MIRISA I NACIONALNI PARK JALA
Po
povratku u Kandi, tokom rastanka sa vozačem, on se ponudio da nas sutradan
odveze do našeg sledećeg odredišta Mirise, letovališta na jugu ostrva. Ponuda
koju nam je deo bila je previsoka, te smo ga odbili, ne sumnjajući u to da će
spustiti cenu. Tako je i bilo, posle sat vremena stigla mi je od njega poruka
na “Whats APP-u”, sa
pitanjem “koliko smo spremni da platimo”. Nekih 30% sam spustio cifru i on je
prihvatio. Nakon što smo obezbedili prevoz za sutra izašli smo u još jedan
obilazak Kandija.
Ujutro u dogovoreno vreme po nas je
došao vozač, te smo se uputili ka Mirisi. Posle nekih 5 sati vožnje stigli smo
u ovo letovalište i smestili se u hotelu koji se nalazio na samoj plaži.
Konačno smo završili sa velikim haotičnim gradovima, arheološkim lokalitetima,
muzejima, kulturnoistorijskim znamenitostima. Na red je došao hedonizam,
peščane plaže, palme, brčkanje, izležavanje, cirkanje piva, kokosove vode i
raznog ceđenog tropskog voća.
 |
| Mirisa. |
 |
| Pogled iz hotela. |
Posle kratkog odmora u sobi, malo smo se
izbanjali u Indijskom okeanu, gde su talasi bili veliki i jaki, ali to nam
nimalo nije smetalo. Zatim smo prošetali do “Mirissa Beach” gde su u restoranima na
plaži uveliko sortirali svoju današnju ponudu, tj. ređali svežu ribu na tezgama
ispred lokala. Nakon što smo studiozno izanalizirali šta tu sve ima, odlučili
smo u kom restoran ćemo večerati i naručili dve poveće ribe. Jedna je bila “Thambuwa”, tj. “Red Snapper”, a
druga “Mahi-Mahi”. Obe su bile odlične, samo za moj
ukus slabo pečene, tako da sam ubuduće naglašavao da mi ribe ispeku malo
rešije.
Ceo sutrašnji dan proveli smo u izležavanju
na plaži i kupanju. Tu smo u hladu palme i doručkovali i kafenisali i pili kroz
slamčicu vodu iz kraljevskog kokosa. Pilo se i razno ceđeno voće, a nije
zapostavljeno ni pivo. Kad smo već kod tropskog voća, Šri Lanka je poznata po
širokom izboru, kao i po nekim endemskim vrstama koje uspevaju samo na ovom
ostrvu. Probalo se svašta: graviola (Soursop), guava, rambutan, jamb, jack
fruit, dragon fruit, passion fruit i razne banane. Ničime od svega toga nisam
preterano oduševljen, osim bananama koje su mnogo bolje od onih po našim
trgovinama. U pitanju su one male, a mogu biti žute, zelene ili crvene. Dopale
su mi se i pohovane, koje se serviraju ili sa sladoledom ili sa nekim slatkim
sirupom. Probao sam i pohovani mango i ananas, ali to me se baš i nije dojmilo.
Nismo se bukvalno pomerili sa plaže sve do
večere. Opet se jela riba, ovaj put bolje pečena i bila je vrh! Tokom boravka
na Šri Lanki riba mi je bila glavna hrana i svašta sam isprobao. Osim pomenutih
“Mahi – Mahi-a” i “Red
Snapper-a” jeo sam i špansku skušu (Seer), koja,
inače, nema veza sa nama poznatom skušom. Ova španska je ozbiljna riba, koja
može da bude dugačka 2 metra i teška 70 kg. Zatim sam jeo tačkastog grouper-a,
onda king fish, pa tunu, barakudu, ajkulu, razne rakove, krabe, jastoge, lignje
itd. Pošto sam bio željan morske hrane malo sam zapostavio standardnu
šrilankansku kuhinju, ali sam ipak uspeo da probam koti – roti, kari, hoopers,
razne rolnice i sl. Sve je bilo odlično, baš kako volim, onako “spicy”, tj. fino začinjeno. Slušao sam pre puta hvalospeve o šrilankanskoj
kuhinji i priznajem bio sam prilično skeptičan, ali sve se potvrdilo, klopa im
je dobra. Jedino sam svesno zapostavio slatkiše i maltene jedino što sam jeo
bilo je neko kiselo mleko sa medom i to mi se baš dopalo. Nešto na foru grčkog
jogurta sa medom, jedino što ovaj šrilankanski malo tukne na bivolicu.
Nakon mukotrpnog putovanja avionom do Šri
Lanke i nedelju dana putovanja po unutrašnjosti ostrva i intenzivnog obilaženja
kulturnoistorijskih lokaliteta, prvi dan u Mirisi i blejanje na plaži mi je baš
legao. I drugi mi je bio ok, ali shvatio sam da bi treći takav bio previše, te
smo odlučili da odemo na safari u Nacionalni park Jala. U 4 h ujutro došao je
po nas vozač i odvezao nas do nacionalnog parka. Tamo smo prešli u veliki
otvoreni dzip i negde oko 6 h smo ušli u park.
 |
| Jala nacionalni park |
Jala nacionalni park je drugi po veličini u
Šri Lanki i zauzima prostor od 979 km2. U pitanju je velika ravnica,
koja jednim delom izbija na okean, tako da ima veliki broj laguna i močvara.
Veći deo parka zauzima travnata površina, mada ima i šuma. Klima je suva i kiša
pada uglavnom tokom maha monsuna.
Nacionalni park Jala je poznat po slonovima
i leopardima. Smatra se da nigde na svetu nema veće populacije leoparda od ove
iz Jale. Osim njih ovde obitavaju i azijski medvedi, tačkasti jeleni, majmuni,
krokodili, bivoli, neki mungosi, varani, brojni gmizavci i veliki broj
raznoraznih ptica. Leoparda nismo videli, ali jesmo brojne druge životinje.
Dobra je i sama priroda sa neobičnim pejzažima, tako da mi je ovaj safari bio
sasvim ok. Nakon 4 sata truckanja dzipovima po parku krenuli smo natrag u
Mirisu, gde smo popodne proveli u izležavanju na plaži.
Нема коментара:
Постави коментар