Ознаке

Albanija (7) Azerbejdzan (8) Bugarska (16) Delta Dunava (10) Egipat (1) Grčka (6) Gruzija (23) Iran (16) Istanbul (5) Italija (1) Izrael (18) Jermenija (13) Jordan (1) Kazahstan (17) Krim (11) Mađarska (2) Makedonija (2) Maroko (1) Moldavija (12) Nepal (16) Pridnjestrovlje (12) Rumunija (36) Rusija (5) Sirija (7) Transilvanija (14) Turska (21) Ukrajina (14) Uzbekistan (17)

недеља, 30. август 2015.

Delta Dunava (1. deo)



PLANIRANJE


   Ovisnik sam! Navučen sam na putovanja! Stalno razmišljam o novim i novim destinacijama. U glavi mi se non-stop vrzmaju ideje za nova putešestvija. Imao sam velike planove za ovu godinu. Hteo sam u Rim i u Mongoliju, a razmišljao sam i o Etiopiji. Međutim, idioti koji vladaju Srbijom uspeli su da me za kratko vreme toliko osiromaše da su svi moji planovi pali u vodu. Šta je tu je! Pošto negde mora da se ide, okrenuo sam se Balkanu. Iskreno govoreći, mene Balkansko poluostrvo možda i najviše interesuje od celog sveta i mogu da kažem da sam ga prilično obišao. Namerno nisam bio u svim mestima koja me zanimaju. Delove Balkana sam planski ostavio za neka buduća vremena, kada budem matoriji, tj. kada će mi biti teže da otputujem u neke daleke krajeve ili ako dođu crni dani. Zbog toga sam se zadnjih godina uglavnom držao tih malo udaljenijih delova zemaljske kugle, vođen idejom da dok sam relativno mlad obiđem zahtevnije destinacije. Kao što rekoh, neke delove Balkana čuvao sam za eventualne crne dane. E, pa, kod mene su ti dani došli!
   Sedeći besposlen na poslu, nemajući šta da radim zbog već pominjanih idiota na vlasti, zajebavao sam se guglovom mapom na kompjuteru i nekako došao do ušća Dunava u Crno more. Ova moćna reka se kod grada Tulče, koji je udaljen nekih sedamdesetak kilometara od mora, račva na tri velika kanala. Severni krak se završava u Ukrajini, srednji se u more uliva kod luke Sulina, a južni kod ribarskog naselja Sveti Đorđe (Sfantu Gheorghe). Kliknuo sam na satelitski snimak i krenuo na virtuelno putovanje obalom mora od Sv. Đorđa do Suline. Kako sam se približavao Sulini hvatla me je sve veća euforija. Mogao bih tamo, peščana plaža, more, Dunav, sjajno! Kada sam stigao do Suline uzviknuo sam od radosti TO! Odlično, može da se ovom plažom prođe od jednog do drugog mesta! Doduše, na par lokacija mogli bi da predstavljaju problem neki kanali koji se ulivaju u more, ali to ću rešiti plivanjem. Poneću nekoliko najlonskih dzakova, u njih ću potrpati stvari i preneti ih. Od Sv. Đorđa do Suline nije baš mala razdaljina, utrnula mi je ruka dok sam mišem prešao tu putanju. U stvari, posle sam izračunao, između njih je nekih 38 kilometara.
   Čim sam sve to ustanovio, prebacio sam se na sajt Navroma, rumunske brodske kompanije, i pogledao da li postoji redovna putnička linija od Tulče do Sv. Đorđa i Suline. Ima, odlično! To je to, idem u deltu Dunava! Prilikom povratka sa posla svratio sam do obližnjeg tržnog centra gde sam pazario šator, vreću  za spavanje i podlogu.
Plan puta po delti.

   Moram da spomenem da nisam ja baš sasvim slučajno, zajebavajući se na guglovoj mapi, zabasao u deltu Dunava. Bivši sam lađar. Proveo sam 7 godina po brodovima i došao do zvanja poručnika unutrašnje plovidbe, iliti po lađarski postao sam čiča. Tokom sankcija 90-tih napustio sam brodarstvo i posvetio se nekim drugim  profesijama. Lepi su bili ti moji lađarski dani i sada ih se sa setom sećam. Nisam zaboravio ni Dunav, reku po kojoj sam plovio, i eto posle više od 20 godina reših da provedem neko kratko vreme u njenoj delti.
   Nakon što sam doneo odluku o ovom putovanju, bacio sam se na detaljniju razradu plana. Odlučio sam da provedem i neko vreme u Bukureštu i Konstanci. Trebalo je naći  bar još jednog saputnika za ovaj put. Ja se, kao što je poznato, ne libim da sam putujem i svakojake vukojebine sam prošao u solo varijanti, ali za ovaj put sam, ipak, više voleo da ne budem sam. Pre svega zbog mojih ozbiljnih problema sa skočnim zglobovima, koji su iz godine u godinu u sve gorem i gorem stanju. Nakon iole ozbiljnijeg pešačenja počnu da me bole, oteknu i svaki korak predstavlja ozbiljan napor. Do sada sam taj problem rešavao tako što sam trpeo bol. Tako ću i sad, dovoljno sam tvrdoglav, izdržaću. Izložio sam moj plan nekolicini ljudi, ali nisu bili baš zainteresovani, pošto je ovo putovanje uključivalo, osim samog pešačenja potpuno nenaseljenim predelom i nošenje, pored stvari i velike količine vode, spavanje na otvorenom, gaženje ili preplivavanje kanala, izloženost suncu, pošto na celoj trasi gotovo da nema nikakve hladovine, kao i jakom vetru, koji tu non-stop duva, a i rojevima komaraca.
   Na kraju se odazvao moj drugar iz teretane. Pravi čovek za ovu akciju. Prvo nije razmaženko, a i u dobroj je kondiciji. Ja u teretani radim samo na snazi i tu sam za svoje godine prilično dobar, dok se on pomalo bavi i aerobnim treninzima, tako da i trči, pliva, vozi bajs, boksuje, jednom rečju idealni saputnik.

Нема коментара:

Постави коментар