Kolima do turskog Kurdistana 2020. (6. deo)

 

ŠANLIURFA

 

   Šanliurfa se, pre nego što su joj dodelili prefiks “šanli”(slavna), zvala Urfa. Ništa manje slavno nije ni njeno drugo ime – Edesa. Danas to, ipak, nije tako važno mesto, kao što je bilo nekad, ali je pravi, veliki grad sa preko 2 miliona stanovnika. 

Šanliurfa.

 

   Obilazak Šanliurfe započeli smo Golbašijem, odnosno istorijskim delom ovog mesta, koje se vezuje sa prorokom Avramom (Ibrahimom). Tu se nalazi jezero puno šarana i čitav niz islamskih bogomolja. Evo, i zbog čega. Nakon što je Avram porušio paganske idole, kralj Nimrod je naredio da se ovaj spali na lomači. Međutim, kada se krenulo sa realizacijom te kazne, reagovao je bog i spasio Avrama pretvorivši vatru u vodu, a granje sa lomače u ribe. Otuda ovo riblje jezero (Balikligol) po kome plivaju sveti šarani. Drzne li se neko da ulovi šarana iz jezera – oslepeće. Tako bar kruži priča. Nisam baš siguran da bi se to desilo, ali ne sumnjam da bi najebao od muslimanskih vernika.

Balikligol.

 

    Odmah pored Balikligola nalazi se jedno manje jezero Ajnzeliha. Naime, kada je Avram stavljen na lomaču Nimrodova ćerka Zeliha je objavila da veruje Avramu, te je Nimrod naredio da se i ona spali. Na mestu gde je skončala na vatri pojavilo se ovo jezerce. Zbog ovih legendi nikle su brojne islamske bogomolje oko ove dve vodene površine. U stvari, dobar deo njih je izgrađen na mestima starijih crkava. Halilurahman dzamija iz 13. veka podignuta je na temeljima crkve sv. Marije iz 504. godine, dok se Rizvanija dzamija nalazi na mestu crkve sv. Tome. Inače, iz dvorišta Halilurahman dzamije ulazi se u tzv. Avramovu pećinu. Vernici misle da je to pećina u kojoj je nakon rođenja sakriven Avram zbog Nimrodove naredbe da se pobije sva muška novorođenčad.

 

   Prostor oko ovih jezera i dzamija je lepo uređen, sve je kao pod konac, a tu je svoje mesto našao i jedan kafe sa ogromnom baštom i debelom hladovinom, što je i te kako bitno s obzirom na ovdašnje temperature. Na brdu, odmah iznad, nalazi se tvrđava, koja se u istorijskim izvorima prvi put pominje u 11. veku. Čak i iz podnožja mogu se videti dva ogromna stuba sa korintskim kapitelima, kako štrče iza bedema. Podigao ih je Osroenski kralj Manu IX između 240. i 242. godine. Osroena, poznata i kao Edesa, bila je arapska, tj. nabatejska država koja je na ovom prostoru nastala nakon raspada Seleukidskog carstva, odnosno 132. pne i trajala je do 224. godine, kada je inkorporirana u Rimsko carstvo. Najintrigantnija priča vezana za ovo kraljevstvo je ta da je njen kralj Avgar V Ukomo (4. god. pne – 8. god. ne) bio u prepisci sa Isusom Hristom i da je, u stvari, on prvi vladar koji je primio hrišćanstvo. U 4. veku ta prepiska je navodno i pronađena. Međutim, papa Gelazije I (492 – 496) je Poslanicu Avgara Hristu, kao i Poslanicu Hrista Avgaru proglasio apokrifnim delima. 

Tvrđava u Šanliurfi.

 

   Iako smo čuli da je utvrđenje zatvoreno zbog restauracije ipak smo se ispentrali do njegovih zidina. Društvo nam je pravio Muhamed, izrazito riđokosi klinac. Za sebe kaže da je Kurd – Arab i maksimalno se uživeo u ulozi našeg vodiča.

Tilfindir.

 

   Od antičkih ostataka Šanliurfe obišli smo i Kizinkojul nekropolu. U pitanju su grobnice uklesane u padini Tilfindir brda, koje se datuju u period od 2. do 4. veka. Ima ih oko šesdesetak, s tim što nisu sve otvorene za javnost. Kolega koji tamo radi nas je lepo primio i proveo kroz ovaj zanimljiv lokalitet.

Kizinkojul nekropola.

 

   Usledio je obilazak ovdašnjih muzeja, za koje mogu da kažem da su sjajni. Prvo smo posetili arheološki, koji je smešten u novoj, modernoj zgradi, izgrađenoj 2015. godine. Postavka je fenomenalna. Jedan od simbola ove institucije je tzv. Urfa čovek, skulptura iz 9.000 god. pne, što je čini najstarijom ljudskom statuom u prirodnoj veličini. Pronađena je 1993. godine pored Balikligol jezera. Približno iz istog doba potiču i brojne skulpture najraznoraznijih životinja iskopanih na čuvenom lokalitetu Gobekli Tepe. Na ovom arheološkom nalazištu, udaljenom samo 12 km od Šanliurfe nalazi se najstarije svetilište na svetu. U muzeju je postavljena rekonstrukcija, ali bez mlađih faza, te se može lepo sagledati kako je ono zaista izgledalo. 

Urfa čovek.

Mozaik sa Amazonkama.

 

   Nedaleko od zgrade muzeja podignuta je, takođe nedavno, ništa manje impresivna građevina u kojoj su smešteni mozaici. Najveći od njih je ujedno i najimpresivniji. Na njemu su prikazane Amazonke u lovu na divlje zveri. Izdvojio bih i par mozaika sa Ahilom, kao i jedan na kome je prikazan crnac sa zebrom. Posebnu pažnju privlači fragment mozaika sa likom za koji se misli da predstavlja Isusa Hrista. Na najpoznatijem mozaiku ovog muzeja nalazi se Orfej sa lirom okružen raznim životinjama. Ovo umetničko delo je 1980. godine ilegalno prokrijumčareno u Ameriku. Tamo je  završilo u muzeju u Dalasu, odakle je 2015. godine vraćeno u Šanliurfu. 

Crnac sa zebrom.

Isus Hrist.

Orfej.

 

   Obišli smo i nekoliko sačuvanih kapija i bastiona bedema koji je okruživao grad, kao što su Haran kapija, Begova kapija i Mahmutoglu kula. Na Mahmutoglu kuli se nalazi tekst ispisan u 5 redova na jermenskom alfabetu. U to doba, uoči krstaških ratova, u Urfi, odnosno tada Edesi, većinu stanovnika činili su Jermeni. Mali ekskurs, u ovom gradu je čuveni jermenski lingvista, a potom i svetac Mesrop Maštoc 405. godine stvorio jermensko pismo. Vratimo se u doba krstaša. Tada je gradom vladao vremešni jermenski vladar Toros. On se obratio jednom od krstaških vođa, Balduinu, za pomoć protiv Turaka. Balduin je postavio uslov da prvo bude proglašen za Torosovog naslednika. S obzirom da je bio star i da nije imao dece ovaj je to prihvatio. Ceremonija usvajanja odrađena je po jermenskom običaju, tako što se nagi Balduin podvukao pod odoru svoga novog oca i pripio se uz njegovo telo, a zatim je to isto uradio i sa Torosovom ženom. Muslimani su se grohotom smejali kada su čuli priče o ovom neumesnom obredu, koji je bio predviđen kod usvajanja dece, a ne odraslih dlakavih vitezova. Međutim, ubrzo im okrutni Balduin uopšte neće biti smešan. Nekoliko dana posle ceremonije usvajanja razularena gomila je linčovala kralja i kraljicu, po mnogima po nagovoru njihovog “sina”, koji je mirno prisustvovao tom pogubljenju, a potom sebe proglasio grofom Edese. Kasnije će postati jerusalimski kralj.

Šanliurfa.

   Od znamenitosti Šanliurfe treba spomenuti i Justinijanov akvadut, kao i Veliku, tj. Ulu dzamiju. Ona je podignuta na mestu sinagoge, koja je u 5. veku pretvorena u crkvu. Dzamija je postala nakon što je čuveni muslimanski vojskovođa Nur ad Din Zengi (1118 – 1174) ovaj grad preuzeo od krstaša i zauvek uništio grofoviju Edesu.

Šanliurfa.

 

   Pominjao sam priču o Avramu, međutim, ovaj grad je povezan sa još jednim prorokom – Jovom. I on, kao i Avram, ima ovde svoju pećinu. Ona se nalazi unutar Ejubove dzamije (Ejub = Jov u islamu). U toj špilji Jov je, navodno, proveo 7 godina, bolestan i prekriven čirevima, jer ga je bog iskušavao. Pošto nije poklekao višestruko je nagrađen. U sklopu dzamije nalazi se i Jovov bunar, kao i čitav niz česmi, jer vernici veruju da je ovdašnja voda lekovita.

   Ima još svašta zanimljivog da se vidi u Šanliurfi: stari hanovi, hamami, medrese, bazari. Ma, odličan je ovo grad! Neuporedivo mi je bolji od Gazijantepa. Većinu stanovnika čine Kurdi i Arapi. Oseća se šmek Bliskog istoka. Da nema natpisa na turskom čovek bi pomislio da se nalazi u nekom arapskom gradu. Prava Mesopotamija! Lepo mi je bilo dok sam se muvao uskim krivudavim sokacima starog grada. Inače, taj stari deo sa lavirintom uličica je u strogom centru, onako, relativno upicanjen, ali što se ide dalje sve je manje uređeno i mnogo prljavije.

 

   Na kraju sam bio prezadovoljan Šanliurfom. Nije me razočarala ni ovdašnja gastronomija. Po preporuci lokalaca pronašli smo odličan restoran u kome smo se dve večeri baš dobro izgostili. Isprobalo se svašta, od menengič kafe, koja se, u stvari, pravi od ploda divljeg pistaća, pa do raznih mesišta, kao što su ičli ćufte, ili dzigi ćufte (ćufte od dzigerice). Kad već spominjem dzigericu, jedan od šanliurfanskih specijaliteta je neko jelo koje se sprema od žive dzigerice. Dvoumio sam se da li da to probam ali sam odustao. Sirova dziga na + 40 stepeni, neka hvala!