Kolima do Antiohije 2022. (12. deo)

 

SAGALASOS & LAODIKEJA

 

   Nakon jučerašnjeg dana bez antičkih lokaliteta usledio je period od par dana intenzivnog obilaženja grčkih i rimskih arheoloških nalazišta. Najpre smo otišli do Sagalasosa, koga je krasio epitet “prvi grad Pizidije”. Smešten je na nadmorskoj visini od 1450 do 1700 metara. Obilazak ovog lokaliteta započeli smo njegovim manje atraktivnim delom u kome se nalaze ostaci gimnazijumskih termi, južne kapije, Hadrijanovog nimfeuma (fontana), ulice sa kolonadom, Tiberijeve kapije, stadiona itd. Zatim smo obišli tzv. zapadnu nekropolu sa desetak grobnica izdubljenih po stenama i dođosmo do heroona iz 1. godine nove ere. Heroon, kako mu samo ime kaže, je građevina posvećena nekom heroju i služi za komemoraciju i održavanje kulta njegovog obožavanja. Ovaj u Sagalasosu je u potpunosti sačuvan, tačnije obnovljen je originalnim kamenim blokovima. Oblika je malog hrama, a nalazi se na četvrtastom podijumu 7,80 x 8,50 m. Ukupne je visine 15 metara. Ukrašen je reljefima, koji su sada u muzeju, a na njemu su postavljene kopije.

Sagalasos.

Nimfeum.

Zapadna nekropola.

Heroon.

   Zanimljiv je i buluterion (zdanje za sastančenje gradskih vlasti), kvadratne osnove sa 6 – 7 redova sedišta. Svašta tu još ima da se vidi: crkva bazilika, biblioteka, grnčarska radionica, perionica itd. Posebno mi se dopala tzv. kuća sa dorskom fontanom. To je kvadratna česma, fontana, datovana krajem 1. veka pne, sa bazenom (П) oblika i tremom iznad njega, koji nose dorski stubovi. Sledeći na redu bio je veliki teatar, čija je izgradnja završena 190. godine.

Kuća sa dorskom fontanom.

Teatar.

   Najbolje smo ostavili za kraj, ogromnu javnu fontanu, Antoninov nimfeum. Kao što se vidi iz imena, izgrađen je za vreme Antonina Pija (138 – 161). Dugačak je 28 m, visok 9 m i u svoj bazen prima 81 m³ vode. Ovaj nimfeum je srušen tokom zemljotresa u 7. veku. Prilikom arheološkog iskopavanja zaključeno je da su svi njegovi bitni elementi sačuvani “in situ” i 1998. krenulo se u obnovu, koja je posle 13 godina završena. Kao ilustraciju o kakvom se mukotrpnom poslu radilo spomenuću da je 400 polomljenih blokova ovoga nimfeuma, iz gomile od 3.500 delova, trebalo sastaviti i spojiti epoksidnim lepkovima.

Antoninov nimfeum.

   Antoninov nimfeum nalazi se na prostranom pravougaonom trgu, tzv. gornjoj agori, pa da nabrojim i druge spomenike oko ovog javnog prostora. To su: dorski hram, priteneion (gradska kuća), svetilište Tihe, kao i 4 počasna stuba visoka 11 metara, na čijim su se vrhovima nekada nalazile statue istaknutih ličnosti. Nedaleko odavde je i macelum, odnosno tržnica luksuzne robe.

Gornja agora.

Počasni stub.

Macelum.

   Nakon fenomenalnog Sagalasosa sedosmo u kola i nastavismo dalje. Plan je bio da noćimo u Pamukalama, ali da usput obiđemo i Laodikeju, koja se nalazi odmah pored grada Denizli. Sebe smatram dobrim poznavaocem Turske i turskih arheoloških nalazišta. Pošto ih ima na stotine i pošto je nemoguće sve ih videti, niti bi to imalo smisla, godinama proučavam koje vredi posetiti. U pravljenju tog izbora koristim i svoje arheološko znanje i literaturu, internet, guglove satelitske mape i sl. Laodikeja je jedan od tih antičkih gradova koji sam stavio na tu svoju listu. Nikada nije bila prvi pik, odnosno nije spadala u lokalitete, po mojem merilu, prve kategorije, ali pošto sam za 20 godina putovanja po Turskoj obišao gotovo sve što sam planirao, došla je na red i Laodikeja. Iz nekog razloga uvrteo sam sebi u glavu da to što ima da se vidi od ovog antičkog grada ne zahteva puno vremena i da sve može da se relativno brzo obiđe. Uz to sam, gledajući guglov satelitski snimak, skapirao da Laodikeja leži na prilično ravnom terenu. To je tačno. Prostor je ravan, ali ogroman i od jednog do drugog sačuvanog objekta ima dosta da se ide. Pogrešan je bio i moj zaključak da ovaj lokalitet nije preterano zanimljiv, a pokazalo se da je ekstra interesantan. Da stvar bude gora, na ovu moju lošu procenu treba dodati i paklenu vrućinu u vreme naše posete. Došli smo u najgori period dana, sunce je peklo kao ludo, na celom lokalitetu nema nikakve hladovine, a mi smo krenuli u obilazak Laodikeje, ne sluteći da ćemo u njoj zaglaviti celo popodne.

   Laodikeju je osnovao seleukidski vladar Antioh II (261 – 247 pne) i nazvao je po svojoj supruzi Laodiki. Kasnije će grad pripasti Pergamonskom kraljevstvu. Poslednji pergamonski vladar Atal III je celokupnu teritoriju svoje države, pa samim tim i Laodikeju, zaveštao Rimu 133. pne.

Laodikeja, Sirijska ulica.

   U sam lokalitet ušli smo tzv. Sirijskom ulicom, jednom od dve glavne gradske saobraćajnice. To je velika, široka, lepo popločana ulica sa porticima na obe strane. Dalje smo obišli ostatke raznih kuća, objekata, hramova. Najviše vremena smo se zadržali u glavnoj crkvi Laodikeje. Radi se o velikoj trobrodnoj bazilici, sa 11 apsida u njenoj unutrašnjosti. Naos nosi 10 stubova poređanih u dva reda. U sredini naosa nalaze se ostaci velikog amvona (propovedaonice), sa dva reda stepeništa. Inače, navodno je reč amvon prvi put upotrebljena tokom Laodikejskog sabora (Šesti pomesni sabor) 363. i 364. godine. Sačuvana je i oltarska pregrada, kao i krstionica. Podovi i naosa i nartkesa ukrašeni su mermernim pločicama i mozaicima. Najviše me je začudila latrina, odnosno WC unutar crkve. Takvo nešto sam prvi put ovde video.

Crkva u laodikeji.

Oltarska pregrada.

Amvon.

Krstionica.

   Ova bazilika je otkrivena 2010. godine i odmah je u potpunosti iskopana. Od tada je završena i konzervacija i zaštita. Nad njom je postavljena krovna konstrukcija i napravljene su staklene šetne staze. Sve je urađeno da ne može bolje. Sve mi se čini da tako brzu i dobru prezentaciju ovo zdanje duguje priči o 7 crkava Azije. Već sam ranije pisao o tome, pa samo najkraće moguće. Reč je o Otkrovenju Jovanovom u kome se pominje tih 7 crkava. Sve one se nalaze u Turskoj, a jedna od njih u Laodikeji. Pošto se brojni vernici sa Zapada pale na to, Turci forsiraju tu priču, naravno, iz turističkih pobuda. Čini mi se da je baš iz verskih razloga, tokom naše posete ovom lokalitetu, tu bila i poveća grupa Francuza, kao i nekih kosookih žutaća. Da ne grešim dušu, nije samo ova crkva lepo odrađena u Laodikeji, već je takav slučaj i sa svim drugim iskopanim objektima. Vidi se da se ovde sve radi kako treba i iskopavanja, i konzervacija, i prezentacija, sve je na visokom nivou.

   Nedaleko od bazilike nalazi se tzv. severni teatar, odnosno jedno od dva gradska pozorišta. Kavea, tj. prostor za gledaoce podeljen je na dva dela. Donji ima 23 reda sedišta, a gornji 26. Kapacitet mu je 12.000 ljudi. Ovo pozorište je napravljeno u 2. veku, kada se pokazalo da stari helenistički teatar više ne odgovara po svojoj veličini populaciji Laodikeje, koja se u to doba znatno uvećala. Taj stari tzv. zapadni teatar mogao je da primi 8.000 gledalaca i u boljem je stanju od ovog mlađeg.

Severni teatar.

Zapadni teatar.

   Između severnog i zapadnog pozorišta prostire se agora sa porticima, dimenzije skoro 300 x 130 metara. Uz oba portika pružaju se dva duguljasta bazena, preko kojih su na par mesta napravljeni pešački mostovi.

Agora.

Bazen na agori.

Pešački most preko bazena na agori.

   Izdvojio bih i jedan veliki dugačak zid oslikan freskama, zatim ostatke monumentalnog propilona, koji vodi na agoru. Ima i par nimfeona, od kojih  i nije mnogo toga preostalo, baš kao ni od stadiona, koji, u stvari, još nije iskopan.

Oslikani zid.

Centralni propilon.

   Na kraju da spomenem i hram A. To  je tipičan rimski hram, sa stepeništem od 7 stepenika, koje vodi do svetilišta sa pronaosom (tremom). Ispred hrama se nalazi veliko dvorište sa portikom. Svetilište je originalno bilo posvećeno Apolonu, Artemidi i Afroditi, a posle i carskom kultu (Dioklecijanu i Maksimijanu). Hram A je podignut za vreme Antonina Pija (138 – 161).

Hram A.

   S obzirom da je obilazak Laodikeje baš potrajao i da je sunce već počelo da zalazi, prestala je paklena vrućina, te je drugi deo našeg istraživanja ovog lokaliteta protekao mnogo prijatnije. Inače, iako sam potpuno omanuo u prognozi koliko nam je potrebno vremena za posetu Laodikeji, nismo žurili, već smo je natenane, ljudski prošpartali. Na kraju smo seli u kola i otišli u Pamukale. Bio je ovo težak i naporan dan, ali i te kako uspešan, jer smo videli i pošteno obišli dva fenomenalna lokaliteta, Sagalasos i Laodikeju.