Egejska Turska 2021. (10. deo)

 

PERGAMON

 

   Sledeći na redu bio je Pergamon. Ovaj čuveni lokalitet posetio sam pre nekih petnaestak godina. To je bilo preko agencijskog izleta tokom letovanja u Ajvaliku, što u prevodu znači da je bilo bezveze i da je moralo da se ponovi. Ti organizovani izleti su žešća sranja, pošto sve zbrzaju da bi otaljali posao i da bi usput odveli turiste u kojekakve “tradicionalne” zanatske prodavnice. Vodiči su najčešće debili koji nemaju pojma o istoriji i lokalitetima koji se obilaze, ali to ne smeta velikoj većini turista, pošto je njima, ipak, glavni razlog putovanja more i plaže. Sećam se da se ovaj vodič koji nas je vodio po Pergamonu nalupao za medalju. Izmislio je neke užasno glupe, škakljive priče o Kleopatri i Marku Aureliju. Da, o ljubavi Kleopatre i Marka Aurelija, iako ih deli vek i po. Idiot je verovatno mislio na Marka Antonija. Naravno, ja sam se odmah izdvojio od grupe i uspeo da lepo obiđem ceo lokalitet (akropolj), ali nisam video Asklepion, koji je udaljen par kilometara. Asklepion je i glavni razlog zašto sam se ovde vratio, mada i sam pergamonski akropolj i te kako vredi da se ponovo vidi.

Asklepion u Pergamonu.

   Po dolasku u Bergamu, kako se danas zove ovaj antički grad, krenuo sam da prvo pronađem nekakav smeštaj. Ubrzo se pokazalo da to baš i nije tako lako, pošto u ovom mestu nema nešto puno hotela. Nakon nekoliko neuspeha, recepcioner jednog od hotela u kome nije bilo mesta, pozvao je telefonom neki drugi hotel, malo udaljeniji od centra. Oni su imali slobodnu sobu i poslali su kola po mene. Ispostavilo se da je u pitanju pansion koji drži neka žena poreklom iz Makedonije, iz Kruševa, čiji su roditelji ovamo došli posle II svetskog rata. Pošto joj je makedonski maternji jezik, nije bilo problema u komunikaciji. Uz to je bila i izuzetno ljubazna i predusretljiva.

Bergama.

   Nakon malog predaha krenuh u obilazak. Prvo do Asklepiona, odnosno svetilišta Asklepija, da kažemo, boga medicine. Asklepioni nisu bili samo kultni centri, već su to, u stvari, bili lečilišni kompleksi. Asklepion u Pergamonu izgrađen je u 4. veku p.n.e., ali najveći deo njegovih danas vidljivih ostataka potiče iz doba Hadrijana. U to vreme je ovaj medicinski centar postao ozbiljan takmac čuvenim asklepionima u Epidauru i na Kosu.

Sveti put koji vodi do Asklepiona.

Asklepion, teatar.

   Do ovog kompleksa stiže se tzv. “svetim putem”. Radi se o 820 metara dugačkoj i 18 metara širokoj ulici sa kolonadama. U okviru Asklepiona nalazi se pozorište za 3.000 gledalaca, nekoliko stoa, hram, odaje za inkubaciju, bazeni za medicinski tretman i sveti izvor. Inače, analiza vode iz tog izvora pokazala je da ima povećanu radioaktivnost, što može da bude korisno u lečenju nekih bolesti. Od tog izvora i bazena osamdeset metara dugački tunel (kriptoportik) vodi do jedne masivne građevine, koja je imala glavnu ulogu u lečenju. Nema tu šta mnogo da se kaže osim da je pergamonski Asklepion izuzetan lokalitet. Uz to zauzima popriličnu površinu, te je potrebno vreme da se lepo obiđe.

Sveti izvor.

Bazen za lečenje.

Kriptoportik.

Glavna zgrada za lečenje.

   Posle Asklepiona uputio sam se do akropolja, odnosno jezgra drevnog Pergamona. Ovaj grad je bio prestonica Pergamonskog kraljevstva, koje je nastalo oko 282. p.n.e. Naime, nakon smrti Aleksandra Velikog grad Pergamon se našao u Lizimahovoj državi, a njime je upravljao Fileter. Lizimah je toliko verovao Fileteru da mu je poverio čuvanje Aleksandrovog blaga, koje mu je pripalo nakon podele carstva. Posle nekog vremena Lizimaha je pobedio Seleuk i tako je Fileter postao nezavisni vladar Pergamona, a uz to i vlasnik Aleksandrovog blaga. Njegovi naslednici Eumen I (263 –  241. p.n.e.) i Atal I (241 – 197. p.n.e.) ojačali su i još više proširili državu. Osim toga u nekoliko navrata uspeli su da pobede ratoborne Galaćane, a i uspostavili su prijateljske odnose sa Rimom. Glavni procvat ove kraljevine desiće se tokom vladavine Eumena II (197 – 159. p.n.e.), koji je takođe ratovao, i to uspešno, sa Galaćanima, ali i sa Seleukidima. Većina građevina koje danas mogu da se vide u Pergamonu podignuta je tokom njegove vladavine. Poslednji vladar Pergamona Atal III (138 – 133. p.n.e.) zaveštao je svoju kraljevinu Rimu i tako je ova država postala deo Rimske republike.

Pergamon, akropolj.

   Kao što rekoh, akropolj je bio centar Pergamona. Na samom ulazu u ovaj prostor nalazio se heroon. To je hram u kome su pergamonski vladari poštovani kao božanstva. Na akropolju se nalazio i Atinin temenos, biblioteka, palata, Zevsov oltar, agora i Trajanov hram.

Trajanov hram.

   U Atininom temenosu stajale su čuvene figuralne grupe, koje su slavile pobede nad Galaćanima. Baš sam se radovao pre par godina kada sam u Rimu video dve antičke kopije ovih fenomenalnih skulptura (Gal Ludovisi i Umirući Gal). Da bi video treću kopiju (Klečeći mladi Gal) moraću u Luvr. Atinin temenos je bio povezan sa nadaleko poznatom bibliotekom u kojoj je čuvano oko 200.000 knjiga, tj. svezaka.

   Najvišu tačku akropolja zauzima Trajanov hram, korintski peripter na podijumu, okružen stoama (tremovima) sa tri strane. Nema zbora, veličanstveno zdanje, ali postojalo je na akropolju još jedno, ne manje značajni i monumentalno. Reč je o Zevsovom oltaru, koji se nalazio na terasi južno od Atininog temenosa. Fragmenti oltara bili su uzidani u vizantijski bedem, gde ih je 1871. godine pronašao nemački istraživač Human. Sve što je iskopao preneto je u Berlin, gde se danas nalazi rekonstruisani Zevsov oltar. Dimenzija je 36,44 x 34,20 metara. Posvećen je, što mu i samo ime kaže, vrhovnom grčkom bogu, a podignut je u čast pobede Eumena II nad Galaćanima. U obliku je ćiriličnog slova П i na sredini ima 20 stepenika koji vode do samog žrtvenika. Ograda oltara ukrašena je reljefnim frizom dugim 120 metara i visokim 2,3 metra, na kome je predstavljena gigantomahija (borba sa gigantima). Najupečatljivija je scena gde se Atina sprema da ubije najmlađeg giganta, dok njegova majka Gea izranja iz zemlje i moli za milost. U unutrašnjosti se nalazi manji friz na kome je predstavljen mit o Telefu, mitskom osnivaču Pergamona i pretku Atalida. Ako ikada budem otputovao u Berlin, glavni razlog biće mi Muzej Pergamona i Zevsov oltar.

Mesto gde se nalazio Zevsov oltar.

   Izdvojio bih još i izuzetno strmo pozorište na zapadnoj padini akropolja, sa 80 redova sedišta, koje je moglo da primi 10.000 gledalaca. Ispod njega se nalazi tzv. pozorišna terasa sa dorskom kolonadom, duga 250 metara, koja se završava sa Dionisovim hramom. Treba još spomenuti i Demetrin temenos, arsenal, gimnazion, Herin hram i to bi manje-više bilo to.

Teatar.

   Nakon detaljnog razgledanja agore spustio sam se, prvo žičarom u podnožje, a potom pešice u sam grad. Onda pravac ka “Crvenoj bazilici”, odnosno hramu egipatskih božanstava. U pitanju je ogromna građevina od cigala, dimenzija 60 x 26 metara, čiji su zidovi očuvani čak do visine od 19 metara. Ovo zdanje je izgrađeno za vreme Hadrijana, a tokom vizantijskog perioda služilo je kao crkva (posvećena sv. Jovanu). Na istočnoj strani potpuno su sačuvane dve velike prostorije pod kupolama. Jedna danas služi kao dzamija, a u drugoj je izložena kamena plastika pronađena na ovom mestu. Zahvaljujući delovima skulptura, koje ovde mogu da se vide, a koje su iskopane još davnih tridesetih godina prošlog veka, nedavno je u potpunosti rekonstruisana statua, tj. karijatida egipatske boginje Sekmet (Sekhmet). Radi se o boginji ratnici, zaštitnici faraona, koja ima glavu lavice.

Crvena bazilika.

Boginja Sekmet.

   Na kraju otidoh i do malog muzeja Pergamona, koji nije loš. Nije loš ni sam grad. Stari deo Bergame ima dosta zanimljivih tradicionalnih kuća, zidanih uglavnom kombinacijom kamena i opeka. Nije bila loša ni klopa u nekoj aščinici, pogotovo iškembe čorba (čorba od škembića). Malo sam i blejao u nekom kafeu, a onda nastavio šetnju i nabasao na moderan spomenik Galenu. Ovaj čuveni grčki lekar iz doba Rimskog carstva, rođen je u Pergamonu. Lepo je što su Turci podigli spomenik slavnoj antičkoj ličnosti, ali sama skulptura je bezveze, što je, inače, slučaj sa bar 90 % turskih spomenika. Kao što već više puta rekoh, Turci su šampioni u pravljenju kič spomenika.

Bergama.

   Na kraju dana pala je i bogata večera. Neke zapečene ćufte sa papričicama i paradajizom, salata, kunefe i sve to za samo 6 eura. Bogami, tokom nekoliko zadnjih turskih putovanja vodio sam žešću unutrašnju borbu da se turska ekonomska kriza ne odrazi na moju liniju.