PASAU
Na red je došlo novo putovanje kolima po
Evropi. Ovaj put akcenat je stavljen na Nemačku. Sa mnom su pošla još dvojica
starih saputnika. Kao i uvek ja sam osmislio i organizovao i ovo putovanje.
Putovali smo mojim kolima i naravno ja sam vozio sve vreme. Išli smo preko
Mađarske, a za prvo prenoćište izabrao sam Pasau. Odlučio sam se za ovaj grad,
jer se nalazi na optimalnoj udaljenosti od nekih 900 km, što može relativno
lako da se odvoza u cugu. Drugi razlog je taj što je Pasau malo, ali ljupko
mesto za koje je dovoljno jedno popodne da se fino prošparta. Kad god mogu
gledam da tu gde noćim imam i nešto da vidim. U stvari, ima još jedan razlog
zašto sam izabrao Pasau, a to je što leži na Dunavu, a pošto sam bivši lađar
volim da obilazim dunavske gradove. Valjda nostalgija za starim dobrim
vremenima provedenim na toj reci.
 |
| Pasau |
Krenuli smo prilično rano i mađarsku granicu
prešli bez mnogo čekanja. U Austriji smo se zaustavili samo jednom da bismo
kupili vinjetu i ubrzo smo stigli u Pasau, koji se nalazi nedaleko od
austrijsko – nemačke granice.
Čim smo se smestili i malo predahnuli dali
smo se u razgledanje ovoga mesta. Pasau ima oko 50.000 stanovnika, a zovu ga “grad na tri reke”, jer se kod njega u Dunav ulivaju In i Ilc. Na špicu gde se sastaju
ova tri vodena toka smešten je stari deo grada. Nema šta, položaj mu je
spektakularan!
Pasau su osnovali Rimljani i nazvali
Boiodorum po keltskom plemenu Boji koji su naseljavali ove predele. U 5. veku u
njemu je sv. Severinus osnovao manastir. Pomenuti svetac bio je poznat po tome
što je duž ovog dela Dunava širio hrišćanstvo. Tokom poznog srednjeg veka Pasau
je bio čuven po ovdašnjim mačevima vukovcima. Važili su za najkvalitetnije
mačeve toga doba, a naziv su dobili zbog toga što je svaki iskovani primerak
imao ugraviranog vuka. Kasnije je taj žig preuzeo Solingen, koji i dan danas
proizvodi sečiva.
Godine 1662. Pasau je nastradao u velikom
požaru, nakon čega je obnovljen u baroknom stilu. Takav izgled je stari deo
grada zadržao do danas. Inače, od 1892. do 1894. godine u ovom mestu je živeo
Adolf Hitler.
Na brdu iznad Dunava, gde se uliva Ilc,
uzdiže se masivna tvrđava Veste Oberhaus, koja je podignuta 1219. godine, ali
je usled viševekovnih proširivanja i obnavljanja izgubila svoj srednjovekovni
izgled.
 |
| Veste Oberhaus. |
Osim glavne katedrale sv. Stefana ima u ovom
mestu još nekoliko istorijskih crkava, kao i manastir preko puta Ina, ali sve
to nas nije preterano interesovalo. Jebiga, isuviše je to mlado za trojicu
arheologa. Zato smo se prepustili opuštenoj šetnji po altštadtu, tj. starom
gradu. Kaldrmisane i popločane ulice, barokne kuće, sve lepo, čisto, uredno,
nema gužve, nema turista, šta ćeš više! Zapravo, nije baš da nema turista,
pošto ovde pristaju putnički brodovi koji krstare Dunavom i videli smo nekoliko
takvih luksuznih plovila.
Na samoj obali Dunava nalazi se gradska
kuća, na čijoj fasadi su zabeleženi najveći vodostaji. Rekord drži 1501.
godina, a odmah do nje je 2013., kada je veći deo grada poplavljen. Šetnju
altštadtom završili smo na samom špicu poluostrva na kome je smešten i sa koga
se vide sve tri reke: Dunav, Ilc i In.
Pre povratka u hotel otišli smo u gradsku
pivnicu na prvu dozu nemačkih kobasica sa kupusom i pivom.
Нема коментара:
Постави коментар