Kolima kroz Tursku 2021. (20. deo)

 

AIZANOI I POVRATAK

 

   Iz Afijona smo se uputili u pravcu Kutahije, a onda skrenuli sa glavnog puta, i to, bogami, podosta, nekih šesdesetak kilometara, ka Čavdarhisaru. Razlog je antički grad Aizanoi.

Aizanoi - Zevsov hram.

    Glavna atrakcija na ovom lokalitetu je skoro, pa savršeno očuvani Zevsov hram. Dimenzija je 35 x 53 metara. Njegova gradnja započeta je za vreme Domicijana, a završena je tokom vladavine Hadrijana. Ovde sam prvi put video veliku podzemnu zasvođenu prostoriju ispod samog svetilišta. Pretpostavlja se da je to hramovno skladište. Zanimljivi su i grafiti sa scenama borbe i lova na fasadi. Smatra se da su oni delo Čavdar Tatara, kojima je ovde bila vojna baza. Otuda i naziv sela Čavdarhisar. Nagledao sam se raznih antičkih hramova, ali ovaj bih izdvojio i stvarno ga vredi posetiti.

Zevsov hram.

Prostorija ispod Zevsovog hrama.

   Pored samog svetilišta nalazi se ogromna glava meduze, koja je verovatno nekada krasila zabat. Osim nje izložena je i kolekcija kamene plastike. Najzanimljiviji su mi bili nadgrobni spomenici tzv. sirijskog tipa. Ne sećam se da sam tako nešto video kada sam bio u Siriji.

Meduza.

Reljef gladijatora.

   Ovde sam se susreo sa još nečim meni potpuno novim. U pitanju su teatar i stadion koji su spojeni. Da budem precizan, deli ih samo zid skene (scene). To je nešto jedinstveno u antičkom svetu.

Stadion i teatar.

   Još mnogo rimskih ostataka nalazi se u Čavdarhisaru: terme, nekropola, dva rimska mosta. I samo selo mi je bilo interesantno. Zapušteno, prljavo, ali autentično. U toku našeg obilaska vršena su obimna iskopavanja i restauracija. Na sve strane su se muvali radnici i brundala mehanizacija. Takođe su rušeni moderni objekti, koji predstavljaju prepreke daljim arheološkim iskopavanjima. Kad kažem moderni objekti, mislim na savremene. Da budem jasniji, radi se uglavnom o udzericama.

Rimski most.

Čavdarhisar.

   Azinoi je više nego ispunio sva moja očekivanja. Njegovim obilaskom videli smo sve što smo planirali na ovom putovanju. Preostalo nam je samo da sednemo u kola i krenemo za Beograd. Pauzu za ručak napravili smo u jednoj drumskoj kafani, koju smo izabrali zbog nekoliko kamiona parkiranih ispred nje. Klopa je bila odlična. I ovaj put se potvrdilo pravilo da treba jesti tamo gde to rade kamiondzije. Usledila je duga vožnja do Bosfora, koji smo prešli preko Javuz sultan Selim mosta, što je, moram da ponovim, apsolutno najbolja opcija da se izbegne istambulska gužva. Zatim  vožnja kroz Trakiju i dođosmo do granice sa Bugarskom. Tursku kontrolu smo prošli relativno brzo, a onda čekanje kod Bugara. Bugarski carinici, koji su paradigma za govnare, pregledali su bukvalno svaki auto, tragajući prevashodno za cigaretama. Vidi se da ih zanimaju samo cigarete, koje su, inače, baš jeftine u turskom fri-šopu, ne bi li uz pomoć njihove zaplene, malo pojačali svoja skromna primanja. Uz to se izuzetno osiono i bahato ponašaju. Jednom rečju, goveda! Zbog toga je ovo čekanje na granici potrajalo iako nije bila velika gužva. Već je debelo pala noć kada smo ušli u Bugarsku, ali dao sam mu ga po gasu, tako da smo stigli na vreme, tačnije malo pre zatvaranja restorana u Ljubimecu. Konačno opet pivo uz obrok, a prijala je i svinjetina za promenu.

   Nakon prospavane noći u Ljubimecu, ujutru smo nastavili naše putovanje. Bugarsko – srpsku granicu smo prošli bez mnogo zadržavanja, a onda je usledila, sada već tradicionalna, pauza za ručak u restoranu Vožd u Beloj Palanci. Hrana im je odlična, a pljeska impozantne veličine. Tako okrepljeni, nastavili smo dalje i stigli u Beograd. Zamalo da stradamo u Beogradu. Malo posle naplatne rampe, čiča u nekom kršu je ili zaspao ili mu je pozlilo i skroz prešao u moju traku. Sreća što je zaustavna traka bila prazna, pa sam uspeo da pobegnem u nju. Jebote, da nadrljamo u Beogradu, nadomak kuće, posle pređenih 6.700 kilometara. Na kraju je sve ispalo dobro i, eto, uspešno se završilo i ovo putovanje.