Kolima kroz Tursku 2021. (4. deo)

SIVAS

 

   Rešili smo da posle samo jednog dana provedenog u Kapadokiji napustimo ovu oblast i nastavimo dalje na istok. Razlog za to je bajram. Naime, glavni cilj našeg putovanja bio je Ani, Dogubajazit, Ahtamar i Van, pa smo žurili da posetimo ova mesta pre početka bajrama, kada Turci praznuju četiri dana. Zbog toga smo Kapadokiju ostavili za povratak, tj. posle praznika.

   Naše sledeće odredište bio je Sivas, ali smo se zaustavili kod Sultani hana, karavansaraja iz 14. veka. Nalazi se 47 km od Kajzerija, a izgradio ga je već pominjani seldzučki vladar Aladin Kejkubad. U pitanju je tipični seldzučki karavansaraj, četvrtaste osnove, sa moćnim zidinama i velikim centralnim dvorištem na sredini koga se nalazi kiosk dzamija (mesdzid). Okolo su raspoređene: sobe, štale, kuhinja, kupatilo itd. Ova građevina sa dvorištem zauzima 2.100 m², a uz jednu njenu stranicu pruža se nešto manji, takođe pravougaoni objekat, ali pod krovom, površine 1.290 m². Ulaz u Sultani han krasi veliki portal sa mukarnasom, dok su po spoljnim zidovima raspoređene gorgojle (kišni odvodi) u obliku lavljih glava. Nema šta, super zdanje! Posebno su moji saputnici bili oduševljeni Sultani hanom, pošto su se, za razliku od mene, ovde prvi put susreli sa građevinom ovog tipa.

Sultani han.

Sultani han.

   Nakon razgledanja karavansaraja odvezli smo se u Sivas, gde smo odseli u jednom sličnom zdanju. U pitanju je Behram paša han iz 16. veka, sada luksuzni hotel. Opet ista priča, masivni zidovi, sobe na dva sprata oko velikog dvorišta. To dvorište je sada restoran. Sjajno sve to izgleda, tu nema zbora. Sve je odrađeno kako treba, a staro i novo je dobro uklopljeno. Jedina mana su sobe, koje su baš male, ali tu nema pomoći. Takve su bile nekada, a da se spajaju, da se doziđuju to ne može, pošto je u pitanju istorijska građevina. Inače, ovo mi nije prvi put da spavam u starim hanovima, jednom sam u Azerbejdzanu i još pet, šest puta po Turskoj.

Sivas.

   Sivas je grad od preko 300.000 stanovnika. Osnovao ga je Pompej Veliki tokom rata sa Mitridatom i nazvao ga Megalopolis. Kasnije će promeniti ime u Sevasteja. Poznat je i po 40 mučenika koji su nastradali 320. godine tokom Licinijevih progona hrišćana. Sivas je prvi ozbiljni grad koji su uspela da poharaju turska plemena (1059. god.). Posle čuvene bitke kod Mancikerta 1071. godine osvojili su ga Turci Danišmendi i vladali njime sve do 1174. godine, kada su ga preuzeli Seldzuci. Onda ga osvajaju Ilkanidi, pa prelazi u ruke još dva manje poznata turska plemena (dinastije), da bi ga 1398. godine zauzeo Bajazit. Godine 1400. Sivas je nastradao od Tamerlana, a Osmanlije su ga ponovo vratile u svoj posed 1408. godine.

Sivas.

   U Sivasu je živelo puno Jermena, kao i Grka sve do 1915. godine i  genocida nad Jermenima i hrišćanima. Inače, ni u ovim modernim vremenima Turcima nije strano da se malo obračunaju sa nacionalnim ili verskim manjinama. Tako se 1993. godine ovde odigrao tzv. “Sivas masakr”, kada je razularena masa Turaka (sunita) zapalila hotel Madimak u kome su Alaviti (da kažemo bliži šiitima) održavali Pir sultan Abdal festival. Tada je nastradalo 37 alavita, mahom intelektualaca. Da to nije bio spontani zločin rulje svedoči podatak da je hotel goreo 8 sati, a da se za to vreme nisu pojavili ni policija, ni vojska, ni vatrogasci.

Sivas.

   Većina od najznačajnijih znamenitosti Sivasa skoncentrisana je oko glavnog gradskog trga. Tu je Sifaije medresa, tj. medicinska škola i bolnica. Podigao ju je seldzučki sultan Izedin Kejkavus I (1211 – 1220), koji u njoj i počiva.

   Druga medresa na ovom trgu je Ćifte minareli, u prevodu Medresa sa dva minareta. Zapravo, samo ta fasada sa minaretima je maltene sve što je od nje i ostalo. I u takvom stanju izgleda fenomenalno. Ulazni portal je raskošno ukrašen reljefima, kao uostalom i cela ta fasada koja je preostala. Minareti su dekorisani tirkiznim pločicama. Ćifte medresu je podigao Šams al Din Dzuveini, persijski državnik i vezir kod četiri ilkanidska kana. Porodica Dzuveini je bila slavna i pre Šams al Dina. Njegovi preci su služili kod Haruna al Rašida, kao i kod Seldzuka i šahova Horezma. Osim što je bio vešt političar i vojskovođa, Šams al Din je važio i za velikog pokrovitelja umetnosti. Godine 1284. četvrti ilkanidski kan Argun optužio ga je da je otrovao Abaka kana (drugog po redu kana Ilkanida) i Šams al Din je likvidiran. Verovatno nije bio kriv, pošto se smatra da je Abaka umro u stanju delirijum tremensa zbog alkoholizma. Inače, alkohol je stvarao probleme većem broju mongolskih vladara.

Ćifte minareli medresa.

   I na kraju da pomenem Buručije medresu iz 1271. godine, koju je izgradio persijski “biznismen” Muzafer Buručerdi, za izučavanje fizike, hemije i astronomije. Unutar ovoga zdanja, koje sada služi kao kafe, nalazi se i njegova grobnica.

Buručije medresa.

   To bi bilo to, što se tiče istorijskih znamenitosti na ovom trgu. U stvari, tu se nalazi i Kale dzamija iz 1580. godine, ali to je teška druga liga u poređenju sa svime što sam prethodno naveo. Ne znam da li sam je uopšte udostojio jednom fotografijom. Meni su, generalno, osim onih par čuvenih, osmanlijske dzamije dosadne. A, tek kada je kao ova okružena fenomenalnim seldzučkim građevinama!

   Rešili smo da obavezno obiđemo još dva kulturnoistorijska spomenika u Sivasu, te smo krenuli polako ka njima. Prva na redu bila je Ulu, iliti Velika dzamija. Podignuta  je 1197. godine od strane Danišmenda i ona je najstarija građevina u ovom gradu, a bogami i jedna od najstarijih islamskih bogomolja Anadolije.

   Na kraju smo otišli do Gok (Plave) medrese. Ime je dobila zbog plavih pločica njena dva minareta, koji flankiraju bogato ukrašeni ulazni portal. Cela ta prednja fasada je sjajno dekorisana reljefima, ciglama i keramičkim pločicama. Gok medresu je izgradio 1271. godine Sahib Ata Fahretin Ali, veliki vezir, koji je jedno vreme defakto vladao Rumskim sultanatom.

Gok medresa.

   To bi bilo sve što smo obišli u Sivasu. Bio sam više nego zadovoljan, jer su moja očekivanja od ovoga mesta bila mnogo manja. Preostalo nam je da neobavezno bazamo po gradu, malo blejimo po kafeima i isprobamo nešto novo od turske gastronomije po restoranima. Ok mi je bio Sivas. Fino, prilično živo mesto i uz to, za anadolske standarde, uređeno i čisto. Inače, obojici mojih saputnika Sivas se najviše dopao od svih gradova koje smo obišli na ovom putovanju.