UHERSKO HRADIŠTE & TRENČIN
Ujutro
smo se prvo odvezli do mesta gde se odigrala čuvena Bitka kod Austerlica, u
kojoj je 1805. godine Napoleon ubedljivo savladao rusko – austrijsku vojsku.
Nema tu šta da se vidi, osim spomenika, ali ajde kad smo već tu rešili smo da
na kratko svratimo.
 |
| Austerlic. |
Sledeće zaustavljanje bilo je u Starom
mestu. To je naselje sa manje od 7.000 žitelja, ali u njemu se nalazi Muzej
Velike Moravske. Zgrada muzeja je podignuta iznad ostataka nekadašnje crkve sa
polukružnom apsidom. Oko temelja ove bogomolje iz 9. veka raspoređena je
postavka sa velikomoravskim artefaktima. Izloženo je i dosta lutaka sa
replikama odeće i predmeta iz tog vremena. OK sve to izgleda. Meni lično
najzanimljivija su bila dva odlično sačuvana drvena čamca monoksila (izdubljeni
iz jednog komada stabla).
 |
| Muzej Velike Moravske u Starom mestu. |
Nakon muzeja otišli smo do Uherskog
hradišta. To je već ozbiljnija varoš, koja je, u stvari, spojena sa Starim
mestom. Posle kratke šetnje ovim gradom uputili smo se na brdo sv. Metodija, sa
koga se pruža lep pogled na Uhersko hradište. Mi nismo tamo otišli zbog tog
lepog pogleda, nego zbog ostataka još jedne crkve iz 9. veka.
 |
| Uhersko hradište. |
Ubrzo smo nastavili dalje, napustili Češku,
ušli u Slovačku i stigli u Trenčin. Trenčin ima oko 60.000 stanovnika. To je
još jedan stari, fini srednjoevropski grad, koji je prepoznatljiv po svojoj
velikoj tvrđavi. Pomenuto utvrđenje nalazi se na steni iznad grada, koja je
očito imala strateški dobar položaj, pošto se zna da su je jedno vreme držali
Rimljani (179. god.) iako se Trenčin nalazio duboko u varvarskoj teritoriji. To
je dokazano po jednom natpisu u kamenu, koji su ostavili rimski legionari tokom
svog pohoda na Germane za vreme Markomanskih ratova.
 |
| Trenčin. |
Trenčinski zamak je podignut u 11. veku, kao
granično utvrđenje. Ono je uz to čuvalo i trgovačke rute duž reke Vah. Tokom
svog trajanja njime su vladali razni ili mađarski kraljevi ili važni plemići.
Radi se o moćnoj fortifikaciji sa kulama, bastionima, palatom, vojnim barakama.
Nema šta, dobra, odlično očuvana tvrđava. Međutim, pošto je svako od nas do sada
posetio barem par stotina srednjovekovnih utvrđenja, nismo ovde videli ništa
novo, tako da smo ovaj obilazak odradili, onako, mehanički, čisto da se kaže,
eto, bili smo i u Trenčinskom zamku. Jebiga, problem je do nas, a ne do Trenčinskog
hrada, njemu ništa ne fali.
 |
| Trenčinska tvrđava. |
Na kraju smo krenuli ka gradu, razmišljajući
gde da nešto ručamo, a onda u samom centru, odjednom se pred nama stvorila
gungula ljudi i gomila tezgi na kojima se pripremala raznorazna hrana. Odmah
smo shvatili da je danas na meniu “street food”. Očito je bio neki
praznik. Osim hrane po tim silnim montažnim objektima prodavali su se i
kojekakvi domaći proizvodi, rukotvorine, suveniri. Jednom rečju, vašar!
Privukle su mi pažnju bele kobasice, koje su se pokazale krš. Zatim smo probali
neke pržene palačinke od krompira, za koje je bio red kao da se dzabe dele. I
to mi je bilo bezveze. Stvar je na kraju izvadio langoš, odnosno pržena mekika
sa sirom i prelivom od belog luka. Spazih i veliku gužvu oko nekog napitka koji
su svi na angro kupovali, pa pazarih i ja jedan litar. Ispostavilo se da je u
pitanju šira. Šta da kažem na kraju ovog gastronomskog dela priče? Dobro
smo se najeli, ali nisam baš bio nešto oduševljen.
Нема коментара:
Постави коментар