Kolima do turskog Kurdistana 2020. (14. deo)

 

IZNIK

 

   Iznik je grad u provinciji Bursa. Nalazi se na istoimenom jezeru, koje je dugačko preko 30 km, a široko oko 10 km. Nekada se ovo mesto zvalo Nikeja i poznato je po tome što je u njemu održan I vaseljenski sabor 325. godine, na kome je osuđeno učenje Arija i utvrđen Nikejski simbol vere. U Nikeji je održan i VII vaseljenski sabor, tj. II nikejski sabor, 787. godine, koji je imao za cilj da ikone budu ponovo predmet poštovanja (nakon ikonoborstva).

Sveta Sofija Iznik.

 

   VII vaseljenski sabor održan je u crkvi sv. Sofije, koju je izgradio Justinijan I u 6. veku. Radi se o tipičnoj vizantijskoj trobrodnoj bazilici, zidanoj kombinacijom opeke i kamena. Ubrzo nakon što je Orhan (drugi osmanlijski vladar) 1331. godine zauzeo Nikeju, pretvorena je u dzamiju. Za vreme Ataturka postala je muzej, da bi 2011. godine Erdogan od nje ponovo načinio dzamiju. Ona je bila jedna od prvih crkava, ako ne i prva, koju je ovaj moderni sultan proglasio muslimanskom bogomoljom.

Sveta Sofija Iznik.

 

   Kad već pričamo o sv. Sofiji i Nikeji, treba reći da je u ovom gradu 1218 – 1219. god. sv. Sava proglašen prvim srpskim arhiepiskopom. Naime, nakon latinske okupacije Carigrada 1204. godine, u Nikeji je formirano tzv. Nikejsko carstvo, kojim je vladao Teodor I Laskaris. On je poveo borbu protiv krstaša sa ciljem da obnovi vizantijsko carstvo. U isto vreme postojala je još jedna grčka država, koja je pretendovala da bude naslednica Vizantije, a to je Epirska despotovina. Sveti Sava je iskoristio tu situaciju, tj. rivalitet dve grčke države i tražio od nikejskog cara i vaseljenskog patrijarha samostalnost za srpsku crkvu. Pošto je ovo bila prilika i za Teodora Laskarisa i za vaseljenskog patrijarha da istaknu značaj Nikeje kao središta istočnog hrišćanstva, prihvatili su Savin zahtev.

Iznik.

 

   Nakon detaljnog razgledanja sv. Sofije otišli smo do Zelene (Ješil) dzamije, sa veoma interesantnim minaretom, koji je prekriven zelenim, žutim, tirkiznim i purpurnim keramičkim pločicama. Naravno, dominira zelena boja, po kojoj je ova bogomolja i dobila ime. Ješil dzamija je jedna od najstarijih osmanlijskih bogomolja (1378 – 1391), a izgradio ju je veliki vezir Kara Halil Hajredin Paša. Radi se o prvom velikom veziru, koji je bio u službi kod Murata. Inače, u Izniku postoji i dzamija njegovog sina Jakuba Čelebije, koji je takođe skončao na Kosovu.

Zelena dzamija.

 

   Preko puta Zelene dzamije nalazi se imaret Nilufer Hatun iz 1388. god. u kojem je sada smešten Muzej izničke keramike. Ovaj grad je od poslednje četvrtine 15. veka, pa sve do kraja 17. veka bio centar izrade dekorativne keramike. To je bila stvarno vrhunska slikana keramika, na kojoj je gotovo po pravilu dominirala plava boja. Osim posuda pravljene su i pločice, kojima su ukrašavana neka od najpoznatijih osmanlijskih zdanja, kao što su recimo: Plava dzamija, Rustem Pašina dzamija ili dzamija Mehmed Paše Sokolovića. I dan – danas u Izniku postoje brojne keramičke radionice i prodavnice.

Imaret Nilufer Hatun.

 

   Vizantijska Nikeja bila je u potpunosti okružena 10 metara visokim bedemima, oko koijh se pružao dvostruki rov. Veći deo ove fortifikacije je i danas sačuvan, te smo se dali u njen obilazak. Najzanimljivija mi je bila Lefke kapija, pored koje prolazi i akvadukt. Nikeja je imala i prilično veliki teatar, koji nisam uspeo da pošteno osmotrim, jer je u toku bila restauracija.

Lefke kapija.

 

   Od kulturnoistorijskih spomenika Iznika treba spomenuti i Kirgiz turbeši, odnosno Kirgisku grobnicu, koju je podigao sultan Orhan u čast kirgiskih boraca koji su učestvovali u osvajanju ovoga grada. Ispred turbeta je postavljena odlična skulptura kosookog kirgiskog ratnika.

Kirgiz turbeši.

 

   Dobar je Iznik, grad na jezeru, okružen bedemima, pun kojekakvih istorijskih zdanja. Iako je na kopnu ima, valjda zbog tog jezera, šmek nekog mediteranskog mesta.  Ukratko, dopao mi se Iznik i prijao mi je boravak u njemu. U jezeru se nisam kupao, ali zato jesam u bazenu našeg hotela. Hotel sa bazenom, nego šta! Ima se, može se. Šalim se, mada su nam svi hoteli na ovom putovanju bili odlični, a što je takođe važno i prilično jeftini. Ne znam ni sam koliko puta sam do sada bio u Turskoj, ali znam da nikada nije bilo ovako povoljno. Kriza, inflacija, korona, prekomerno kurčenje Erdogana na globalnom nivou, vođenje nekoliko ratova učinili su svoje i to se i te kako odrazilo na tursku ekonomiju. Odrazilo se i na mene, tako da sam se malo bahatio. Osim što smo odsedali po boljim hotelima, svašta se i pazarilo. Recimo, nakon što sam provalio da mi je neka majica koju sam kupio izuzetno prijatna za nošenje, vratio sam se u tu, inače malo luksuzniju, prodavnicu i kupio još 18 komada. O nakupovanom maslinovom ulju, alvama, suvenirima, arheološkim knjigama bolje i da ne pričam. Na kraju nam je svaki kubni santimetar automobila bio popunjen. Dobro se i jelo u Izniku. Somovina u nekom čuvenom restoranu na obali jezera, bila je izvrsna. Odlična je i lokalna poslastica, alva sa sladoledom. Ma, jednostavno sve je bilo kako treba u ovom gradu.