Kolima kroz Tursku 2021. (19. deo)

 

FRIGIJSKA DOLINA

 

   Iz Afijona smo napravili izlet do tzv. Frigijske doline. Na ovom putovanju najviše sam se radovao obilasku lokaliteta na krajnjem istoku Turske, kao što su Ani i Ahtamar, ali ne mnogo manje ni ovim frigijskim spomenicima. Dugo sam već planirao da obiđem Frigijsku dolinu, ali sam je stalno odlagao, pošto je gotovo nemoguće to odraditi bez kola. Moj prvi susret sa ostavštinom Frigijaca beše pre desetak godina u Muzeju Anadolske civilizacije u Ankari, a zatim sam prošle godine obišao njihovu prestonicu Gordion. Zapravo, video sam i još po neki manje značajni frigijski spomenik u raznim mestima Turske. Sa ovim lokalitetima sada zaokružio sam frigijsku priču.

   Već sam ranije spominjao da su Frigijci (narod sa Balkana) prešli Dardanele i najviše doprineli slomu Hetitskog carstva. Država koju su formirali u Maloj Aziji bila je dominantna na ovim prostorima od 1200. do 700. pne.

     Frigijska dolina, u stvari, nije dolina, već je to naziv za oblast između Eskišehira, Kutahije i Afijona poznatu po brojnim spomenicima ove drevne civilizacije. Ovde je bio centar Frigije i zato ne čudi tolika koncentracija njihovih lokaliteta. Frigijsku dolinu zovu još i Mala Kapadokija zbog sličnih geoloških formacija. Mogu vam reći da je taj naziv opravdan, i po neobičnim pejzažima ne zaostaje mnogo za pravom Kapadokijom. Razlika je u tome što je Kapadokija gola i bez zelenila, dok je Frigijska dolina i te kako šumovita.

   Naš obilazak frigijskih spomenika započeli smo odlaskom do 72 km udaljene Jazilikaje, odnosno Midinog grada (Midas šehri). Prvo smo posetili glavnu atrakciju na ovom lokalitetu, tzv. Midin spomenik. Radi se o steni na kojoj je isklesana fasada hrama (megarona). Sjajno izgleda, a i poprilično je monumentalna (17 x 16,5 m). Ovaj spomenik je nazvan Jazilikaja (Pisana stena), zbog natpisa na frigijskom. Tekst kaže da je ovo delo posvećeno kralju Midi, te otuda i taj drugi naziv Midin spomenik. Datuje se izuzetno široko od 8. do 6. veka pne. Šta reći osim – fantastično!

Midin spomenik - Jazilikaja.

   Na putu do akropolja Midinog grada videli smo još jedan, ali nedovršeni, spomenik istog tipa. Isklesano pročelje hrama je znatno manjih dimenzija (7 x 10 m). Zanimljiva mi je bila i grobnica u steni sa dva “kauča”, odnosno postolja za sarkofage i tavanicom na dve vode. Siguran sam da je ova grobnica pravljena po uzoru na nekadašnje frigijske kuće. Od raznih objekata u Midinom gradu najviše su me fascinirale tri neverovatne cisterne za vodu. Ogromnih su dimenzija i sve imaju isklesane stepenice koje vode do njih. Nagledao sam se raznih cisterni po lokalitetima, a i ja sam iskopavao par njih dok sam se bavio arheologijom, ali ovakve nikada nisam video.

Nedovršeni spomenik.

Grobnica.

Cisterna.

   Sledeća na redu bila je Mala (Kučuk) Jazilikaja, tj. još jedna stena sa uklesanim pročeljem hrama, koja se nalazi svega par kilometara od Midinog grada.

Kučuk Jazilikaja.

   Odatle smo se odvezli do Gerdekaje, odnosno helenističke grobnice u steni sa portikom i dva stuba. Korišćena je i tokom rimskog i vizantijskog perioda i tada su u njenoj unutrašnjosti uklesana dva akrosolijuma.

Gerdekaja.

   Dalje smo se uputili ka selu Kumbet, koje je dobilo ime po seldzučkoj grobnici, za čiju je izgradnju korišćen materijal neke vizantijske građevine. Osim vizantijskih spolija, na ovom zdanju mogu se videti i stari grafiti (crteži konjanika). Inače, na vrhu kumbeta rode su napravile gnezdo. Super je kumbe, ali mi smo u ovo selo došli zbog jedne druge grobnice, koju Turci zovu Aslan kaplan. U pitanju je frigijska grobnica u steni, koja na ulazu ima takođe isklesano pročelje nekakvog hrama. Ispod samog krova predstavljene su dve zverke između kojih se nalazi kantaros (posuda). Sudeći po nazivu ovog spomenika, pomenute životinje su protumačene kao lav i tigar. Sa obe strane ulaza stoji po reljef orla, za koje se misli da su dodani tokom rimskog doba.

Kumbe u Kumbetu.

Aslan kaplan.

   Posle Kumbeta odvezli smo se u Gojnus vadisi, dolinu u čijim se stenama nalazi nekoliko odličnih frigijskih grobnica. Prva je Aslantaš (Lavlja stena) sa reljefom dva lava koji se propinju. Druga je Jilantaš (Zmijska stena). Iako se u njenom imenu pominje zmija, u stvari, i ovde možete zapaziti samo ogromnu glavu lava. Naime, ova grobnica se urušila i sada se ne vidi scena na kojoj dva ratnika napadaju zmiju, zbog koje je nazvana Zmijskom stenom. Obišli smo i Maltaš, grobnicu čije je iskopavanje, i to uz pomoć teške mehanizacije, upravo bilo u toku.

Aslantaš.

Jilantaš.

Maltaš.

   Na kraju smo otišli do jezera Emre golu, pored koga se nalazi nekakva stena u kojoj je izdubljeno par odaja i jedna skromna tekija, što smo mogli i da preskočimo.

Emre golu.

   Usledio je povratak u Afijon. Frigijskom dolinom sam bio oduševljen. Naravno, prevashodno fantastičnim frigijskim spomenicima, ali i prirodom i kojekakvim kamenim formacijama. Mala Kapadokija, ali šumovita. Zanimljiva su mi bila i raspala, ali živopisna sela kroz koja smo prolazili.