Kolima do Antiohije 2022. (13. deo)

 

AFRODIZIJAS & HIJERAPOLIS

 

   Za danas smo takođe imali u planu obilazak dva arheološka lokaliteta. Prvi je bio Afrodizijas. U pitanju je helenistički grad, koji je svoje ime dobio po Afroditi, jer se u njemu nalazilo jedno od najpoznatijih svetilišta posvećenih ovoj boginji. U rimskom periodu bio je poznat i po ovdašnjoj skulptorskoj školi. Za vreme vizantijske vlasti preimenovan je u Stavropolis (Grad krsta). Više puta je stradao u zemljotresima. U moderno doba na ruševinama Afrodizijasa izniklo je selo Gejre. Turske vlasti su iskoristile zemljotres iz 1956. godine da presele stanovnike Gejra i da lokalitet oslobode za arheologe. Međutim, zadnje kuće tog sela uklonjene su tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Afrodizijas.

   Obilazak Afrodizijasa započeli smo Afroditinim hramom, čijih 14 stubova još uvek stoji. Smatra se da je završen za vreme vladavine prvog rimskog cara, Avgusta. U vizantijskim vremenima pretvoren je u crkvu.

Afroditin hram.

   Jedan od upečatljivijih spomenika Afrodizijasa je tetrapilon, odnosno kapija sa 4 prolaza, koju nosi 16 stubova (4 x 4). Ovaj tetrapilon je restauriran 1990. godine. U ovom delu lokaliteta nalazi se još i tzv. episkopska palata i odeon (mali teatar, koji se osim za kulturne događaje koristio i za održavanje raznih gradskih sastanaka, skupština i sl.).

Tetrapilon.

Episkopska palata.

Odeon.

   I tako, dođosmo do stadiona. Dužine je 262, širine 59 metara i mogao je da primi oko 30.000 posetilaca. Korišćen je, naravno, za atletska takmičenja, ali nakon što je u zemljotresu oštećen gradski teatar, istočni deo stadiona služio je i za gladijatorske spektakle. Iako nije restauriran, stadion je u odličnom stanju. Jedan je od boljih koje sam video.

Stadion.

   Spomenuti teatar nalazi se na istočnoj padini akropolja, a datuje se u 1. vek pne. Velelepna građevina, nema tu dileme, ali ja sam se tih rimskih pozorišta baš nagledao, tako da sam pred ovim ostao prilično ravnodušan. Međutim, ipak mi je nešto privuklo pažnju. Naime, zid scene iskorišćen je da se na njemu zapišu važni događaji iz istorije grada, bitne odluke i takve stvari. Tako, recimo, može da se pročita da je proskenion ovog pozorišta izgradio Julije Zoilos, kao poklon Afroditi i svojim sugrađanima. Dotični Zoilos je bivši Oktavijanov rob. On je u priličnoj meri zaslužan što je Afrodizijas imao privilegovani status među rimskim gradovima i zbog toga bio oslobođen izvesnih taksi i poreza. Afrodizijas je imao bliske veze sa carevima tzv. Julijevsko – Klaudijevske dinastije, zbog čega je i te kako imao benefita. Nešto o tim odnosima može da se nasluti i na ovim “pozorišnim zapisima”. Na jednom piše da je Julije Cezar Afroditinom hramu poklonio zlatnu statuu Erosa. Drugi natpis kaže da je grad opljačkan od strane cezaroubica zato što je stanovništvo Afrodizijasa bilo lojalno Marku Antoniju i Oktavijanu.

Teatar.

Zapis na teatru.

   Na agori su se nalazila dva portika dugačka preko 200 metara. Južni portik je bio posvećen Tiberiju. Ti portici su imali friz sa maskama, tj. ljudskim licima i girlandama.  To su vrhunski portreti sa izrazito individualnim crtama lica. Na ulazu u lokalitet delove tog friza su naređali jedan na drugi u nekih 5 redova, tako da lepo može da se izbliza pogleda ta “galerija antičkih portreta”. Duž Tiberijevog portika nalazi se i 175 metara dugačak i 25 metara široki bazen sa polukružnim krajevima. Dubina mu je čitav metar. Od značajnih građevina Afrodizijasa svakako treba spomenuti i Hadrijanove terme.

Agora i bazen.

Portreti sa friza.

Portret sa friza.

Hadrijanove terme.

   Za kraj smo ostavili nejneobičnije, u stvari, bolje je reći jedinstveno antičko zdanje. To je Sevasteon (sevast na grčkom isto je što i avgust na latinskom), odnosno svetilište posvećeno deifikovanom caru Avgustu, njegovim precima i naslednicima iz Julijevsko – Klaudijevske dinastije i boginji Afroditi, od koje pomenuta dinastija navodno vodi poreklo. Sevasteon, zapravo, čine dva portika duga 80 metara između kojih se nalazi popločani procesioni put širine 14 metara. Ti portici su imali dva sprata. Donji deo su nosili dorski polustubovi, prvi sprat jonski, a drugi korintski. Između gornja dva reda polustubova nalazile su se reljefne predstave. 

Sevasteon.

   Od nekadašnjih 200 reljefa iskopano je više od 80. Na njima su prikazane razne mitološke scene, kao i carevi Julijevsko – Klaudijevske dinastije. Na primer: Neron kako ga kruniše majka Agripina, Avgust i Nika, Klaudije i Agripina, Neron nad poraženom personifikacijom Jermenije, Klaudije nad Britanijom, Avgust koji vlada zemljom i morem, Enej kako napušta Troju, Tri Gracije, Herakle i Antej, Ahil i Pentezileja, Herakle kako oslobađa Prometeja itd. Fantastično! Istrošila mi se prvi put u životu baterija na fotoaparatu, koliko sam škljocao. Osim ovih reljefa sevasteona, muzej Afrodizijasa ima i bogatu kolekciju skulptura. Sve one delo su ovdašnje klesarske škole. Dobre su, nema tu zbora, ali to nije na nivou antičkih skulptura koje sam gledao po muzejima Rima. Svaka čast afrodizijačkim skulptorima, ali ipak je to bila provincijska umetnost.

Klaudije nad poraženom Britanijom.

Car i rimski narod.

Herakle oslobađa Prometeja.

Ahil i Pentezileja.

Ares.

   Usledio je povratak u Pamukale, mali odmor u hotelu, koliko da se opružimo, popijemo kafu i pićence i već je bilo vreme da se krene u Hijerapolis. Da bismo stigli do ovog lokaliteta, morali smo da se uspentramo zajedno sa hiljadama turista uz “Pamučnu tvrđavu”, odnosno belo brdo visoko oko 160 metara. U pitanju je formacija od travertina, koju je veći broj mineralnih izvora prekrio belom kalcinacijom. Ti termalni potoci su na padini ovoga brda formirali brojne, male, kaskadno raspoređene bazene. Zbog ovog prirodnog fenomena, ali i zbog antičkog Hijerapolisa, koji se nalazi na vrhu Pamukala, ovo mesto svakodnevno opseda hiljade turista.

Pamukale.

   Već sam bio ovde, davne 2001. godine. Tada sam letovao u Kušadasiju i posetio Pamukale u okviru organizovanog izleta. Tada je bilo drugačije. Ljudi su se slobodno brčkali u tim termalnim bazenima, što danas nije dozvoljeno. Ja se ni tada nisam time bavio, već sam razgledao Hijerapolis. Tom prilikom sam obišao veći deo lokaliteta, ali onako na juriš i to žestok, ali nisam bio na nekropoli, koja je na mene baš ostavila utisak. Zbog nje sam najviše i došao ovde ponovo.

Pamukale.

   Pošto sam pre dvadeset i kusur godina video teatar, koji je, uzgred, odličan i martirion sv. Filipa, najudaljeniju građevinu na lokalitetu, ovaj put sam se, posle kratke posete muzeju, odmah uputio ka nekropoli. Usput sam se podsetio nekih stvari iz moje pređašnje posete, kao što su: bazilika terme, Frontinus kapija i ulica, nimfeon Tritona itd.

Hijerapolis, Frontinus kapija.

Frontinus ulica.

   I tako stigoh do drevnog groblja, koje se kao i kod svih drugih rimskih mesta, nalazi uvek izvan gradskih zidina. Za razliku od ostalih delova ove turističke atrakcije, koji vrve od posetilaca, na nekropoli maltene nije bilo nikoga osim mene. Groblje Hijerapolisa sa 1.200 grobova jedno je od najvećih u celoj Anadoliji. Grobovi, tj. grobnice grubo mogu da se podele na tri osnovna tipa: tumule, sarkofage i one u vidu malih kuća, odnosno hramova. Koliko mi se čini, najstariji su tumuli (niske kamene cilindrične grobnice nasute zemljom).

Nekropola Hijerapolisa.

Tumul grobnica.

   Nekropola Hijerapolisa je za mene ubedljivo najzanimljiviji deo ovoga, inače sjajnog lokaliteta. Bio sam sam, pošto su se moji saputnici odlučili da odu do teatra i Filipovog martiriona, i baš sam uživao. Počinjao je sumrak, sunce koje zalazi obojilo je narandzastom bojom nebo, a ja sam se smucao od jedne do druge grobnice i zavirivao u njihove unutrašnjosti. Preplavio me je neki dobar osećaj, verovatno što sam, eto posle dve decenije video nešto što sam propustio. Možda i zbog toga što je ceo dan bio nabijen tempom i što smo sve zacrtano uspešno obavili.