Egejska Turska 2021. (7. deo)

 

PRVI DAN U IZMIRU

 

   Po dolasku na autobusku stanicu u Izmiru, koja je poprilično udaljena od centra, uputio sam se ka železničkoj stanici Basmane, oko koje ima dosta jeftinih hotela. To baš i nije najreprezentativniji deo ovoga grada, čak po kojekakvim vodičima savetuju turiste da ga izbegavaju, posebno noću. Šta ću, takve preporuke kod mene obično izazovu suprotni efekat.

Izmir.

   Nakon što sam se smestio u jeftinom, ali odličnom hotelu, krenuo sam u upoznavanje sa Izmirom. Podrazumeva se, prvo ka agori (antički centralni trg), pa ipak sam arheolog! Usput sam prošao kroz pravu ciganmalu. Radi se, u stvari, o samom dnu naselja koje se pruža sa brda Kadifekale (Plišana tvrđava). Kao što se vidi iz imena, na vrhu se nalazi utvrđenje, a na obroncima ta četvrt sa živopisnim starim kućama, ali štrokava i u raspad stanju. Najgori je baš deo u podnožju. Sve je oronulo, prašnjavo i prljavo. Umesto Kadife(kale) prozvah iz “milošte” ovaj  kraj Kadi(fekalija). Ovde su i ljudi musavi i neuredni. Ima i puno crnaca, verovatno izbeglica. Prošao sam pored jedne dzamije baš dok su delili hranu za sirotinju. Polovinu korisnika besplatne kuhinje činili su crnci, a drugu polovinu turski nesrećnici. Uglavnom starci ili nešto mlađi za koje se vidi da nisu sasvim pod libelom. Verovatno je bilo i sirijskih izbeglica, ko će ga znati? Tu po ulicama oko dzamije, na zemlji, odmah su i jeli. Malo sam šacnuo šta je bilo na jelovniku. Onako, sve to lepo izgleda. Hrana je servirana na onim plastičnim tacnama sa više udubljenja u koja se sipaju jela. Na jelovniku je bio pasulj, zatim nekakva kaša, salata, samo meso jok.

Kadifekale.

   Ubrzo stigoh do agore, koju je na ovom mestu izgradio još Aleksandar Veliki. Međutim, njegov glavni gradski trg je stradao u zemljotresu, pa je novi napravio 178. godine Marko Aurelije. Izmir, tj. antičku Smirnu osnovali su grčki kolonisti još u 9. veku p.n.e. Oko 600 p.n.e. Smirnu je osvojio i razorio lidijski kralj Alijat. Od tada je bila u opadanju sve dok Aleksandar Veliki nije podigao novi grad na padinama Pagosa (Kadifekala). I tokom njegovih naslednika Antigona i Lizimaha Smirna nastavlja da se razvija i postaje jedan od glavnih gradova Azije.

Agora.

   Kao što već rekoh, izmirska agora je iz rimskog doba. Dimenzija je 120 x 80 m i bila je okružena dvospratnim stoama. Najzanimljiviji su mi bili ostaci bazilike sa stubovima, kolonadama i relativno dobro sačuvanim podrumskim prostorijama.

Agora.

   Nakon detaljnog razgledanja agore krenuo sam ka obali mora i ubrzo se našao u vrevi Kemeralti bazara. Ovaj bazar je formiran još u 16. veku, duž tadašnje ulice koja je spajala agoru i more. Da budem precizniji, bazar je počeo da se razvija oko Hisar dzamije, najstarije osmalijske građevine u Izmiru. Nešto kasnije tu će biti izgrađen Kizlargasi han karavansaraj, koji će, sa još dva hana, postati centar Kemeralti bazara. Nekada je ovde bilo čak 34 sinagoge, što i ne čudi baš mnogo, jer gde će Ješe, ako ne oko bazara. Od tih nekadašnjih 34 jevrejskih bogomolja, danas je opstalo njih 8. Inače, radi se o sefardskim sinagogama (Sefardi – Jevreji izbegli iz Španije).

Kemeralti bazar.

Kizlargasi han.

   Pošto sam se nagledao i turskih i raznih drugih istočnjačkih bazara, Kemeralti za mene nije predstavljao nešto novo. Nisam ni pokušavao da tražim sinagoge i hanove, ali sam dobar deo toga video tokom mog neorganizovanog bazanja. Mogu da kažem da sam se bavio onime zbog čega se i ide na bazar, a to je kupovina. Svašta sam nakupovao. Za mog drugara i saputnika sa nekih putovanja, čija se supruga navukla na dibek kafu, kupio sam kilo i po ovog napitka. Onda sam pazario par kila slatkog sudzuka, odnosno onih oraha nanizanih u grožđanom želeu. Kupio sam i nekoliko trenerki za sebe.

   Tako sa dobro natovarenim rančićem izbio sam na Konak majdani. Na ovom prostranom lepom trgu nalazi se sahat kula koja je podignuta 1901. godine na dvadesetpetogodišnjicu vladavine sultana Abdul Hamida II. Inače, zlikovca koji je prvi otpočeo sa progonom Jermena. Na istom trgu nalazi se i Konak dzamija iz 1755. godine, koja je spolja ukrašena vrhunskim kutahijskim pločicama.

Sahat kula, Konak majdani.

Konak dzamija.

   Dalje sam nastavio ka obali i konačno stigao do Kordona, tj. dugačkog šetališta uz more. Glavna dešavanja na Kordonu su predveče, kada je krcat ljudima i kada je prijatno za šetnju, a u momentu kada sam ja tamo stigao temperatura je dosegla 33 stepena. Kakva crna šetnja po takvom vremenu! Bio sam već umoran od silnog pešačenja, sa punim rancem i sav ulepljen od znoja. Nakon pređenih otprilike 25 metara Kordona otišao sam u Konak pijer, dok, koji je 1890. godine projektovao Gustav Ajfel, kao carinsku zgradu. Danas se u njemu nalazi luksuzni šoping mol. Mene su privukle bašte kafea na ovom doku, tj. velika ledena kafa. Uf, kako je prijala!

Konak pijer.

Konak pijer.

   To bi bilo sve za prvi dan u Izmiru. Rešio sam da se vratim u hotel. Nakon što sam malo odmorio predveče sam izašao da večeram, a i da se malo promuvam po okolini Basmane trga. Prošetao sam i tzv. Kultur parkom. Tu je smešten sajam, luna park, kao i razni sportski tereni. Ovaj veliki prostor od 40 hektara u samom centru grada nastao je 1922. godine, kada je spaljen grčki deo Izmira. Naime, nakon što su Turci zauzeli grad 9. septembra te godine, odnosno nakon što se iz njega povukla grčka vojska, krenulo se sa progonom ovdašnjeg hrišćanskog stanovništva (Grka i Jermena). Pošto ubistva, silovanja i deportacije nisu bile dovoljne za tako brojne hrišćane (hrišćani bili većina u Smirni), Turci su rešili da spale njihove četvrti. Požari su podmetnuti 13. septembra i trajali su sve do 22. septembra. Stradali su samo grčki i jermenski delovi grada, a muslimanske i jevrejske četvrti su ostale čitave. Procene o stradalim Grcima i Jermenima su različite i idu sve do 125.000 ljudi. Od tada u ovom mestu koje su osnovali Grci još u 9. veku p.n.e., i bili u njemu većina sve do tog kobnog septembra 1922. godine, Helena više nema.

Basmane stanica.

Kultur park.