Kolima kroz Tursku 2021. (11. deo)

 

BITLIS

 

   Iz Vana smo otišli do Bitlisa, grada od oko pedesetak hiljada stanovnika, nekih 15 km udaljenog od zapadnog kraja jezera. I to je stari jermenski grad, koji je tokom srednjeg veka bio u posedu raznih muslimanskih dinastija, kao što su: Zuraridi, Kajsiti, Marvanidi, Dilmački begluk. Zatim Bitlis preuzimaju i one malo poznatije i mnogo moćnije države, kao što su: Ajubidsko carstvo, pa veoma kratko Horezmo, Rumski sultanat i onda Ilkanat.

    U zavisnosti od toga ko je vladao Bitlisom, menjao se i etnički sastav njegovog stanovništva, ali je Jermena u njemu uvek bilo puno. U 19. veku njihov broj se kretao od 30% do 50%. Za vreme I svetskog rata Turci i Kurdi, na čelu sa Dzevdet begom, inače šiptarskog porekla, pobili su 15.0000 Jermena iz Bitlisa.

   Bitlis važi za grad sa najvećim brojem obnovljenih istorijskih zdanja u istočnoj Anadoliji, a mnoga od njih su restaurirana uz pomoć kojekakvih EU projekata. I stvarno ima svašta da se vidi: tvrđava, Ulu dzamija iz 1126. godine, Šerefija dzamija iz 16.  veka, Ilasija medresa, Gok mejdan dzamija i još mnogo toga. Zato smo i došli u Bitlis. Planirali smo da prespavamo u njemu, ali smo se na licu mesta predomislili. Bilo je više razloga za to. Prvi je taj što je Bitlis relativno mali grad i shvatili smo da sve to možemo pristojno da obiđemo za par sati. Drugi razlog je što se radi o ekstremno prljavoj kasabi. Treći razlog je taj što je grad bio maltene sasvim pust zbog bajrama. Štrokavo mesto, u kome je gotovo sve bilo zatvoreno, sa, koliko nam je poznato, jednim hotelom, za koji nismo bili sigurni da li uopšte radi. Uz sve to, posle Bitlisa na red je dolazila vožnja do Kajzerija, do koga je gotovo nemoguće stići u jednom danu.

   Nakon donošenja ove odluke dali smo se u razgledanje Bitlisa. Svi ti spomenici ovoga grada, koje sam nabrojao su ok, ali smo se sličnih stvari  u prethodnih desetak dana baš nagledali. Mnogo jači utisak ostavila je štrokavost Bitlisa. Da se zna, nisam neki čistunac i boravio sam po kojekakvim prljavim mestima, tako da sam se svačega nagledao i mogu da kažem da se Bitlis visoko kotira na mojoj rang listi smrdljivih gradova sveta. Kroz centar prolazi neka rečica koja ima više đubreta nego vode. U nju se, naravno, izliva i kanalizacija. Smeća ne nedostaje ni po ulicama. Svaka druga kuća je polusrušena. U vazduhu se oseća smrad. Na sve strane zuje muve. Na terasama i ispred svojih domova ljudi su klali jarčeve za bajramsku trpezu. Uz sve to bila je paklena vrućina, tako da smo manje više mehanički obišli te najveće znamenitosti Bitlisa, seli u auto, odvrnuli klimu i napustili ovaj infektivni grad.

   Usput smo se dogovorili da prespavamo u Malatiji i to da se ne zavlačimo u grad, već da noćimo u nekom hotelu blizu puta. Usput smo stali da bi smo ručali. Čoban kavurma (da kažemo neka vrsta mućkalice) je bila odličana, ali je vrućina stvarno bila nesnosna. Ne znam koliko je iznosila temperatura u bašti tog restorana, ali moj subjektivni osećaj je da je bilo u tri lepe.

   Već se poprilično smračilo kada smo stigli u Malatiju i smestili se u neki hotel uz samu magistralu, na izlasku iz grada. Hotel je bio super luksuzan, a cena više nego povoljna. S obzirom da već dve godine za redom obilazim Tursku, ova njihova kriza će od mene napraviti snoba. Jebote, noćim samo po dobrim hotelima, a kada se samo setim po kakvim sam jazbinama ranije spavao. Malo se šalim, mada ima tu i istine. Moram da priznam i da kako starim, nekako, ipak biram malo bolje smeštaje.