Tragovima Velike Moravske 2022. (7. deo)

 

DUCOVE, DRAŽOVSKI KOSTOLIK, KOSTOLANI POD TRIBEČOM, NITRA

 

   Iz Trenčina smo se uputili u pravcu Nitre, ali smo usput spazili tablu kod sela Ducove, ka nekom velikomoravskom arheološkom nalazištu Kostolec. Iako nismo znali o čemu se radi, odlučili smo da pratimo putokaz i ubrzo stigli do rekonstruisanog utvrđenja Starih Slovena. Da budem sasvim precizan, u pitanju je utvrđeni dvorac nekog velikomoravskog velikaša. Unutar bedema od palisada nalaze se i temelji jedne rotonde sa polukružnom apsidom. Ovo neplanirano skretanje do Kostoleca pokazalo se kao dobra odluka.

Kostolec, Ducove.

   Nastavili smo dalje ka Nitri, ali nismo ušli u ovaj grad, već smo se prvo odvezli do Dražovske gore, odnosno planine iznad Nitre, na kojoj se nalazi Dražovski kostolik, tj. crkva posvećena Arhanđelu Mihajlu. To je relativno mala jednobrodna građevina sa polukružnom apsidom na istočnoj strani i zvonikom na zapadnom delu. Izgrađena je u prvoj polovini 11. veka, ali je doživela izvesne prepravke u 12. i 13. veku.

Dražovski kostolik.

   Sledeća na redu bila je još jedna crkva, udaljena nekih tridesetak kilometara, u mestu Kostolani pod Tribečom. Radi se o crkvi sv. Đorđa. Podignuta je u 11. ili 12. veku, ali je tokom svoje duge istorije doživela brojne prepravke. Nedavno je ispitivana jedna od hrastovih greda u ovoj bogomolji i pokazalo se da je iz 9. veka, odnosno iz doba Velike Moravske.

Kostolani pod Tribečom.

   Usledio je odlazak u Nitru i prvo poseta tamošnjem muzeju. Mladi kolega koji tamo radi nas je lepo primio i proveo kroz arheološki deo postavke. Zatim smo prošetali kroz nestvarno pusti centar grada. OK, bio je vikend, ali Nitra je grad od skoro 80.000 stanovnika, a uz to je bio lep i sunčan dan, međutim, na ulicama nigde žive duše. Što se tiče mog mišljenja o Nitri, opet moram da se ponavljam, još jedan tipični srednjoevropski grad. Inače, ona mi se najmanje dopala od svih mesta koje smo obišli tokom ovog putovanja. Takvi su bili i utisci mojih saputnika i zbog toga smo ubrzo odustali od daljeg muvanja po centru grada, te smo se uputili ka Nitranskom hradu.

Nitra.

Sinagoga u Nitri.

   Nitranski hrad je tvrđava koja je smeštena na brdu iznad Nitre. Tu je postojala nekakva fortifikacija još u bronzanom dobu. Zatim su tu lokaciju naselili Kelti, pa su posle, u 9. veku, Sloveni prvo podigli drveno utvrđenje, da bi u drugoj polovini istog veka dodali masivne suhozide, koji su takođe imali palisade. Današnja tvrđava potiče iz 11. veka, ali je tokom vremena zbog stalnih prerađivanja gotovo potpuno izgubila svoj srednjovekovni izgled.

Nitranski hrad.

   Na Nitranskom hradu najzanimljivija je bazilika sv. Emerama. I ona je doživela silne prepravke. Ova crkva je i te kako impozantna i raskošna. Glavna atrakcija u njoj je jedna dobro očuvana gotička freska. Inače, u bazilici sv. Emerama su 2008. godine pohranjeni posmrtni ostaci Jozefa Tise, slovačkog sveštenika i predsednika Prve slovačke republike, nemačke marionetske države tokom II svetskog rata.

Bazilika sv. Emerama.

Gotička freska u bazilici sv. Emerama.

   Kada se sve sabere, nismo se dugo zadržali u Nitri i uputili smo se ka Komarnu, gde smo planirali da prenoćimo. Nakon što smo obišli bukvalno sve moguće hotele i pansione u ovom gradu na Dunavu shvatili smo da je naći slobodnu sobu nemoguća misija. Šta da se radi, svratili smo da bacimo pogled na srpsku pravoslavnu crkvu, koja je bila zatvorena i koja je u prilično lošem stanju, i otišli u Šturovo. Šturovo je takođe grad na Dunavu, odmah preko puta Estergoma. Bogami i tu smo se namučili dok nismo pronašli smeštaj.

Srpska crkva u Komarnu.

   Inače, pre Šturova smo svratili na večeru u restoran “Čarda pri Vahu”. Kao što mu ime kaže, nalazi se na ušću najveće slovačke reke Vah u Dunav. Klopa je bila odlična, što i ne čudi pošto je u pitanju mađarska kuhinja. Iako se restoran nalazi u Slovačkoj, 60 % žitelja ove oblasti čine Mađari. Jeo sam riblju čorbu i gulaš. Znam da ne ide, ali htedoh oba jela da probam. Čorba dobra, ljuta, začinjena sa filetiranim smuđem, a gulaš vrh.

   Što se tiče ukupne gastronomije na ovom putovanju zadovoljan sam. Manje – više sve je bilo Ok, ali ništa posebno. Možda i zbog toga što nisam imao velika očekivanja, pošto se slovenska kuhinja ne kotira bogzna kako. Do sličnog zaključka sam i ja došao tokom svojih prethodnih putovanja po slovenskim državama. Kad kažem da slovenska kuhinja nije nešto spektakularna, ne mislim na našu, već na ovu kod Zapadnih i Istočnih Slovena. Klopa kod nas Južnih Slovena, tj. kod država bivše Jugoslavije po meni je jedna od najboljih na planeti, a to su mi potvrdili i brojni poznanici sa raznih meridijana sveta koji su imali priliku da borave po našim krajevima.