Tragovima Velike Moravske 2022. (5. deo)

 

BRNO

 

   Iz Znojma smo se odvezli u Brno. Planirali smo da u ovom gradu noćimo, ali pokazalo se nemogućim pronaći smeštaj, jer su zbog nekog kongresa svi hoteli bili puni. Usledila je promena plana, te smo odlučili da obiđemo Brno koliko stignemo, a onda uveče nastavimo dalje i noćimo u nekom usputnom hotelu.

Brno.

   Prva znamenitost koju smo posetili u ovom češkom gradu bila je kosturnica ispod crkve sv. Jakova. U pitanju je nemačka crkva čija je izgradnja započeta još u 13. veku. Pomenuta kosturnica važi za drugu po veličini u Evropi i u njoj su pohranjeni ostaci preko 50.000 ljudi. Osnovana je u 17. veku. Slične stvari sam već viđao po svetu, ali moram da priznam mi ovo nije bilo nezanimljivo. Ne znam da objasnim zašto, ali privlače me ovakvi morbidni spomenici.

Kosturnica crkve sv. Jakova.

   Sledeće mesto koje smo obišli takođe može da se uvrsti u tu grupu morbidnih znamenitosti. To je kapućinska kripta u kojoj se nalaze mumificirana tela, uglavnom monaha ovoga reda. Do mumifikacije pokojnika došlo je slučajno zahvaljujući geološkim karakteristikama tih podzemnih prostorija, kao i sistemu ventilacije. Kapućinska kripta je osnovana u 17. veku.

Kapućinska kripta.

   Posebno mesto zauzima mumija barona Franca fon der Trenka. On je rođen u Kalabriji, otac mu je bio pruski oficir, a majka iz Kurlandije. Trenk je izuzetno zanimljiv lik. Preživeo je 102 dvoboja, 14 puta je ranjavan i dva puta osuđivan na smrt. Od 1737. do 1739. godine ratovao je na strani Rusa protiv Turaka. Po naređenju Marije Terezije 1741. godine je u Slavoniji formirao dobrovoljački odred, uglavnom od Srba i Hrvata, a dobrim delom od osuđenih robijaša. Ubrzo je ova njegova vojna formacija stekla priličnu slavu. Uz to su Trenkovi panduri, kako se zvao ovaj odred, važili za izuzetno okrutne. Kada je drugi put osuđen na smrt 1746. godine pomilovala ga je Marija Terezija i kazna je preimenovana u doživotni zatvor u tvrđavi Špilberk (Brno). Robijao je u oficirskom stanu, imao je sluge, mogao je i da izađe napolje. Tokom tog perioda, kapućinski sveštenik Koloman, postao je njegov duhovni mentor i kada je Trenk umro 1749. godine sahranjen je u ovoj kripti, gde se njegovo telo mumificiralo. Inače, u bivšoj SFRJ je svojevremeno bio dosta popularan vinjak “Trenk”, koji je proizvodilo “Zvečevo”.

Mumija barona Trenka.

   Dalje smo otišli do katedrale sv. Petra i Pavla koja je izgrađena na brdu Petrov. To je velika raskošna gotska crkva. Na njenom mestu je postojala nekakva bogomolja još u 11. veku. Ozbiljnija građevina podignuta je 1230. godine, ali je ona 1306. godine postradala. Tokom vekova je pretrpela čitav niz obnova i rekonstrukcija. Za vreme poslednje intervencije (1901 – 1909) dodati su 84 metara visoki neogotički zvonici. Od 18. veka katedrala sv. Petra i Pavla je sedišt brnske biskupije.

Katedrala sv. Petra i Pavla.

   To bi bilo sve što smo planski obišli u ovom gradu, iako Brno ima još 8 znamenitosti uvrštenih u spisak češke kulturne baštine, a ima i jednu na uneskovoj listi. Većinu od tih 8 nacionalnih spomenika čine nešto poznije crkve, a na uneskovoj listi svetske kulturne baštine nalazi se Vila Tugendhat. U pitanju je nekakva moderna arhitektura. Pošto nas te stvari baš i ne zanimaju, upustili smo se u neobaveznu šetnju centrom grada. Odlično je Brno! To je pravi ozbiljni grad od oko 380.000 stanovnika, drugi po veličini u Češkoj. Arhitektura je tipična za ovaj deo Evrope, sve je čisto, lepo uređeno, stekao sam utisak i prilično živo. Dobra je bila i kolenica u ovdašnjoj čuvenoj pivnici.

   Jedno popodne nije svakako dovoljno za ovakav grad. Moglo bi još svašta da se vidi u njemu, a i da se naširoko piše, ali tako je kako je. Kada je počelo da se smrkava seli smo u kola i odvezli se u malo mesto Slavkov gde smo pronašli fini hotel u kome smo prenoćili.