Tragovima Velike Moravske 2022. (1. deo)

 

BRATISLAVA

 

   Rado putujem i ne postoji država na svetu koju ne bih voleo da posetim. Međutim, Češka, Slovačka i Mađarska se ne kotiraju visoko na mojoj listi najzanimljivijih zemalja, a ipak sam se još jednom uputio u ovaj deo Evrope. Do toga je došlo tako što je drugar navalio da negde otputujemo da mu ne bi propao godišnji odmor, kojeg, inače, dobija na kašičicu. Ja, pak, zbog nekih svojih obaveza nisam bio mnogo zagrejan za novo putovanje, ali sam na kraju ipak prihvatio. Teško žabu u vodu naterati! Doduše, postavio sam uslov da mora biti kratka tura od maksimalno nedelju dana. Zbog toga su u opticaju bile samo destinacije koje nisu mnogo udaljene od nas. Eto, tako dođosmo do ove tri države. U stvari, glavni cilj su nam bili lokaliteti Velike Moravske, poznate srednjevekovne države Zapadnih Slovena. Učestvovao sam malo u planiranju puta, ali sam u principu sve prepustio drugaru koji je insistirao na ovom putovanju. To se retko kad dešava, pošto svoja putovanja isključivo sam planiram. Ovaj put sam to ostavio ortaku, pošto smo iste struke i imamo slična interesovanja, a, kao što rekoh, i zbog toga što ta Srednja Evropa nije deo sveta na koji baš otkidam. Na put smo krenuli Nisanom X-Trial, trećeg člana naše ekipe, koji je takođe arheolog. Inače, u pitanju su moji stari saputnici sa kojima sam tokom prethodnih par decenija proputovao hiljade i hiljade kilometara po belom svetu.

   Posle nekih 5 – 6 sati vožnje stigosmo u Bratislavu. U stvari, zastali smo na kratko u Rusovcima, naselju nekih 13 km od Bratislave. Tu smo se zaustavili da bismo bacili pogled na rimsku Gerulatu. Lokalitet je bio zatvoren, jer je bio ponedeljak, dan kada većina muzeja i arheoloških nalazišta ne radi. Nisam se mnogo potresao pošto su ostaci ovog antičkog grada baš, baš skromni.

   Nakon što smo se smestili u Bratislavi upustili smo se u upoznavanje slovačke prestonice. Iznenadilo me je kako je Bratislava, kao uostalom i cela Slovačka, sređena i čista. Ni po čemu ne zaostaje u odnosu na “prave” zapadnoevropske države. Kao klinac sam često putovao po nekadašnjoj Čehoslovačkoj, jer mi je ćale tamo godinama radio, ali se malo toga sećam. Po povratku sa ovog putovanja keva mi je ispričala i da je u vreme kada su ove dve zemlje bile komunističke i kada su Česi i Slovaci bili poprilično bedni, ali kulturni i fini, sve bilo uređeno i čisto. Nema šta, posledica duge austrougarske vladavine!

   Pošto nam se apartman koji smo iznajmili nalazio nedaleko od Bratislavskog zamka, odlučili smo se da prvo njega posetimo. Inače, taj deo grada gde smo se smestili je, onako, malo luksuzniji i pun je raznih ambasada. Bratislavski zamak, iliti hrad, nalazi se na 85 metara visokom brdu iznad Dunava i zauzima površinu nekih 7 fudbalskih terena. Ovo uzvišenje je bilo naseljeno još u praistorijskim vremenima, pa su onda tu svoje utvrđenje (opidum) podigli Kelti (pleme Boji). Zatim dolaze Rimljani i na kraju Sloveni. Od 11. veka Bratislavski hrad postaje deo mreže mađarskih utvrđenja na granicama ugarske države. Sadašnji zamak izgrađen je u prvoj polovini 15. veka, a u 16. veku tu se nalazilo sedište mađarskih kraljeva.

Bratislavski zamak.

   Centralno mesto zauzima masivna pravougaona građevina sa četiri tornja na svakom uglu i velikim centralnim dvorištem. U ovoj zgradi smešten je Slovački nacionalni muzej, za koga je ulaznica poprilično skupa – 12 eura. Boli me uvo, ja ulazim besplatno u muzeje, ali po meni je ovo previsoka cena za to šta ova institucija nudi. Postavka je onako, ništa posebno. Prilično su zastupljeni Boji, odnosno Kelti, po kojima je verovatno nazvana Bohemija (Češka).

Bratislavski zamak.

   Sa Bratislavskog hrada pruža se lep pogled na Dunav i viseći most sa tornjem na čijem je vrhu restoran u obliku letećeg tanjira, zbog čega je ovaj toranj prozvan UFO. Bratislavski zamak me nije nešto impresionirao, pošto nisam ljubitelj takvih zdanja, ali je u principu OK. Potrajalo je dok smo ga obišli, tako da je već počelo da se smrkava kada smo se spustili u stari deo slovačke prestonice.

UFO most.

   Na kraju smo otišli na večeru u “Bratislava Flagship” restoran. To je, navodno, jedan od najvećih restorana u Evropi, a smešten je u zgradi nekadašnjeg bioskopa. Kada se uđe u objekat prvo se dugo prolazi kroz neke pasaže i hodnike, pa se onda širokim luksuznim stepeništem dođe do ogromne sale sa galerijom. Od poda do plafona ima 15 metara. Enterijer je odličan, u starinskom fazonu i uglavnom dominira drvo. Izuzetno prijatno mesto, a i hrana je bila OK. Jeo sam česnakovu polievku, tj. krem supu sa belim lukom, serviranu u okruglom izdubljenom hlebu. Posle supe neku vrstu gulaša i na kraju knedle od krompira punjene jagodama. Naravno, i nekoliko izvanrednih piva koje prave u pivari u okviru ovoga restorana. To bi bilo to za prvi dan u Bratislavi.

Bratislava Flagship restoran.

   Ujutro smo se spustili do Dunava, a onda se kejom uputili do arheološkog muzeja, koji je skroman, te smo ga brzo obišli. Zatim smo nastavili dalje i stigli do starog dela grada. U tom centralnom delu Bratislave sačuvano je dosta srednjovekovnih zdanja. Međutim, stari deo Bratislave nije velike površine, tako da smo ga u toku dana prošpartali uzduž i popreko. Obišli smo gradsku kuću iz 14 – 15. veka, Mihajlovu kapiju, tj. jedinu preživelu srednjevekovnu kapiju Bratislave, koja je doduše 1758. godine obnovljena. Dalje smo posetili glavni gradski trg – Hlavne namestie, Hviezdoslav skver, zgradu teatra itd.

Teatar.

   Što se tiče crkava, prvo smo otišli do najstarije franjevačke crkve, a onda i do Plave crkve sv. Elizabete, simpatične secesionističke bogomolje svetlo plave boje. Najviše smo se zadržali u glavnoj bratislavskoj katedrali sv. Martina, u kojoj se od 1563. do 1830. godine krunisalo 11 mađarskih kraljeva.

Crkva sv. Elizabete.

Katedrala sv. Martina.

   Predveče smo posetili Slovin, odnosno spomenik sovjetskim oslobodiocima Bratislave u II svetskom ratu, koji se nalazi na jednom brdu iznad grada. Tu je smešteno i groblje u kome je sahranjeno 6845 poginulih crvenoarmejaca.

Slovin.

   Uveče, podrazumeva se, opet u  isti restoran. Ovaj put na škembe čorbu i brindzove haluške, odnosno testeninu sa sirom i prženom slaninicom. Zasladili smo se nekim kiflicama sa makom. Kao i prošli put sve je bilo dobro, ništa spektakularno, ali OK.

   Da budem iskren skarabudzio sam ovo pisanije o Bratislavi. Imalo bi još štošta da se kaže, ali mrzi me. Nemam inspiraciju. Jednostavno me ta Srednja Evropa ne zanima nešto posebno. Svi ti centralnoevropski gradovi su slični kao jaje jajetu. Svi su na isti kalup, na sve strane gotika, barok, secesija. Pošto sam obišao podosta ovakvih mesta, poseta novim mi je sve dosadnija, ali to je moj problem. Da ne tupim previše, Bratislava je fin, sređen, zanimljiv grad. Uz sve to, čini mi se, i nekako po meri čoveka, i to i po veličini i po načinu kako se u njoj živi. Zapazio sam i da nema saobraćajnih gužvi, čak i u strogom centru grada. Takva je barem bila situacija tokom dva dana koja smo proveli u slovačkoj prestonici. Sve u svemu boravak u Bratislavi mi je prijao.