuba) u donjem delu i deset manjih “lažnih” pilastra na spratu. Fasada joj je dvobojna (crvenkasti šestougaonici i
kvadrati na beloj pozadini). Na obe uže stranice ovog zdanja nalazi se po jedna
polukružna apsida. Neobično, nema šta. Što se tiče bazilike, od nje je sačuvan
deo prizemlja sa tri luka, kao i sprat iznad.
 |
| Loršč, bazilika. |
Odmah pored lokaliteta nalazi se muzej koji
je jednim delom posvećen opatiji, a većim delom istoriji pušenja, gajenja i
prerade duvana, pošto je okolina Loršča od davnina poznata po uzgoju ove
biljke. Na obodu ove varošice još uvek stoji jedan ogromni stari drveni silos
za čuvanje i sušenje duvana. Nedaleko od njega napravljeno je tzv. karolinško
selo, tj replika naselja iz toga doba, ali to je bezveze odrađeno.
Tokom naše posete muzeju u jednom momentu se
začuo nekakav alarm. Pomislio sam da je neko od posetilaca zakačio vitrinu,
pipao izložene eksponate ili zašao negde gde je zabranjeno, ali ništa se slično
nije desilo. Dok je sirena zavijala skapirao sam da su se svima od prisutnih
uključili i alarmi na mobilnim telefonima. Dobio sam i poruku ispisanu krupnim
crvenim slovima. Pisalo je nešto na nemačkom tipa achtung, achtung! Kreteni su
u celoj državi imali uzbunu, tj. vežbu u slučaju ruskog napada. Pretpostavljam
da zvanično nisu tako formulisani razlozi za tu akciju, ali s obzirom na
trenutnu situaciju u svetu nema sumnje da je to u pitanju. Ne znam šta je bilo
planirano da ljudi rade za vreme uzbune i kako se procenjuje da li je vežba
bila uspešna. Sudeći po gestikulaciji zaposlenih u muzeju imam utisak da su se
sprdali. Kako i ne bi, dakle, kad Rusi budu opalili balističke rakete na Švabe,
ovi će da uključe alarm i onda, valjda, sledi “atomski desno”, tj. “Atombombe recht”. I to je to, tako će da se spasu.
Nakon Loršča otišli smo do obližnjeg Vormsa,
mesta gde se odigrala radnja čuvenog srednjovekovnog epa “Sage o Nibelunzima”. Godine 411. rimski car, uzurpator, Jovin je svojim saveznicima
Burgundima dozvolio da se nasele u ovoj oblasti
i Vorms je postao prestonica Burgundskog kraljevstva. Njihovu državu
uništio je slavni rimski vojskovođa Aecije, uz pomoć Huna, čiji je bio talac
kao klinac. U bici kod Vormsa 436. godine navodno je ubijeno 20.000 Burgundaca,
uključujući i njihovog kralja Guntera. Vorms je poznat i po tome što je u njemu
1521. godine Karlo V, car Svetog rimskog carstva, izdao edikt, kojim je
proglasio Martina Lutera jeretikom. Tokom II svetskog rata saveznici su u
jednom danu bacili 1.100 tona bombi na ovaj grad. Tom prilikom je teško stradala
i katedrala, koja je, zapravo, bila glavni razlog za naš dolazak u Vorms.
 |
| Vorms. |
Ova romanička bogomolja izgrađena je u 12.
veku, tj., da budem precizniji, veći deo posla je završen do 1181. godine, ali
bilo je nekih dogradnji i u 13. i 14. veku. Posvećena je sv. Petru. U pitanju
je bazilika sa kupolom, pevnicama i transeptom. Na sva četiri svoja ugla ima po
jedan okrugli toranj.
 |
| Katedrala u Vormsu. |
Dobra je Vormska katedrala, pogotovo spolja,
gde je u većem delu dominantna romanika, mada ima i gotičkih detalja, kao što
su recimo zanimljive gorgojle. To su kišni odvodi u obliku grotsknih skulptura
ljudi, životinja i fantastičnih bića.
 |
| Gorgojle. |
Kao što već rekoh, gotička unutrašnjost ove
crkve me nije posebno impresionirala, ali zato jeste jedna “dirljiva” versko-umetnička
instalacija. Naime, na dva postolja, jedno do drugog, postavljena je lampa,
napravljena od čaure granate sa ukrajinskim grbom i tradicionalna jevrejska
kapa – kipa. Pored njih je sledeći natpis: Prvo ide biblijski citat “Tada su iskovali plugove od svojih mačeva i kalemarske noževe od
svojih kopalja”, a onda sledeći
tekst “Ova lampa je iskovana i napravljena od čaure jedne artiljerijske
granate, koja je ispaljena u ukrajinskom ratu. Pored nje je jedna jevrejska
kapa (kipa), koja podseća na žrtve masakra nad Jevrejima 7. Oktobra 2023., koji
je pokrenuo rat u Gazi. Svetlost koja gori je znak nade i poziv na molitvu za
ljude u Ukrajini, Izraelu i Gazi. Mir na zemlji! ”. Ispod natpisa su zastave Izraela i Ukrajine sa sve golubom koji nosi
maslinovu grančicu. Kakvo proseravanje! Ima li boljeg primera licemerja? Švabe
žale Ukrajince i Jevreje!
Нема коментара:
Постави коментар