Kolima kroz Tursku 2021. (9. deo)

 

GEVAŠ, ČAVUŠIN I HOŠAP

 

   Ujutro smo prvo otišli do seldzučke nekropole kod mesta Gevaš. Osim običnih grobova ovde se nalazi i jedno kumbe iz 14. veka. Ovi grobovi, koje sam nazvao običnim, svi imaju spomenike ukrašene reljefima. Odlični su. Ovo mi je prva seldzučka nekropola koju sam video u životu, tako da mi je bila izuzetno interesantna.

Seldzučka nekropola u Gevašu.

   Od Gevaša smo nastavili dalje do lokaliteta Čavuštepe. U pitanju je utvrđeni urarćanski grad iz 8. veka pne, sa palatom, hramom, kućama, skladištima, cisternama i raznim drugim objektima. Za izgradnju svih ovih građevina, koje sam nabrojao, korišćen je obični kamen i ćerpič, dok je za hram upotrebljen i bazalt i to neverovatno precizno isečen i sjajno ispoliran. Dva takva bazaltna tesanika na ovom svetilištu su ispisana klinastim pismom.

Čavuštepe.

   Na lokalitetu nas je dočekao vremešni kolega, arheolog, koji je ovde radio tokom iskopavanja, a i sada tu provodi dosta vremena dočekujući turiste, da bi im uvaljivao suvenire koje pravi. Matori je ljubazan i predusretljiv. Odmah nam je pokazao monografiju o lokalitetu, kao i “spomenar”, tj. svesku punu isečaka iz novina o njemu. Sve je to ok, ali vidi se da je njegova ljubaznost prevashodno povezana sa “plasmanom” proizvoda koje pravi. A, to su bazaltne pločice sa ugraviranim urarćanskim motivima, božanstvima i tekstovima na klinastom pismu. Cena tih njegovih rukotvorina je, onako, baš paprena za turske prilike, i zbog toga je bitna ta predigra, gde se on prvo predstavi kao arheolog, veliki stručnjak za urartu kulturu i klinasto pismo, tako da njegovi suveniri moraju da koštaju. Moji saputnici su, za razliku od mene, nešto malo pazarili. Meni nije padalo napamet. Ne volim da nešto toliko preplatim, osećao bih se kao dinja.

Hošap.

   Nisam imao velika očekivanja od Čavuštepa, čak sam razmišljao da li da ga uopšte obilazimo. Međutim, sasvim je ok i baš mi je drago što sam ga video.

   Sledeća na redu bila je tvrđava Hošap. Ona se nalazi na jednom brdu iznad sela Đuzelsu. Nekada se ovo naselje zvalo Hošap, te otuda naziv tvrđave. Da bi došli do nje morali smo da preko neke rečice pređemo prelepim starim mostom, napravljenim od naizmenično ređanih crnih i belih blokova. Utvrđenje Hošap je, izgleda, bilo deo masivne fortifikacije od ćerpiča, koja se pruža i na susedno brdo. Sadašnju citadelu izgradio je 1643. godine Sari Sulejman beg, vođa kurdskog Mahmudi plemena. Nažalost, zbog bajrama bila je zatvorena. Šta da se radi, viša sila! Još malo smo se promuvali selom, u kome ima ponešto interesantno, kao što je, recimo, jedno kumbe. U stvari, najinteresantnije su mi bile stare kuće od ćerpiča i blata, sa ravnim krovovima.

Hošap.

   I Gevaš, i Čavušin i Hošap smo relativno brzo obišli, te je  došlo vreme da napokon odemo u grad Van.