bakijevi putopisi: Kolima kroz Tursku 2021. (14. deo)

GOREME, PAŠABAG, ZELVE, ČAVUŠIN

Danas su za obilazak došli na red Goreme, Pašabag i Zelve, tri značajna i ubedljivo najposećenija lokaliteta u Kapadokiji. Sve sam ih ranije već video, ali oni i te kako vrede da se ponovo posete.

Čavušin.

Ašiklar vadisi - Dolina ljubavi.

Goreme open air muzej je apsolutni “highlight” cele Kapadokije, što, nažalost, znači i da ćemo se morati gurati sa gomilom turista. Goreme se nekada zvalo Korama. Najstariji dokument u kome se pominje je iz 6. veka. U njemu piše da je to rodno mesto sv. Hijerona (kraj 3. veka), koji je ubijen u Malatiji sa 30 svojih sapatnika. Inače, sv. Hijeronu je isečena ruka i poslata njegovoj majci.

Goreme open air muzej.

U okviru open air muzeja nalazi se na desetine crkava, kapela, manastirskih ćelija, trpezarija i drugih prostorija, i sve to, naravno, izdubljeno u stenama. Većina crkava je iz 11. veka. Najstarija ovdašnja bogomolja je Tokali (Kopča) kilise. Ona se, zapravo, sastoji iz 4 celine. Prvo je u 10. veku napravljena tzv. Stara crkva. Nova crkva je pridodata krajem 10. tj. početkom 11. veka. Kasnije je ispod Stare crkve ukopana Donja crkva, a severno od Nove izdubljen je paraklis. Tokali kilise je oslikana sjajnim freskama, na kojima dominira neverovatna plava boja, koja izgleda, kao da je juče naneta.

Izuzetno zanimljiva mi je bila i kapela sv. Vasilija iz 11. veka, koja jedva da je oslikana. Ukrašena je sa tri malteška krsta (oni verovatno simbolizuju sveto trojstvo) i par fresaka, od kojih se izdvajaju dve svetih ratnika Đorđa i Teodora na konjima. Unutar kapele se nalazi i akrosolijum (grobnica).

Kapela sv Vasilija.

Najintrigantnija od svih bogomolja Goremea je kapela sv. Varvare, koja se takođe datuje u 11. vek, a koja je dekorisana simbolima karakterističnim za doba ikonoborstva. Inače, što se tiče živopisa pećinskih crkava Kapadokije, primenjivale su se dva metoda. Prva tehnika, gde se crtalo direktno na steni, je starija. Najčešći motivi su, kao u kapelama sv. Vasilija i sv. Varvare malteški krstovi, geometrijske i floralne šare. Kod druge metode prvo se nanosio sloj maltera, pa se onda po njemu slikalo.

Elmali (Jabuka) crkva iz 11. veka ima krstastu osnovu, četiri stuba i tri apside. Živopisana je u više navrata. Stariji crteži su odrađeni crvenom bojom direktno na steni, kao kod prethodne dve kapele koje sam spomenuo, dok su mlađe freske odrađene na klasičan način.

Elmali crkva.

Crkva Jilanli (Zmija) posvećena je sv. Onufriju i datuje se u 11. vek, a ime Zmijska dobila je zbog freske na kojoj sv. Đorđe ubija aždaju (zmiju). Osim sv. Đorđa i, naravno, Onufrija, prikazani su i sv. Toma, sv. Teodor, Konstantin i Jelena, Isus Hrist itd.

Jedna od crkava sa najboljim zidnim slikarstvom je tzv. Tamna crkva, koja je iz nešto mlađeg perioda. Inače, u odnosu na moju raniju posetu ovom lokalitetu, sada su nešto rigorozniji što se tiče fotografisanja unutrašnjosti pećinskih crkava, odnosno sada nije dozvoljeno ni slikanje bez blica. Kod ovih sa najboljim živopisom postavili su i čuvare. Međutim, ako se desi da ostanete sami unutra, što se meni dva puta dogodilo, čuvar ti gestikulacijom pokaže da slobodno fotkaš. Podrazumeva se očekuje da za to dobije bakšiš.

Na kraju treba spomenuti i Čorikli crkvu, kao i Ženski manastir. Meni lično je posebno bilo interesantno nekoliko trpezarija sa isklesanim dugačkim stolovima i klupama. Goreme je apsolutno najbolji lokalitet u Kapadokiji i zbog toga zna da bude gužva. Mi smo malo poranili, tako da smo dobro prošli i sve smo lepo i natenane videli.

Trpezarija.

Sledeća na redu bila je Pašabag dolina, poznata po tzv. vilinskim dimnjacima. Iako se ranije zvala Dolina monaha, iako ima izdubljenih ćelija po stenama, ovde je, pre svega, fora u onome što je stvorila majka priroda. U pitanju su meke stene od tufa na čijim vrhovima su se zadržale bazaltne kape kupastog izgleda (nalik dzinovskim pečurkama). Na jednoj takvoj trorogoj steni, navodno je živeo Simeon Stolpnik, koji je tu došao u 5. veku iz Jerusalima, jer mu je dosadilo da ga ljudi smaraju.

Pašabag dolina.

Posle Pašabaga odvezli smo se do Zelve doline. To je kanjon koji se račva u tri kraka, a u njegovim stranicama su izdubljene brojne kuće, crkve i razne druge prostorije. Ovde je boravila monaška zajednica od 9. do 13. veka. Posle njih su, da kažem obični ljudi živeli sve do 1952. godine. Iz tog mlađeg perioda ostala je sačuvana dzamija, mlin, golubarnici, kao i brojni stambeni objekti.

Zelve dolina

Zelve dolina.

Nakon što smo obišli Zelve, rešili smo da prvo obezbedimo prenoćište. Otišli smo u mesto Čavušin i našli odličan smeštaj u jednom malom porodičnom hotelu (In Stone House), sazidanom na tradicionalan način od kamena. Ima i fino centralno dvorište, idealno za kuliranje. Pokazalo se i da su vlasnici sjajni domaćini.

Stari deo Čavušina.

Glavna atrakcija Čavušina je crkva Nićifora Foke iz 10. veka, koja je nažalost bila zatvorena zbog restauracije. Morali smo da se zadovoljimo time da je osmotrimo spolja. Zato smo otišli da vidimo crkvu. Sv. Jovana Krstitelja, jednu od najstarijih u Kapdokiji. Dok smo do nje došli, prvo smo dobro lutali ulicama starog, napuštenog dela Čavušina. Pogađate, i ovde su nekada živeli Grci. Namučili smo se dok smo našli ovu bogomolju, a bogami, meni je bilo na jednom mestu i frka da preskočim preko neke provalije. Naime, crkva sv. Jovana je izdubljena u litici stene, a staza koja do nje vodi se jednim delom odvalila. Nije to tako strašno za normalnu osobu, koja ne ćopa kao ja. Nema veze, vredelo je malo se pomučiti, pošto se radi o dobroj građevini. Crkva sv. Jovana je ogromna, a još joj i fali narteks koji se odvalio. Datuje se u 6. vek. Od fresaka je malo šta sačuvano, ali je zato krasi veliki reljef rozete sa malteškim krstom i cvetom unutar nje.

Čavušin, crkva sv Jovana Krstitelja.

I na kraju, otišli smo do crkve El Nazar, koja se nalazi nedaleko od Goremea. Ona je izdubljena unutar jednog vilinskog dimnjaka, a datuje se u kraj 10. veka.