PRVI DAN U IZMIRU
Po
dolasku na autobusku stanicu u Izmiru, koja je poprilično udaljena od centra,
uputio sam se ka železničkoj stanici Basmane, oko koje ima dosta jeftinih
hotela. To baš i nije najreprezentativniji deo ovoga grada, čak po kojekakvim
vodičima savetuju turiste da ga izbegavaju, posebno noću. Šta ću, takve
preporuke kod mene obično izazovu suprotni efekat.
|
Izmir. |
Nakon što sam se smestio u jeftinom, ali
odličnom hotelu, krenuo sam u upoznavanje sa Izmirom. Podrazumeva se, prvo ka
agori (antički centralni trg), pa ipak sam arheolog! Usput sam prošao kroz
pravu ciganmalu. Radi se, u stvari, o samom dnu naselja koje se pruža sa brda
Kadifekale (Plišana tvrđava). Kao što se vidi iz imena, na vrhu se nalazi
utvrđenje, a na obroncima ta četvrt sa živopisnim starim kućama, ali štrokava i
u raspad stanju. Najgori je baš deo u podnožju. Sve je oronulo, prašnjavo i
prljavo. Umesto Kadife(kale) prozvah iz “milošte” ovaj kraj Kadi(fekalija). Ovde su i ljudi musavi i neuredni. Ima i puno
crnaca, verovatno izbeglica. Prošao sam pored jedne dzamije baš dok su delili
hranu za sirotinju. Polovinu korisnika besplatne kuhinje činili su crnci, a
drugu polovinu turski nesrećnici. Uglavnom starci ili nešto mlađi za koje se
vidi da nisu sasvim pod libelom. Verovatno je bilo i sirijskih izbeglica, ko će
ga znati? Tu po ulicama oko dzamije, na zemlji, odmah su i jeli. Malo sam
šacnuo šta je bilo na jelovniku. Onako, sve to lepo izgleda. Hrana je servirana
na onim plastičnim tacnama sa više udubljenja u koja se sipaju jela. Na
jelovniku je bio pasulj, zatim nekakva kaša, salata, samo meso jok.
|
Kadifekale. |
Ubrzo stigoh do agore, koju je na ovom mestu
izgradio još Aleksandar Veliki. Međutim, njegov glavni gradski trg je stradao u
zemljotresu, pa je novi napravio 178. godine Marko Aurelije. Izmir, tj. antičku
Smirnu osnovali su grčki kolonisti još u 9. veku p.n.e. Oko 600 p.n.e. Smirnu
je osvojio i razorio lidijski kralj Alijat. Od tada je bila u opadanju sve dok
Aleksandar Veliki nije podigao novi grad na padinama Pagosa (Kadifekala). I
tokom njegovih naslednika Antigona i Lizimaha Smirna nastavlja da se razvija i
postaje jedan od glavnih gradova Azije.
|
Agora. |
Kao što već rekoh, izmirska agora je iz
rimskog doba. Dimenzija je 120 x 80 m i bila je okružena dvospratnim stoama.
Najzanimljiviji su mi bili ostaci bazilike sa stubovima, kolonadama i relativno
dobro sačuvanim podrumskim prostorijama.
|
Agora. |
Nakon detaljnog razgledanja agore krenuo sam
ka obali mora i ubrzo se našao u vrevi Kemeralti bazara. Ovaj bazar je formiran
još u 16. veku, duž tadašnje ulice koja je spajala agoru i more. Da budem
precizniji, bazar je počeo da se razvija oko Hisar dzamije, najstarije
osmalijske građevine u Izmiru. Nešto kasnije tu će biti izgrađen Kizlargasi han
karavansaraj, koji će, sa još dva hana, postati centar Kemeralti bazara. Nekada
je ovde bilo čak 34 sinagoge, što i ne čudi baš mnogo, jer gde će Ješe, ako ne
oko bazara. Od tih nekadašnjih 34 jevrejskih bogomolja, danas je opstalo njih
8. Inače, radi se o sefardskim sinagogama (Sefardi – Jevreji izbegli iz
Španije).
|
Kemeralti bazar. |
|
Kizlargasi han. |
Pošto sam se nagledao i turskih i raznih
drugih istočnjačkih bazara, Kemeralti za mene nije predstavljao nešto novo. Nisam
ni pokušavao da tražim sinagoge i hanove, ali sam dobar deo toga video tokom
mog neorganizovanog bazanja. Mogu da kažem da sam se bavio onime zbog čega se i
ide na bazar, a to je kupovina. Svašta sam nakupovao. Za mog drugara i
saputnika sa nekih putovanja, čija se supruga navukla na dibek kafu, kupio sam
kilo i po ovog napitka. Onda sam pazario par kila slatkog sudzuka, odnosno onih
oraha nanizanih u grožđanom želeu. Kupio sam i nekoliko trenerki za sebe.
Tako sa dobro natovarenim rančićem izbio sam
na Konak majdani. Na ovom prostranom lepom trgu nalazi se sahat kula koja je
podignuta 1901. godine na dvadesetpetogodišnjicu vladavine sultana Abdul Hamida
II. Inače, zlikovca koji je prvi otpočeo sa progonom Jermena. Na istom trgu
nalazi se i Konak dzamija iz 1755. godine, koja je spolja ukrašena vrhunskim
kutahijskim pločicama.
|
Sahat kula, Konak majdani. |
|
Konak dzamija. |
Dalje sam nastavio ka obali i konačno stigao
do Kordona, tj. dugačkog šetališta uz more. Glavna dešavanja na Kordonu su
predveče, kada je krcat ljudima i kada je prijatno za šetnju, a u momentu kada
sam ja tamo stigao temperatura je dosegla 33 stepena. Kakva crna šetnja po
takvom vremenu! Bio sam već umoran od silnog pešačenja, sa punim rancem i sav
ulepljen od znoja. Nakon pređenih otprilike 25 metara Kordona otišao sam u
Konak pijer, dok, koji je 1890. godine projektovao Gustav Ajfel, kao carinsku
zgradu. Danas se u njemu nalazi luksuzni šoping mol. Mene su privukle bašte
kafea na ovom doku, tj. velika ledena kafa. Uf, kako je prijala!
|
Konak pijer. |
|
Konak pijer. |
To bi bilo sve za prvi dan u Izmiru. Rešio
sam da se vratim u hotel. Nakon što sam malo odmorio predveče sam izašao da
večeram, a i da se malo promuvam po okolini Basmane trga. Prošetao sam i tzv.
Kultur parkom. Tu je smešten sajam, luna park, kao i razni sportski tereni.
Ovaj veliki prostor od 40 hektara u samom centru grada nastao je 1922. godine,
kada je spaljen grčki deo Izmira. Naime, nakon što su Turci zauzeli grad 9.
septembra te godine, odnosno nakon što se iz njega povukla grčka vojska,
krenulo se sa progonom ovdašnjeg hrišćanskog stanovništva (Grka i Jermena).
Pošto ubistva, silovanja i deportacije nisu bile dovoljne za tako brojne
hrišćane (hrišćani bili većina u Smirni), Turci su rešili da spale njihove
četvrti. Požari su podmetnuti 13. septembra i trajali su sve do 22. septembra.
Stradali su samo grčki i jermenski delovi grada, a muslimanske i jevrejske
četvrti su ostale čitave. Procene o stradalim Grcima i Jermenima su različite i
idu sve do 125.000 ljudi. Od tada u ovom mestu koje su osnovali Grci još u 9.
veku p.n.e., i bili u njemu većina sve do tog kobnog septembra 1922. godine,
Helena više nema.
|
Basmane stanica. |
|
Kultur park. |
Izmir mi nije bio loš. Beše vruće, posebno dok sam se kroz favele koje si opisao probijao do tvrdjave. Koze pasu pod ručnu prijatelju, nagib muški. Sreća njihova pa nikad ne pada sneg i ne ledi. :D A što je prljavo... India beginner level. :D
ОдговориИзбришиJes vala taj deo je takav, ali ukupno gledano dobar mi je Izmir. Nekako mi baš legao.
ОдговориИзбриши