Egejska Turska 2021. (9. deo)

 

SARD

 

   Ukupno sam u Izmiru proveo tri dana, ali sam jedan od njih potrošio na izlet do Sarda. Prvo sam otišao do autobuske stanice, gde sam se ukrcao u bus za Salihli. Posle nekih sedamdesetak kilometara rekao sam šoferu da mi stane u selu Sart. Na mestu ovog neuglednog naselja nekada se nalazio slavni Sard, prestonica antičke Lidije. Ova drevna država formirana je negde oko 1.200. p.n.e., a tokom svoje najveće ekspanzije, u 7. veku p.n.e., zauzimala je celu zapadnu Anadoliju. Smatra se da je upravo u to vreme u Lidiji stvoren novac (kovanice). Najpoznatiji vladar Lidijske kraljevine bio je Krez (560 – 546. p.n.e.), poznat po svom bogatstvu koje je ušlo u legendu. Krez se, međutim, našao na udaru Persijskog carstva. Liđani su poraženi, Krez zarobljen, Sard osvojen i lidijska država je prestala da postoji. Uprkos tome, Sard nije izgubio na značaju, šta više postao je najvažniji centar Persijanaca na zapadu njihovog carstva. Glavni carski put kroz Persiju počinjao je u Suzi, a završavao se u Sardu. Za vreme Jonske pobune grad je 498. p.n.e. spaljen. Aleksandar Veliki ga je osvojio 334. p.n.e. Kasnije će pripasti Seleukidima, pa Atalidima (Pergamonskom kraljevstvu). Nakon što je pergamonski vladar Atal III zaveštao svoju kraljevinu Rimljanima, Sard je 129. p.n.e. postao deo Rimske republike. Godine 17. čitava oblast Lidije pretrpela je razoran zemljotres. Rimski car Tiberije uložio je ogroman novac u obnovu Sarda. Za vreme Dioklecijana postao je glavni grad provincije Lidije.

Sard.

   Po izlasku iz busa prvo sam otišao do sardskog gimnaziona. Već sam ranije spominjao, radi se o nekoj vrsti sportske ustanove. U ovim institucijama se osim telesnog vežbanja proučavala i filozofija, književnost, muzika. Gimnazion u Sardu je restauriran između 1964. i 1973. godine i sada izgleda fantastično. Da budem precizniji, obnovljeno je tzv. “Mermerno dvorište” sa monumentalnim dvospratnim zdanjem. Ovaj prostor je služio za ceremonijalne svrhe, a natpis na zidu kaže da je posvećen carevima Karakali i Geti, kao i njihovoj majci Juliji Domni. Sačuvan je u celosti i jedan od bazena termi, kao i velika otvorena površina za vežbanje (palestra).

Bazen.

   Odmah pored kompleksa gimnaziona može se videti i deo nekadašnje ulice sa radnjama, tavernom, radionicom za boje i latrinom (javnim toaletom). Tu se nalazi i sinagoga, u koju, nažalost, nisam mogao da uđem, jer su u vreme moje poste upravo postavljali nadstrešnicu nad njom. Sard je imao značajnu jevrejsku zajednicu. U ovaj grad su počeli da se masovnije naseljavaju Jevreji još za vreme seleukidskog vladara Antioha III (223 – 187. p.n.e.), koji je podsticao doseljavanje Jevreja iz raznih delova sveta, uključujući i iz Vavilona.

Latrina, javni WC.

Radionica boje.

Sinagoga.

   Malo dalje nalazi se nekoliko objekata za stanovanje iz perioda od 4. do 7. veka. Ispod jedne od tih građevina otkrivena je lidijska kuća od ćerpiča, koja je spaljena 547. p.n.e. prilikom persijskog zauzimanja Sarda. Još dalje i to poprilično, nalazi se amfiteatar, koji nije iskopan, kao i još po nešto, što takođe nije istraženo. Znao sam da je bezveze da idem do tamo, ali arheolog u meni nije mi dao mira. Pošto ovaj deo lokaliteta nije predviđen za posetioce, nije ni uređen, te sam morao da se provlačim kroz kojekakvo šiblje i da prolazim kroz privatne maslinjake, dok nisam stigao do svoga cilja. Kao što sam i pretpostavljao, dzaba sam se lomatao, jer nije vredelo truda.

Rimska kuća.

   Usledio je povratak u selo i nalivanje raznim tečnostima u lokalnoj bakalnici, a onda i odlazak do Artemidinog hrama, koji je udaljen par kilometara. Usput sam video temelje velike bazilike iz 4. veka. Onda me je napala neka seoska dzukela, koje sam se jedva otarasio i konačno stigoh do Artemidinog hrama.

Artemidin hram.

   U pitanju je pseudodipter sa pronaosom koji ima dva reda stubova. Bio je to ogroman hram, 67,5 x 23 m. Samo dva stuba su u potpunosti sačuvana, ali imam utisak da su tu okolo razbacani gotovo svi ostali. Ta dva stuba koja i dalje stoje su stvarno impozantni, međutim popadali delovi po zemlji, kapiteli, baze i arhitravi, kada ih vidiš tako izbliza deluju još monumentalnije.

Artemidin hram.

   Artemidin hram je izgrađen oko 300 p.n.e. Negde između 175. p.n.e i 150 p.n.e. dobio je spoljnu kolonadu, a njegova unutrašnjost je podeljena na dva svetilišta, od kojih je jedno bilo posvećeno Faustini, deifikovanoj carici, supruzi Antonina Pija. Tokom iskopavanja ovog hrama pedesetih godina prošlog veka pronađena je mermerna glava Faustine, koja je bila deo kolosalne statue. Samo glava je visine 176 cm.

   Negde krajem 4. veka, kada je Artemidin hram napušten, nakon što je 390. godine  car Teodosije naredio zatvaranje svih paganskih svetilišta, ovu građevinu su počeli da koriste hrišćani. Tada je uz hram podignuta mala crkva od opeka.

Crkva pored Artemidinog hrama.

   Kada smo već kod crkava i hrišćanstva treba reći da se Sard spominje u Novom zavetu, tj. u Otkrovenju Jovanovom, u priči o sedam crkava Azije. Otkrovenje Jovanovo pisano je na ostrvu Patmos, ali nije sigurno koji je Jovan autor, odnosno da li je u pitanju apostol Jovan. Knjiga otkrovenja je usmerena na budućnost i ima apokaliptičnu formu. U njoj se spominju tih sedam crkava Azije – “Ono što vidiš napiši u knjigu i pošalji crkvama koje su u Aziji u: Efes, Smirnu, Pergamon, Tijatiru, Sard, Filadelfiju i Laodikeju”. Da skratim, sve te navedene crkve se kritikuju zbog raznih stvari. Jedna zbog slabe vere, druga jer ima lažnu proročicu, treća jer je zaspala, četvrta jer joj treba pokajanje itd. To bi otprilike bila priča o sedam azijskih crkava, mada moram da se ogradim, pošto se nisam mnogo udubljivao u temu. Bilo kako bilo, svih sedam se nalazi u zapadnoj Anadoliji i Turci ih baš reklamiraju kao turističku atrakciju. Do sada sam video na desetine raznih turističkih knjiga na ovu temu. Čak sam i ja pre dvadesetak godina jednu kupio. Ne znam koliko ljudi obilazi ova mesta, ali ja sam bio na njih četiri. Četiri od sedam, nije loše za osobu koja ne važi za nekog vernika! Naravno, ja ove lokalitete nisam obilazio iz verskih pobuda.

Crkva pored Artemidinog hrama.

   Nakon Artemidinog hrama vratio sam se u selo i prvo se opet pošteno nalio raznim napicima, a onda uputio do magistrale. Relativno brzo sam uspeo da zaustavim bus za Izmir i tako je “Mission Sardis completed”. Bio sam prezadovoljan. Video sam gimnazion i Artemidin hram, dva izuzetna spomenika. Problem je samo u tome što su prilično udaljeni jedan od drugog, pa sam se dobro napešačio. Dok sam obišao sve što sam hteo u Sartu prešao sam više od 10 km. Nema veze, vredelo je!