Egejska Turska 2021. (2. deo)

 

UZUNKUPRU & AKČAJ

 

   Ujutro smo nastavili naše putovanje. Predložio sam prijatelju, da kada već prolazimo pored mesta Uzunkupru, skrenemo svega dva kilometra sa glavnog puta, da bismo videli najduži osmanlijski kameni most. Ovo građevinsko delo dalo je i ime gradu u kome se nalazi – Uzunkupru tj. Dugačka ćuprija. Da je dugačka, dugačka je, 1392 metra, a pravljena je od 1426. do 1443. godine. Ima 174 luka, koji, evo, i dan danas bez problema izdržavaju i moderna saobraćajna sredstva.

Uzunkupru.

   Drugar je došao na ideju da prođemo nekim zemljanim putem, koji se jednim delom pruža paralelno sa mostom, ne bismo li ga malo osmotrili i iz te perspektive. To smo i uradili. Odvezli smo se dokle je moglo, malo fotografisali ovo osmanlijsko zdanje i krenuli natrag. Međutim, nismo daleko stigli jer smo probušili gumu. I to ne da smo je probušili, nego pocepali, tako da za nju nije bilo popravke. Jebiga, skinuli smo točak, stavili onaj mali, rezervni i dali se u potragu za novom gumom. Obišli smo par radnji u Uzunkupru i shvatili da u ovom mestu nećemo naći gumu adekvatnih dimenzija. Odlučili smo da nastavimo do Čanakala. Polako, klaj, klaj, malom brzinom i stigosmo u ovaj grad na azijskoj strani Dardanela. Bogami, i tu smo se namučili dok nismo našli gumu. Inače, pošto se zbog gumi – defekta odužilo ovo putovanje, vreme sam prekraćivao “tulamorskom rosom” iz turskog fri – šopa, tako da sam se do Akčaja malo uradio.

Akčaj.

   Akčaj iliti po srpski Beli potok je pravo turističko mesto na moru, ali popularno samo kod turskih turista. Stranaca tamo gotovo da uopšte nema. Nema ni puno hotela. Kako sam saznao, ovamo na odmor uglavnom dolaze ljudi iz turskih gradova, kao što su Istanbul, Bursa, Ankara, koji ovde imaju kuće i stanove. Rekli su mi da preko zime Akčaj ima oko petnaestak hiljada stanovnika, a da se leti njihov broj nekoliko puta uveća.

Akčaj.

   Grad ima sve što je potrebno prosečnom turisti: duge plaže, kordon, tj. šetalište duž obale, restorane, kafiće, prodavnice. Pretpostavljam da su za ime ovoga mesta zaslužna dva potoka koji prolaze kroz njega i ulivaju se u more. Ti, potoci, ili bolje reći kanali, nisu tako mali. Duž njihovih obala žitelji Akčaja vezuju svoje čamce. Sve u svemu fino mesto. Nakon popodnevne šetnje Akčajem i nakon nekoliko efesa otišli smo i na prvu dozu kokoreča.

Akčaj.