Kolima kroz Tursku 2021. (16. deo)

 

IHLARA DOLINA

 

   Za poslednji dan u Kapadokiji izabrali smo obilazak Ihlara doline. Radi se o kanjonu reke Melendiz u kome se nalazi nekih petnaestak pećinskih crkava. Ceo taj potez sa crkvama dužine je oko 14 km, s tim što poslednjih pet, šest kilometara, sve do naselja Selime, u kome se nalazi manastir, nema bogzna šta da se vidi. Mi smo odlučili da prepešačimo 7 km i da praktično vidimo sve crkve koje su dostupne postiocima, osim manastira Selime.

Ihlara dolina.

   Da bismo to postigli, prvo smo došli do sela Ihlara, a onda se spustili niz 360 stepenika u kanjon. Zatim smo krenuli da redom obilazimo te pećinske crkve: Agačalti (9 – 11. vek), Kokar (9 – 11. vek), Karanlik kale (9 – 11. vek), Zumbul (10 – 12. vek), Jilanli kilesi (9 – 12. vek), Kirk dam, iliti crkva sv. Đorđa (13. vek), Direkli kilise (10 – 11. vek) i Bahatinsamanligi crkva (10 – 11. vek).

   Sve su manje više odlične i veoma zanimljive. Kod dosta njih je dobro sačuvan živopis, a nema ni onih dosadnih čuvara kao u Goremeu, tako da je fotografisanje fresaka dozvoljeno. Uz to, nema ni gužve, pa čovek može na miru da sve to razgleda. Kao što rekoh, sve ove crkve su dobre, ali ako bih morao neke da izdvojim, onda su to Jilanli, zbog njenog zidnog slikarstva i Direkli, koja ima osnovu krsta, sa četiri masivna oslikana stuba.

   Dobra je i sama dolina. Za razliku od drugih lokaliteta po Kapadokiji, koji su uglavnom goli, ovaj kanjon je sav u zelenilu. Hodaš po debeloj hladovini, duž potoka koji žubori, ma milina! Sa jedne na drugu obalu prelazi se drvenim mostićima. Malo sam se pribojavao kako ću sa mojim bangavim zglobovima izdržati tih 7 km, međutim u ovako finom ambijentu bilo je laća. Postoji i jedan simpatični provizorni ugostiteljski kompleks. Naime, na mestu gde je rečica najšira postvaljeno je destak, platnom prekrivenih, splavova, po kojima su razbacani šareni ćilimi i jastuci. Idealno da umorni posetioci malo predahnu. Bogami, mi smo tu dobro zaseli uz đuzleme, kafe i hladne napitke, nažalost bezalkoholne. Prava uživancija, izvališ se kao beg, a možeš i da brčkaš noge u potoku. Oko tih splavova plivaju patke, koje su navikle da od turista dobiju po neki zalogaj. Dugo smo kulirali na ovom mestu, ali smo na kraju morali da ustanemo i krenemo dalje.

   Iz kanjona smo izašli u selu Belisirma, gde smo uhvatili taksi, koji nas je prevezao do Ihlare. Onda smo prešli u naš auto i produžili dalje. Pravac Konja! Zbogom Kapadokijo! Ko zna, možda se ti i ja vidimo i treći put. Ostalo mi je još po nešto što bi vredelo videti.