Kolima do turskog Kurdistana 2020. (9. deo)

 

MOR GABRIJEL & MIDJAT

 

   Iz Mardina smo se uputili ka Midjatu, s tim što smo prvo posetili manastir Mor Gabrijel. I Midjat i manastir nalaze se na platou Tur Abdin (Planina božjih slugu), koji predstavlja središte asirske zajednice u Turskoj. Ova oblast zahvata istočni deo provincije Mardin, zatim deo Sirnak provincije, zapadno od Tigra, a na jugu se pruža duž sirijske granice. Na ovom prostoru hrišćani su uspeli da se održe u nešto malo većem broju i nakon genocida nad njima tokom I svetskog rata. Tada su Turci pobili oko 300.000 Asiraca, koji taj genocid zovu “sajfo”, što znači “mač”. U Tur Abdinu je Turcima pružen najjači otpor i zahvaljujući tome ovde je priličan broj Asiraca nekako preživeo taj strašni period i opstao na ovom prostoru sve do 1979. godine. Naime, tada je ubijen gradonačelnik Kerborana, Andreas Lahdik, glavna ličnost među sirijskom populacijom. Nakon likvidacije njegovo mesto je zamenjeno, protiv volje naroda, kurdskim predstavnikom. U to vreme je lokalno muslimansko stanovništvo bilo i te kako ratoborno nastrojeno prema svojim hrišćanskim komšijama i Asirci su počeli da se iseljavaju. Nakon 1984. godine, kada se intenzivirao sukob Kurda i Turaka, to iseljavanje je postalo još masovnije. Najveći deo otišao je u Siriju, gde je za njih izgrađen grad Kamišli. Danas u celom Tur Abdinu živi svega 5.000 Asiraca. Da im život ni sada nije lak svedoči događaj iz 2006. godine, kada su u Midjatu muslimani održali demonstracije zbog onih danskih karikatura Muhameda. Tada se gnevna rulja uputila ka hrišćanskom starom delu grada. Na svu sreću policija je uspela da ih zaustavi.

 

   I tako stigosmo do Mor Gabrijela, osnovanom 397. godine, što ga čini najstarijim manastirom Sirijske pravoslavne crkve. Svoj najveći uspon imao je tokom 6. i 7. veka, kada je u njemu boravilo preko 1.000 monaha. Između 615. i 1049. godine ovde se nalazilo sedište episkopa Tur Abdina. U 14. veku našao se na putu Tamerlanovim Mongolima i tom prilikom je nastradalo 400 kaluđera. Za vreme genocida nad Asircima, Mor Gabrijel su zauzeli Kurdi, a monahe su poubijali. Nakon 4 godine uzurpatori su napustili manastir, ali nesuglasice između Sirijske pravoslavne crkve i Kurda još uvek traju. Poslednjih desetak godina Mor Gabrijel je u sudskom sporu oko zemljišta sa lokalnim kurdskim selima, odnosno kurdskim liderima, članovima Erdoganove vladajuće AK partije. Na suđenju se čak tvrdilo da je manastir izgrađen na mestu starije dzamije, iako je ova bogomolja osnovana 170 godina pre rođenja Muhameda. Bez obzira na sve, Mor Gabrijelu je oduzeto 60% poseda. Ovu odluku turskog suda u korist Kurda mnogi smatraju odmazdom prema Asircima, zbog lobiranja za međunarodno priznanje genocida nad njima koji je počinila turska država.

Mor Gabrijel.

 

   Manastir Mor Gabrijel je ogroman i podeljen je na deo koji je otvoren za posetioce i na deo u kome obitavaju monasi, gde je zabranjen pristup. Na ulazu nas je dočekao čovek zadužen za goste i proveo kroz kompleks. Tip je odlično govorio engleski i bio je izuzetno ljubazan. Uveo nas je i u samu crkvu, čija je unutrašnjost prekrivena sjajnim mozaicima, a koja je u trenutku naše posete bila zatvorena zbog restauracije. Videli smo i kriptu u kojoj su sahranjeni brojni patrijarsi i mitropoliti. Zanimljivo je da su u grobnice stavljani u sedećem, a neki čak i u stojećem položaju. Lik se veoma iznenadio saznavši da smo kolima došli iz Srbije. Na to saznanje je razgoračio oči i rekao “Sigurno imate neki veliki auto, karavan ili nešto slično”. Mislio je da ga zajebavam kada sam mu odgovorio da putujemo hjundaiem i 10. 

Mor Gabrijel, kripta.

 

   Nakon Mor Gabrijela otišli smo do obližnjeg sela Gungoren u kome se nalazi crkva sv. Stefana, odnosno Mor Estefanos. Od našeg vodiča iz Mor Gabrijela saznali smo da jedan hrišćanin ima ključ od crkve, ali da je on trenutno van sela. Međutim, od nedavno u samoj crkvi živi neki Asirac, koji se vratio u svoje rodno selo iz Zapadne Evrope. To su ujedno i jedini hrišćani ovoga nekada potpuno hrišćanskog sela. Sada u njemu žive Kurdi.

Gungoren.

 

   Selo je jezivo u stanju raspada, ali meni je bilo zanimljivo i živopisno. Crkva je impresivne veličine, pogotovo ako se uporedi sa svim ostalim građevinama Gungorena. Nažalost, hrišćanskog povratnika što živi u crkvi nismo našli, te smo ostali uskraćeni za unutrašnjost ove bogomolje. Zapravo, nismo videli ni jednog jedinog stanovnika ovoga sela, što i ne čudi s obzirom kakva je paklena vrućina bila. Promuvali smo se malo po selu izbegavajući kravlju balegu i ovčije brabonjke kojima je bukvalno svaki pedalj uskih uličica bio prekriven, a onda smo seli u kola i otišli u Midjat.

Gungoren, Mor Estefanos.

 

   Smestili smo se u prvi hotel koji smo spazili i odmah se dali u razgledanje ovoga grada. Da budem precizan, obišli smo samo stari hrišćanski deo Midjata. U toj  četvrti postoji nekih 5, 6 starih sirijskih crkava, međutim sve do jedne su bile zatvorene. Šta da se radi! Viša sila. Ništa! Prepustili smo se opuštenoj šetnji po Midjatu. Dobar je stari deo grada, kao Mardin, ali na ravnom. I ovde su gotovo sve kuće napravljene od istog braonkastog kamena, ili, kako kažu u jednoj turističkoj brošuri, od kamena boje meda. Fasade su često ukrašene kojekakvim geometrijskim reljefima, prozori imaju prelomljene lukove, a nisu retki ni doksati. Jednom rečju, lepo sve to izgleda. Ovde sam primetio, kao i u Gungorenu, naslagane gomile suvog granja duž kamenih zidova dvorišta. Ni danas mi nije jasno čemu to služi. Zanimljive su mi bile i velike zemljane peći za pečenje hleba, napravljene na ulicama, koje zajedno koristi komšiluk.

Midjat.

 

   Dok smo obilazili stari grad imali smo pomoć “vodiča”, odnosno bucmastog klinca koji se zalepio za nas i non – stop nas pratio. U jednom momentu su se pojavila pandurska kola, mališan se prestravio i momentalno pobegao.

Midjat.

 

   Kada se smrklo otišli smo na klopu, a prijatno proveden dan u Midjatu završili smo u poslastičarnici gde sam se zasladio mojom omiljenom bliskoistočnom poslasticom – kunefeom.

Midjat.