Kolima do turskog Kurdistana 2020. (12. deo)

 

NEMRUT DAG

 

   Na red je došao i Nemrut Dag, arheološki lokalitet iz doba helenizma, koga sam već decenijama planirao da posetim. Konačno sam ostvario taj cilj! Da budem precizan, Nemrut Dag je planinski vrh visok 2.134 metara, na kome se nalazi dzinovski tumul komagenskog vladara Antioha I Epifana (69. pne – 38. pne). Komagena je bila grčko – persijska kraljevina, koja se prostirala od Taura do reke Eufrat. Nastala je 163. pne, nakon što je lokalni guverner Ptolomej odvojio ovu oblast od Seleukida. Država koju je osnovao, što nezavisna, što poluzavisna, trajala je do 72. godine, kada su je anektirali Rimljani.

Nemrut Dag.

Nemrut Dag, zapadna terasa.

 

   Ubedljivo najzanimljiviji, najmonumentalniji i u svakom smislu najbolji komagenski spomenik nalazi se na Nemrut Dagu. Da bi do njega došao, prvo je morao moj auto da savlada ozbiljni uspon, a onda i moje noge. Malo preterujem. Nije tako strašno, mada, pošto su mi zglobovi sjebani, nije da se nisam namučio. Nema veze, vredelo je!

Nemrut Dag, zapadna terasa.

 

   Kao što već rekoh, na vrhu planine napravljena je ogromna humka od lomljenog kamena, prečnika 150 m i visine 50 m, ispod koje se verovatno nalazi grobnica Antioha I Epifana. Na istočnoj, severnoj i zapadnoj strani tumula formirane su tri terase, koje su delimično usečene u steni. Na istočnoj i zapadnoj terasi postavljene su identične monumentalne sedeće statue Antioha u društvu četiri sinkretistička božanstva i par orlova i lavova. Ove skulpture su visoke 8 do 10 metara. Osim kralja Antioha, predstavljeni su Zevs Oromazdes (Ahura Mazda), Apolon Mitra, boginja Komagene Tiha i Herakle Artagnes. Pretpostavlja se da je ovo poistovećivanje grčkih i persijskih božanstava posledica Antiohovog verskog programa, zato što je stanovništvo njegove kraljevine bilo etnički raznoliko. U taj panteon grčkih i persijskih bogova pridodao je i sebe i svoju familiju, što se vidi na pločama severne terase, gde su prikazani njegovi persijski preci po ocu i makedonski po majci. Treba spomenuti i da su na figuri jednog od lavova, koji flankiraju monumentalne statue, predstavljene zvezde, konstelacije planeta, koje ukazuju na dan kada je Ptolomej proglasio Antioha I za kralja.

Nemrut Dag, istočna terasa.

 

   Šta reći za ovaj lokalitet, osim da je čudo. I to kakvo čudo! Svetsko čudo! Da su ovaj tumul i skulpture napravljeni na nekom dostupnijem mestu, negde u ravnici i onda bi bili sjajni, a ovde na ovom planinskom vrhu, deluju nestvarno. Ambijent je neverovatan. Sve okolne planine su potpuno gole, kamenite, što bi rekli, pejzaž kao na mesecu, a tu je i vetar koji ne prestaje da zavija. Ma, jednostavno ne može se opisati taj osećaj kada se nađeš na Nemrut Dagu.

 

   Dugo smo bili gore i nikome od nas se nije silazilo. Međutim, morali smo da se nateramo na to, pošto u okolini Nemruda postoji još nekoliko komagenskih lokaliteta koje smo želeli da vidimo. Prvi od njih je Arsameja, poznata i kao Eski Kale (Stara tvrđava). Ovaj grad je bio prestonica Komagene. Od svega što je preostalo u Arsameji najzanimljiviji mi je bio hierotesion kralja Mitridata I Kalinikosa, koji je za njega podigao Antioh I. Hierotesion je termin koji se odnosi na, da kažemo, svetu grobnicu, mauzolej. Grobnica na Nemrut Dagu je takođe hierotesion. Ovaj u Arsameji je daleko skromniji. Njega čini tunel dugačak 158 metara, iznad čijeg ulaza je uklesan najduži natpis na grčkom u celoj Anadoliji. Pored pećine je postavljen fenomenalni reljef, na kome se Antioh I rukuje sa Heraklom.

Arsameja.

Antioh I i Herakle.

 

   Nedaleko od Arsameje, tj. Eski Kalea, tačnije na brdu prekoputa, nalazi se Jeni Kale, odnosno Nova tvrđava. Prvobitno je na njenom mestu bila nekakva komagenska palata, koju su kasnije za svoje potrebe obnovili i preuredili Rimljani. Današnje utvrđenje je delo Mameluka. Unutar zidina postoji bazar, dzamija, zatvor, akvadukt, kao i golubarnik (golubovi su korišćeni za komunikaciju). Treba spomenuti i tunel dugačak 80 m, koji vodi do podnožja brda tj. do reke Nimfois. Sve ovo deluje i te kako zanimljivo, ali tvrđava je bila zatvorena zbog restauracije.

Jeni Kale.

 

   Sledeći lokalitet koji smo posetili takođe spada u hierotesione, a to je Karakuš tumul. Ovu grobnu humku podigao je Mitridat II za svoju majku Isiju, ali su u njemu sahranjene i njegova sestra Antiohis, sa ćerkom Akom, a ostaje nejasno da li ovde počiva i Laodika, ćerka Antioha. Karakuš tumul je prečnika 110 m, a visine oko 30 m. U podnožju humke postavljene su tri grupe od po dva stuba. Od prvobitnih šest, preostalo je njih četiri. Na južnoj strani tumula još uvek se dobro drži stub sa orlom, zbog koga je ovaj lokalitet i dobio naziv Karakuš (Crna ptica). Ostala su i oba stuba na severoistočnoj strani. Na jednom se nalazi skulptura bika, kome nedostaje glava. Od severozapadnih stubova preživeo je jedan, na čijem vrhu je reljef sa scenom rukovanja komagenskog kralja u persijskoj nošnji i žene obučene u grčku odeću. Sačuvana je i statua lava sa stuba koji nedostaje. I danas je jasno vidljiv ožiljak od iskopavanja ove humke prilikom traganja za grobnim odajama. Misli se da je to urađeno 72. godine po naređenju rimskog cara Vespazijana. Karakuš tumul nije tako impozantan kao onaj na Nemrut Dagu, ali na mene je i on ostavio jak utisak.

Karakuš tumul.

 

   Već je sunce počelo polako da zalazi kada smo stigli do mosta Septimija Severa. Po ovom mostu, građenom između 198. i 200. godine, saobraćaj se odvijao sve do 2002. godine. Na jednoj strani mosta uzdižu se dva stuba, koji su podignuti u čast cara Septimija i njegove žene Julije Domne, dok na drugom kraju stoji samo jedan stub posvećen njihovom sinu Karakali. Deluje malo asimetrično, sa jedne strane dva, a sa druge jedan stub, međutim nije arhitekta kriv. Prvobitno je Karakalinom stubu društvo pravio stub u čast njegovog brata Gete. Kada je Karakala ubio brata 212. godine, naredio je zabranu sećanja (damnatio memoriae) i Getin stub je srušen.

Most Septimija Severa.

 

   Na kraju smo se odvezli do grada Kahte, u kome nema ništa za nas zanimljivo i u kome smo samo prespavali.