Kolima do Antiohije 2022. (2. deo)

 

PO TREĆI PUT U KAPADOKIJI

 

   Sa novim pločicama ujutro smo nastavili naše putovanje i tako stigoh ja po treći put u Kapadokiju, u Gulšehir. Tu smo došli pre svega zbog pećinske crkve sv. Jovana.

Gulšehir, crkva sv. Jovana.

   Radi se o bogomolji na dva sprata iz 1212. godine, koja je u potpunosti oslikana. Prikazana je: poslednja večera, Judina izdaja, skidanje sa krsta, polaganje Hrista, blagovesti, vaskrsenje, strašni sud itd. Taj živopis je daleko od vrhunskog, šta više mogu da kažem da su majstori bili baš nevešti, ali mi je i te kako bio zanimljiv. Verovatno je zbog tog skromnog umeća slikara i došlo do nekih neobičnih rešenja. Zapala mi je za oko scena mačo Hrista sa maljavim grudima. Na suprotnom zidu naslikana je mnogo manje muževnija predstava potpuno nagog Isusa bez genitalija.

Gulšehir, crkva sv. Jovana.

   Nekih par kilometara od crkve nalazi se Ačik saraj, tj. Otvorena palata, odnosno veliki prostor u neobičnom vulkanskom okruženju, sa nekih petnaestak crkava i još mnogo raznih drugih objekata izdubljenih po stenama. Ovaj kompleks se datuje oko 900. godine. Najverovatnije se radilo o monaškoj zajednici, koja je ovde organizovala svoj život, mada ima mišljenja da je to, u stvari, velika palata, poljoprivredno imanje, srednjovekovni karavansaraj, kao i obično naselje. Zanimljivo, kao uostalom i cela Kapadokija.

Gulšehir, Ačik saraj.

   Na kraju smo se odvezli do Ućhisara, mesta koje smo izabrali za noćenje. Ovo malo kapadokijsko naselje poznato je po svojoj 60 metara visokoj prirodnoj tvrđavi, sa koje se pruža fantastičan pogled na ovdašnje neobične i spektakularne predele. Nakon što smo se smestili i malo predahnuli, drugari su se uputili na vrh te tvrđave, a ja sam ostao u podnožju pošto sam to obavio još 2008. godine. Zapravo, dok su oni ,,planinarili,, ja sam rešio da se malo prošetam Ućhisarom i istražim restorane po ovom mestu. Ispostavilo se da je ponuda prilično skromna, te smo, kada su sišli sa tvrđave, odlučili da odemo u par kilometara udaljeno Goreme, u restoran za koji smo se još prošle godine uverili da je dobar. Nismo zažalili!

Ućhisar.

   Inače, tokom današnje vožnje do Kapadokije zaustavila nas je policija zbog prekoračenja brzine. Na našu radost, kazna je bila svega dvadesetak eura, iako smo vozili skoro 40 km na čas brže od dozvoljene brzine.