Tragovima Velike Moravske 2022. (2. deo)

 

DEVIN

 

   Sutradan smo napustili Bratislavu i posle kratke vožnje stigli do Devina, odnosno masivne tvrđave na jednoj steni iznad ušća Morave u Dunav. Ta stena je, inače, visoka 212 metara i zbog sjajnog strateškog položaja bila je nastanjena još od praistorijskih vremena. Kasnije su nekakvo utvrđenje na ovom mestu imali Kelti, a potom i Rimljani. Zatim Devinom vladaju Sloveni. Najstariji pisani pomen Devina je iz 864. godine u “Analima iz Fulde”. Tamo se spominje da je Ludvig Pobožni opsedao ovaj utvrđeni grad u kome se nalazio velikomoravski knez Rastislav. Tokom poznog srednjeg veka Devin je bio važno ugarsko pogranično utvrđenje. Godine 1809. za vreme Napoleonovog napada na Bratislavu njegova vojska je minirala deo tvrđave.

Devin.

   Odličan je Devin! Moćno i zanimljivo utvrđenje, a lokalitet se dobro održava. Tu je i mala, ali baš dobra postavka sa artefaktima koji su ovde iskopani. Na kraju moram da spomenem i stvarno fenomenalan položaj i spektakularni pogled na ušće Morave u Dunav. To što je mene oduševio pogled na te dve reke, ipak uzmite sa rezervom, pošto sam ja bivši lađar koji je 6 – 7 godina plovio po mutnom Dunavu, te možda nisam najobjektivniji, jer je proradila nostalgija.

Ušće Morave u Dunav.

   Šalu na stranu, dopao mi se Devin zbog tih stvari koje sam spomenuo, ali i zbog nečega pored čega verovatno 90% posetilaca prođe, bez da uopšte baci pogled na to. U pitanju su niski i neugledni temelji velikomoravske crkve. Mi smo se uputili u ovaj deo Evrope najviše zbog tih velikomoravskih spomenika, koji su ukupno gledani baš skromni.

Devin.

   Velikomoravska kneževina  je bila ozbiljna srednjevekovna država Zapadnih Slovena, u koju su bili uključeni i delovi današnje Vojvodine. Osnovao ju je knez Mojmir 833. godine. Njegov naslednik Rastislav (846 – 870) poznat je po tome što je doveo Ćirila i Metodija da šire hrišćanstvo, ali i pismenost među Slovenima. Svoj vrhunac Velika Moravska je imala za vreme Svatopluka I (871 – 894), ali je ubrzo posle toga, pod naletima Mađara, prestala da postoji 907. godine.

   Celo ovo naše putovanje koncipirano je tako da se obiđu ti glavni lokaliteti Velikomoravske kneževine, koji su, kao što već rekoh, izuzetno skromni. Jebiga, sva trojica smo arheolozi srednjovekovci i sva trojica smo se koliko – toliko bavili istraživanjima slovenske prošlosti. A, uz to smo i neki Sloveni, tako da iako ti spomenici baš i nisu mnogo reprezentativni, naši su!

   Eto, na Devinu smo se prvi put susreli sa velikomoravskom ostavštinom. Naime, na jednom od najviših delova ovog utvrđenja nalaze se pomenuti temelji crkve sa tri apside. Po svojoj arhitektonskoj formi, odnosno vizantijskom izgledu, nema sumnje da je podignuta u vreme kada su ovde boravili Ćirilo i Metodije.

Temelji velikomoravske crkve u Devinu.