Šri Lanka (7. deo)

 

 

HIKADUVA & GALE

 

   Ujutro smo se taksijem iz Mirise odvezli do Hikaduve. Usput smo na kratko stali u Unavatunu, da malo bacimo pogled na ovo turističko mesto. Unavatuna mi se nije nešto dopala, ali zato jeste Veligama, barem koliko sam mogao da vidim iz kola. Mesto je dovoljno veliko, a plaža baš dugačka. Duž magistrale su bile poređane desetine tezgi sa ribom, dok su uz obalu bili usidreni silni ribarski brodovi. Kao i kod drugih letovališta na južnoj obali Šri Lanke, naselje se pruža duž glavne dzade, ali nekako kod Veligame ti hoteli, pansioni, restorani, lokali nisu nabijeni jedan do drugog i deluje da ima više prostora. Ono što mi je najviše zapalo za oko je to što taj pominjani put ide relativno blizu obale, tako uz plažu nema nikakvih objekata. U Mirisi i Hikaduvi, recimo, često moraš da kružiš oko kojekakvih hotela i restorana i provlačiš se kroz neke pasaže da bi došao do plaže. Možda grešim, ali mislim da je Veligama dobar izbor za letovanje na Šri Lanki.

   Hotel u koji smo se smestili u Hikaduvi nalazio se na samoj plaži. Daleko je od luksuznog, ali je imao lepu baštu pod tremom, svoje ležaljke, tako da je sve bilo kako treba. Neznam šta bih rekao o Hikaduvi, ona je, ustvari, turističko područje od 11 sela koja su se spojila. Prostire se 6 km uz okean i nekih 3 km u kopno. Nekada se stanovništvo ove regije bavilo ribolovom i gajenjem kokosa, a onda su šezdesetih prošlog veka došli Hipici. Posle njih su krenuli prvi turisti i danas je turizam glavna privredna grana Hikaduve.

Pogled iz hotela u Hikaduvi.

   U Hikaduvi smo proveli 4 dana. I ovde su talasi bili poveći, što meni nije smetalo, a pogotovo ne surferima koji su preplavili ovdašnje plaže. Gledajući snimke udara cunamija iz 2004. godine, čudio sam se kako je takav relativno mali talas pobio toliko ljudi. Tek sam ovde shvatio moć talasa, jer kada te zveknu ovi daleko manji odnesu te kao perce. Inače, ta najveća prirodna katastrofa, cunami iz 2004. godine, je u Šri Lanki usmrtio oko 30.000 ljudi i srušio 100.000 kuća. Hikaduva je jedno od mesta koje je žestoko nastradalo u toj nesreći i zato je u njoj u spomen žrtvama podignuta 30 metara visoka statua Bude.

   Zanimljiva mi je bila i šetnja do “Turtle Beach”, plaže gde dolaze velike morske kornjače jer ih turisti hrane nekom morskom travom, koju im prodaju lokalci. Super je videti izbliza ova morska bića.

   Iz Hikaduve smo jedan dan otišli vozom do grada Gale. On važi za najbolje sačuvani kolonijalni grad u južnoj i jugoistočnoj Aziji. Što se mene tiče, ubedljivo najzanimljiviji koji sam posetio tokom ovog putovanja. Radi se o četvrtom po veličini gradu na Šri Lanki, sa oko 100.000 stanovnika. Teritorija ovog mesta bila je naseljena od davnih vremena, ali su ga u pravi grad pretvorili Portugalci u 16. veku. Oni su podigli moćnu tvrđavu 1588. godine. Holandska istočnoindijska kompanija osvojila je Gale 1640. godine. Tokom njihove vladavine portugalsko utvrđenje je znatno prošireno, tako da danas zauzima površinu od 36 hektara. Inače, bedemi Galea su uspešno zaštitili  ovaj grad od udara cunamija 2004. godine.

Tvrđava Gale.

Bedemi Galea.

Gale.

   Po silasku sa voza odmah smo se uputili ka tvrđavi. Unutar zidina nalazi se stari deo grada sa živopisnim kućama, crkvama i drugim zdanjima. Ovde je došlo do mešanja portugalske arhitekture sa tradicionalnom lokalnom, a onda su na sve to Holanđani dodali svoj pečat. Ma, sjajan je Gale! Kada sam gledao fotke sa ovog putovanja shvatio sam da sam ubedljivo najviše fotografija napravio u ovom gradu, što dovoljno kazuje kakav je utisak ostavio na mene.

   Obišli smo i Pomorski muzej, koji je smešten unutar najveće građevine Galea, nekadašnjem holandskom skladištu. Dobar je muzej, a posebno  mi je bilo interesantno nekoliko ovdašnjih čamaca katamarana (Oruwa). Posetili smo i jezuitsku crkvu sv. Marije. Videli smo i dzamiju. U starom delu grada živi dosta muslimana, šrilankanskih Mavara, potomaka arapskih trgovaca i pomoraca još iz srednjeg veka. Jedan od simbola grada je svetionik, pored koga se nalazi i nekadašnja barutana.

Oruwa.

Holandska protestantska crkva iz 1755. godine.

Dzamija u Galeu.

   Tu kod svetionika nekoliko krotitelja zmija zauzelo je pozicije. Nakon što bi malo odsvirali kobri brzo bi ih zatvorili u pletene korpe i tražili da im okupljeni turisti plate za taj performans.

   Dobra je i atmosfera koja vlada u Galeu. Kažu da se tu poslednjih godina doselio veliki broj Evropljana i da je grad dobio kosmopolitski šarm. Jedan od razloga zašto mi se Gale toliko dopao možda leži u činjenici da nikada nisam bio u nekom sličnom mestu. Drugi razlog može da bude taj što su me oduvek privlačile knjige i filmovi koji se bave kolonijalnim periodom.