Napulj (8. deo)

 

OSTIJA

 

   Posle šest dana provedenih u Napulju vozom smo se odvezli u Rim, ali se u njemu nismo zadržavali, već smo odmah, opet vozom, nastavili do tridesetak kilometara udaljene Ostije. Smestili smo se u jednom finom hotelu na samoj obali Tirenskog mora, međutim, mi u ovo letovalište nismo došli zbog mora i plaža, već zbog Ostije Antike, nekadašnje glavne luke drevnog Rima. Dok sam studirao, imao sam sreću da mi je klasičnu arheologiju predavao čuveni, nažalost pokojni, profesor Jovanović, koji je često na svojim predavanjima pominjao Ostiju i savetovao studente da kada budu bili u Rimu obavezno izdvoje jedan dan za ovaj lokalitet. Govorio je i da se čudi što Ostiju ne posećuje baš mnogo ljudi, iako je, po njemu, maltene u rangu Pompeja. Zato smo se odlučili za Ostiju, a i zbog toga što je udaljena svega desetak kilometara od aerodroma Fiumićino, sa koga smo sutradan imali let.

   Ostija je, kao što sam već rekao, bila glavna rimska luka i nalazi se na ušću Tibra, na mestu gde se prema legendi iskrcao Eneja, praotac Starih Rimljana. U stvari, ovaj grad je osnovan oko 350. pne, a njegov značaj je znatno porastao u 2. veku pne, kada je Rim osnovao mornaricu. Posle punskih ratova postao je izuzetno bitan, zbog brodova koji su u Rim dovozili raznu robu, a pre svega žito. Zbog te svoje važnosti rimski carevi nisu stipsarili kada je Ostija u pitanju i mnogi od njih su u njoj izgradili brojne javne građevine. Posebno se u tome isticao Hadrijan.

Ostija.

   Dok smo se smestili u Lido di Ostiji, malo odmorili, isrkali kaficu i zveknuli po jednu s nogu, nije nam baš puno vremena ostalo za obilazak antičke Ostije. Do lokaliteta smo došli vozom, pošto je, ipak, udaljen par kilometara od modernog naselja.

   U drevnu Ostiju ušli smo kroz jednu od gradskih kapija na koju izbija dekumanus maksimus, tj. glavna ulica. Prva ozbiljnija građevina na koju smo naišli su Neptunove terme. One su poznate po velikoj površini pod crno belim podnim mozaicima, koji su, nažalost, bili pokriveni. Ovaj kompleks ima i svoj gimnazion, a u jednoj od njegovih prostorija sačuvan je mozaik na kome su prikazane borbe rvača i pankratista (boksera).

Neptunove terme.

   Zatim smo prošli pored horeuma, tj. skladišta žita i izbili na teatar. Nakon rekonstrukcije u 2. veku mogao je da primi 4.000 posetilaca. Veliki natpis iz 196. godine kaže da su ti radovi delo Septimija Severa, ali žigovi na opekama, od kojih je izgrađen, ukazuju da je rekonstrukciju započeo Komod (176 – 192). Na plafonu ulaznog hodnika štukaturom je urađen reljef Herkula, koga kruniše Viktorija. Na Herkula se ložio car Komod, kao i na gladijatorske borbe, koje su održavane i u teatrima, tako da se sve uklapa. Inače, Komod je nastradao posle gladijatorskih igara u kojima je i sam učestvovao, a ubio ga je njegov trener rvanja.

Teatar.

   Odmah iza scene pozorišta pruža se tzv. Korporacijski trg sa porticima, na sredini koga je hram na visokom podijumu, sa dva korintska stuba. Ispod portika nalazilo se 70 trgovačkih kancelarija, tj. esnafa: brodograditelja, lučkih činovnika, pomoraca, trgovaca. Na mozaicima ispred tih “firmi” prestavljeni su njihovi amblemi.

Korporacijski trg.

   Zatim smo došli do ostataka četiri hrama, odnosno četiri identična objekta na jednom velikom podijumu. Oni su bili posvećeni Veneri, Fortuni, Cereri i Spes-i.

   Sledeći na redu bio je hram “Collegiale dei fabri Tignnari”, posvećen caru Pertinaksu (193.) nakon što je deifikovan posle smrti, a koji je podiglo udruženje građevinaca. Inače, Pertinaks je organizovao ubistvo Komoda da bi se dokopao vlasti, ali posle manje od tri meseca carevanja likvidirala ga je pretorijanska garda.

   Nedaleko od ovog hrama nalazi se perionica sa četiri bazena u koje se stavljao veš. Već sam spomenuo da je za pranje korišćen ljudski urin, soda i još neki sastojci. Naravno, posao pranja obavljali su robovi.

Perionica.

   Malo dalje je mitreum, tj. svetilište persijskog boga Mitre. Poštovanje ovog božanstva su po Rimskom carstvu proširili legionari sa istoka. Mitreumi su se uglavnom pravili u prirodnim ili veštačkim pećinama, odnosno podrumima, što u ovom konkretnom primeru baš i nije slučaj. Na jednom zidu sačuvana je freska sa zmijom. Ovaj gmizavac je jedan od Mitrinih pomoćnika. Naime, Mitra se uvek prikazuje kako kolje bika, a u tome mu pomaže zmija koja ujeda bika, pas koji ga grize i škorpija koja ga štipa za muda. U Ostiji je pronađeno još 7 – 8 mitreuma, od kojih se izdvaja Mitreum sedam sfera. On je imao baš takav reljef, kakav sam prethodno opisao, a koji je danas u Vatikanu. Ovo svetilište je podzemno, tj. napravljeno je u podrumu. Ima zanimljive mozaike na kojima su prikazani zodijački znaci, Mars, Jupiter, Venera, Saturn i Merkur. Drugi mitreum, koji bih izdvojio od ovih silnih po Ostiji, nalazi se ipod Mitrinog kupatila. U njemu je pronađena skulptura Mitre kako kolje bika.

Mitreum sa zmijom.

Mitreum ispod termi.

   I tako dođosmo do foruma, glavnog gradskog trga,  na kome se nalazi veličanstveni Kapitolijum, hram posvećen glavnim rimskim božanstvima: Jupiteru, Junoni i Minervi. Hram se nalazi na visokom podijumu i do njega vodi široko stepenište. Osnove je 35 x 15,5, a visine 17 metara. Dok je bio ceo prelazio je 20 metara. Napravljen je od opeka i bio je obložen mermerom, koji je skinut u 15. veku. Od nekadašnjih 6 kanelovanih stubova delimično su sačuvana dva. Podigao ga je Hadrijan oko 120. godine.

Jupiterov hram.

   Na južnom kraju foruma nalaze se ostaci hrama Rome i Avgusta, kao i kompleks luksuznih Forumskih termi. Nedaleko od ovog kupatila može se videti i jedna odlično očuvana latrina, tj. rimski javni wc. Rimljani su obavljali nuždu tako što bi sedeli na dugačkoj kamenoj klupi sa rupama. Poređali bi se jedan do drugoga i međusobno ćaskali. Kada bi obavili posao obrisali bi se sunđerima nataknutim na štapove, koji su za tu svrhu bili pripremljeni. Inače, pre upotrebe sunđera malo bi ga proprali u uskom kanalu kroz koji je tekla voda, a koji se pružao duž tih kamenih klupa.

Hram Rome i Avgusta.

Forumske terme.

Latrina.

   Dalje smo se upustili u obilazak nekoliko insula, odnosno stambenih blokova. Naime, već početkom Avgustove vladavine bilo je potrebno da se zbog sve većeg broja stanovnika pređe sa kuća nalik onima u Pompejima (sa atrijumima, dvorištima)  na gradnju insula, tj. stambenih četvrti sa višespratnim zgradama, nekada i od pet spratova. Obično su donji spratovi zidani ciglom, a gornji od lakših materijala. Često su imale isturene balkone. U prizemljima su se uglavnom nalazile radnje. Sjajno izgledaju ti stanovi po insulama. Posebno mi je bila interesantna insula iz Dijanine ulice. U prizemlju se nalazi savršeno očuvan termopolijum (restoran). Jedna obližnja zgrada ima čitava dva sprata.

Insula.

Termopolijum.

   Zatim smo nastavili pored nekog niza radnji i izbili na ogromni horeum (skladište žita) sa velikim dvorištem i portikom. Kao i u Pompejima i u Ostiji smo videli nekoliko pekara, sa sve žrvnjevima za mlevenje žitarica. Moram da spomenem i jedan manji horeum sa lepim portalom na ulazu. Na osnovu natpisa zna se da je pripadao Epagatijanu i Epafroditijanu, odnosno ljudima grčkog porekla.

Horeum Epagatijana i Epafroditijana.

   Obišli smo i terme čiji je vlasnik bio Epiktetus Butikos. Ovo kupatilo ima zanimljive podne mozaike, ali i oni su tokom naše posete bili pokriveni. Zato su bili otkriveni mozaici u macelumu (tržnici mesa i ribe). Na jednom od njih prikazan je delfin koji jede sipu, kao i neko morsko božanstvo.

Macelum.

   U ovom delu grada nalazi se i tzv. Hrišćanska bazilika iz 4. veka, čiji je nadvratnik obeležen hristovim monogramom. Nedaleko od nje je i hram koji je podiglo udruženje brodograditelja. Verovatno je to brodograditeljsko udruženje imalo sedište u obližnjem zdanju, poznatom kao Trajanova škola.

Hrišćanska bazilika.

   Usledio je obilazak nekoliko fenomenalnih stambenih blokova, kao što su Insula Volte Dipinte i Insula muze. Onda je došao na red veliki kompleks koji je pripadao esnafu merača žita. To udruženje je osim spremišta za žitarice imalo i svoj hram. Sačuvan je i mozaik na kome su prikazani merači žita dok obavljaju svoj posao.

Mozaik merača.

   Nažalost, približavao se kraj radnog vremena, te sam morao da skarabudzim obilazak Serapisovih termi, sa dobrim velikim kružnim mozaikom na kome su predstavljeni lovci i razne životinje. Takođe sam bukvalno projurio kroz jedan stambeni blok, kao i kroz Kuću sa mozaikom Dioskura. Nedaleko od nje nalazi se i tzv. Kuća sa nimfeumom (nimfeum – fontana, česma).

Serapisove terme.

   Poslednje što sam uspeo da vidim bio je restoran Aleksandra Heliksa. Ovaj objekat ima nekoliko interesantnih i intrigantnih mozaika. Na jednom su prikazane dve groteskne osobe kako igraju držeći u rukama nekakve štapove. Jedan od njih ima ogroman penis. Na drugom  mozaiku je Venera sa ogledalom u društvu kupidona, što možda ukazuje da je zadnji deo ove građevine korišćen za prostituciju. Treći mozaik je najzanimljivij. Na njemu su predstavljena dva boksera, tj. pankratista i natpis Aleksandar Heliks. Iz istorijskih izvora poznat je jedan slavni bokser tog imena, koji se takmičio tokom vladavine cara Heliogabala (218 – 222).

   Tu se završio naš obilazak Ostije. Obezbeđenje je počelo da polako potiskuje posetioce ka izlazu, te smo se i mi uputili dekumanusom u tom pravcu. Ja lično, jedan manji deo lokaliteta nisam uspeo da vidim, a jedan deo sam skarabudzio. Šta da se radi? Sada bar imam razloga da ponovo posetim Ostiju. Ovim lokalitetom sam oduševljen. Ostija je fenomenalna, skoro u rangu Pompeja. Uživao sam obilazeći ovo arheološko nalazište, ali sam se i napatio. Naime, zglobovi su me razbili tokom ovog putovanja, a vrhunac problema imao sam baš u Ostiji. Svako moje putešestvije iziskuje puno pešačenja. I sada ga je bilo dosta, ali, ipak, manje u poređenju sa nekim ranijim putovanjima, a nikada mi nije bilo teže. Očito su mi zglobovi iz godine u godinu u sve gorem stanju, ali šta je tu je. Idemo dalje!

   Po povratku u Lido di Ostiju otišli smo u jedan dobar riblji restoran da pošteno proslavimo poslednji dan ovog putovanja. Svašta se pojelo i to redom: antipasto, primo pjato, sekundo pjato itd. Naravno, svašta se i popilo. Na kraju nam je preostalo da par sati odspavamo, da rano ujutro odemo na aerodrom i da se vratimo u Beograd.

Napulj (7. deo)

 

PESTUM

 

   Jedan dan rešili smo da odmorimo od Starog Rima i da se prebacimo na Staru Grčku, te smo vozom otišli do stotinak kilometara udaljenog Pestuma. To je antički grčki grad, koji se nekada zvao Posejdonija, a kome su Rimljani promenili ime u Pestum. Osnovali su ga u 7. veku pne dorski kolonisti iz Sibarisa. Stari Grci su bili poznati po osnivanju kolonija van helenske teritorije. Negde u 8. veku pne naselili su veliki deo južne Italije, koja je u to vreme bila poznata kao Magna Grecija, tj. Velika Grčka.

Pestum Neptunov hram.

   Posejdonija je bila važan grad Magna Grecije, poznat u antici po gajenju ruža, proizvodnji keramike i svojim hramovima. Zbog tih hramova smo i došli. Da budem sasvim precizan, zbog tri odlično očuvana svetilišta. Najstariji među njima je tzv. Hram bazilika iz 560 – 520. pne. U pitanju je peripter u dorskom stilu sa 9 x 18 stubova (peripter – stubovi potpuno okružuju objekat). Ovaj hram ima pronaos (trem), celu (glavnu prostoriju) i aditon (najsvetije mesto, recimo kao oltar). Naziv “bazilika” dat mu je što je cela redom od sedam stubova podeljena na dva broda.

Hram Bazilika.

   Oko 500. pne podignut je hram Atine. Takođe se radi o dorskom peripteru, ali sa 6 x 13 stubova. On je zanimljiv zato što se kod njega prvi put pojavila kombinacija dorskih i jonskih stubova. Spoljnu kolonadu čine dorski stubovi, dok jonski okružuju pronaos.

Hram Atine.

   Najmlađi je Neptunov hram iz oko 460. pne. I ovde se radi o dorskom peripteru (14 x 6 stubova). Cela je podeljena sa dva reda od po 7 stubova. Ima pronaos, a na suprotnoj strani opistodom, tj. deo u kome se nalazila riznica i u koju su pristup imali samo sveštenici.

Neptunov hram.

   Sva tri hrama su izvanredna, fenomenalna! Ima po lokalitetu i da se vidi štošta iz rimskih vremena, kao što su: deo amfiteatra, buleterion (zdanje za sastanke gradskih vlasti), heroon i eklesiasterion. Heroon je spomenik posvećen nekom heroju, u ovom slučaju mitskom osnivaču grada. Eklesiasterion je bio predviđen za okupljanje narodne skupštine. On mi je bio interesantan, pošto tako nešto do sada nisam video. Radi se o potpuno pravilnoj kružnoj građevini sa desetak redova sedišta. Sva ta rimska ostavština je ok, ali ipak je to skromno. Da budem iskren, posle obilaska Pompeja suludo je posvetiti ozbiljniju pažnju Pestumu iz rimskog doba.

Amfiteatar.

Heroon.

Eklesiasterion.

   Pestum ima i muzej u kome su smeštene metope sa Herinog hrama, koji se nalazio na ušću reke Sele, svega par kilometara od lokaliteta. Inače, metope su ploče sa reljefima i one su krasile frizove antičkih hramova. Odlični su ti reljefi, ali glavna atrakcija ovog muzeja su freske iz tzv. Groba ronioca. Na ploči koja pokriva grob nacrtan je čovek koji skače u vodu, dok je na stranicama prikazan simpozijum. Simpozijum u današnje vreme zvuči ozbiljno, naučno, a, u stvari, sa starogrčkog može da se prevede kao “piti zajedno”, što znači da su u antičko doba to bile, zapravo, pijanke. Na simpozijumima su učestvovali isključivo muškarci, kako je i prikazano na  Grobu ronioca. Iako nema nikakvih eksplicitnih scena, te predstave deluju prilično pederski. Freske iz ove grobnice nismo videli, jer se restauriraju, tako da smo morali da se zadovoljimo jednim drugim oslikanim grobom. Reč je o grobnici koja je ilegalno otkopana i koju je policija zaplenila prilikom pokušaja da se iznese iz Italije.

Metopa sa Herinog hrama.

Freske iz zaplenjene grobnice.

Napulj (6. deo)

 

TORE ANUNCIJATA & HERKULANUM

 

   Tokom erupcije Vezuva 79. godine nisu stradali samo Pompeji i Herkulanum već još neka manja mesta, kao i čitav niz vila po okolini (više od 140). Jedno od tih manjih naselja je Oplontis. Danas je to Tore Anuncijata koja ima oko 40.000 stanovnika. Tu je 1974. godine otkrivena tzv. Vila Popeja. U pitanju je izuzetno luksuzno zdanje, koje je možda pripadalo Sabini Popeji, drugoj ženi cara Nerona. Pre nego što se udala za cara bila je njegova ljubavnica i ona ga je navodno nagovorila da se razvede od prve supruge i da je pogubi, kao i da likvidira svoju majku. Završila je, prema nekoliko antičkih istoričara, tako što ju je tokom jedne svađe Neron šutnuo u stomak, a pošto je bila trudna, stvar se iskomplikovala i zbog tog udarca je preminula. Inače, ova oblast je bila prilično popularna među rimskom elitom. Poznato je da Kaligula imao vilu nedaleko od Herkulanuma.

Vila Popeje.

   Vila Popeja se nalazi usred današnjeg naselja i iz tog razloga nije cela iskopana. Međutim, i ovaj deo što se može videti dovoljno pokazuje da je to bilo izuzetno bogato zdanje. Ima gomilu prostorija, atrijume, peristile, privatne terme, vrtove. Ukrašena je freskama, od kojih se izdvajaju predstave Herkula u bašti Hesperida i paun pored pozorišne maske.

Paun pored pozorišne maske.

   Posebnu pažnju privukao mi je veliki bazen za plivanje dimenzija 60 x 17 metara. Tu oko bazena, ali i po drugim prostorijama vile, pronađeno je oko 40 mermernih skulptura izuzetne izrade. Neke od njih su: kentauri, Nika, Artemida, efeb, satir koji napastvuje Hermafrodita Itd.

Bazen u Popejinoj vili

Satir koji napstvuje Hermfrodita.

   Nakon Vile Popeje otišli smo u Herkulanum. Inače, Pompeji, Herkulanum i te tri poznate vile (Tore Anuncijata, Boskoreale i Stabia) nalaze se na trasi voza cirkumvezuvio, tako da ih je stvarno jednostavno obići iz Napulja.

   Nakon što je Vezuv zatrpao Herkulanum preko njega je podignut novi grad, koji je zadržao isto ime Erkolo. Zbog toga se lokalitet nalazi usred, da kažemo, velike rupe duboke čitavih 16 metara. Iako su Pompeji bili mnogo poznatiji i veći antičiki grad, Herkulanum je ranije otkriven, još 1709. godine. On je i dosta bliži Vezuvu. Zapravo, nalazi se na padini ovog vulkana, negde na sredini Napuljskog zaliva. Za razliku od Pompeja, ovde je piroklastični tok karbonizovao drvene materijale, kao što su grede, vrata, nameštaj, a takođe i razne druge organske materijale. Zbog toga je u Herkulanumu na mnogim građevinama opstalo više spratova nego u Pompejima. U jednom slučaju čak tri sprata. Sa druge strane ovde nije bilo moguće praviti gipsane odlivke žrtava erupcije.

Herkulanum.

   Na ulasku u lokalitet nalazi se par skromnije očuvanih kuća, termopolijum, kao i nekadašnje konačište, tj. hotel, koji je zauzimao površinu od 2,150 m². Od tih građevina izdvojio bih tzv. Kuću sa skeletom, koja u dvorištu ima nimfeum (fontanu) sa dva pravougaona bazena.

   U Herkulanumu se nalazi jedno od najbolje sačuvanih rimskih kupatila na svetu. Reč je o tzv. Suburbane termama. U njih se ulazilo stepeništem, koje vodi do prve prostorije sa 4 moćna stuba. U njoj je pronađena mermerna bista Apolona. Dalje ide frigidarijum sa bazenom za hladnu vodu. Odatle se kroz očuvana drvena vrata ulazi u tepidarijum, tj. prostoriju koja spaja frigidarijum sa kaldarijumom (soba sa vrućom vodom). Tepidarijum je ukrašen štuko reljefima ratnika, podovi su u mozaiku, a bazeni od mermera.

Centralne terme muški deo

   Nedaleko od Suburbane termi nalazi se Centralno kupatilo, koje je bilo podeljeno na muški i ženski deo, a imalo je i palestru (vežbalište) . I ovde se ponavlja uobičajeni šablon rimskih termi. Spomenuo bih samo da su u apoditerijumu (svlačionici) sačuvane police za ostavljanje garderobe, kao i da je na podu tepidarijuma  u mozaiku prikazano morsko božanstvo Triton.

Centralne terme ženski deo.

   Od kuća u Herkulanumu izdvaja se Kuća Neptuna i Amfitrite, gde se u letnjem triklinijumu (prostorija za obedovanje, tj. za bankete) nalazi mozaik od staklene paste, sa ova dva božanstva. Na drugom zidu su oko nimfeuma delimično sačuvani mozaici rađeni u istoj tehnici, na kojima su prikazani psi kako napadaju jelene.

Kuća Neptuna i Amfitrite.

   Što se tiče zidnog slikarstva Herkulanuma, najbolje je ono u tzv. Kolegijumu avgustala. Avgustali su bili sveštenici, koji su brinuli o održavanju kulta Avgusta, nakon što je on deifikovan. Na tim freskama prkazan je Herkul sa Jupiterom, Junonom i Minervom, kao i Herkul sa Ahelojem i Dejanirom. Kad smo već kod Herkula, treba reći da je on mitski osnivač Herkulanuma.

Kolegijum avgustala.

   Dosta fresaka je očuvano i u tzv. Kući dvestogodišnjice. Arhitektonski gledano među zanimljivije spada Samnitska kuća, koja važi za jednu od najstarijih u ovom gradu.

   Što se tiče Kuće sa lepim dvorištem, ona ima sačuvan ceo sprat, kao i stepenište koje vodi do njega. Smatra se da je ovaj objekat prvo služio za stanovanje, a onda je pretvoren u sedište nekakve trgovačke asocijacije. Unutrašnjost krase freske, kao i umetnički izuzetno kvalitetni, ali, nažalost, slabo očuvani reljefi.

Kuća sa lepim dvorištem.

   Među luksuznija zdanja spada i Kuća sa drvenim vratima, tako nazvana zbog velikih potpuno očuvanih vrata. Inače, u ovom domu je “preživeo” i jedan drveni krevet.

Kuća sa drvenim vratima.

   Po Herkulanumu može da se vidi i nekoliko termopolijuma (restorana), pekara sa karakterističnim žrvnjevima i kovačnica. U jednoj radionici pronađena je nekakva presa, za koju se ne zna čemu je služila. Postoje razne teorije, od toga da je korišćena za obradu vune, pa do toga da su se pomoću nje proizvodili parfemi. U jednom drugom objektu izrađivane su geme i kameje (minijaturno kamenje ukrašeno reljefima). Konstatovano je i par prodavnica, od kojih jedna ima sačuvana tri sprata.

Kuća jelena.

   Od privatnih kuća izdvaja se tzv. Kuća jelena. U njoj je nađeno nekoliko izuzetnih mermernih skulptura. Jedna je pijani Herkul kako piša. Inače, širom Rimskog carstva nađeno je više pijanih Herkula, tj. ovakvih statua. One prikazuju slavnog junaka, sa svim svojim atributima (toljaga i lavlja koža) u identičnoj pozi, koja bez sumnje ukazuje da je pod dejstvom alkohola. Herkul je bio polubog, snagator, ali i kavgadzija, prznica, koji voli da popije. Imao je velike apetite i malo suzdržanosti, te ne čudi što je i ovako prikazivan.

Pijani Herkul.

   Druga izvanredna skulptura je pijani satir, koji na ramenu drži mešinu sa vinom. Ovaj satir se nalazio u okviru fontane i iz te mešine je, zapravo, tekla voda. I na kraju tu su dve, takođe sjajne, skulpture jelena, koje dave psi, zbog kojih je ovaj dom tako nazvan.

Pijani satir.

Jelen koga napadaju psi.

   Najluksuznije privatno zdanje u Herkulanumu je Kuća sa Telefovim reljefom. Što se tiče njenog naziva, opet ista priča, prilikom iskopavanja nađen je reljef Telefa, koji je sada u muzeju u Napulju. Telef je, inače, Herkulov sin. Vlasnik ovog domaćinstva bio je senator Markus Nonius Balbus, prijatelj cara Avgusta, tribun u Rimu, prokonzul Krita i Kirenaike. U Herkulanumu je bio glavni baja. Njegov spomenik nalazi se na velikoj terasi, koja je, u stvari, ravni krov zasvođenih ostava za čamce i ribarske mreže.

Kuća sa Telefovim reljefom.

Spomenik Markusa Noniusa Balbusa.

Balbusov spomenik na krovu ostava za čamce.

   Te ribarske ostave nalazile su se tik uz nekadašnju morsku obalu. U njima je 1980. godine pronađeno tristotinak skeleta, nesrećnika koji su se tokom erupcije tu sklonili, verovatno očekujući pomoć sa mora. Mnogi od njih su sa sobom poneli i svoje dragocenosti. Kao što rekoh, pomenute ostave za čamce nalazile su se na plaži, na kojoj su arheolozi iskopali i drveni brodić dužine 9 i širine 2,2 metra. Misli se da je u pitanju vojna lađa, pošto je pored nje nađen i skelet mornara rimske flote, sa standardnom vojnom opremom, uključujući i mač gladijus.

Ostave za čamce sa skeletima žrtava erupcije.

Drveni čamac.

   Herkulanum smo uspeli da natenane obiđemo za jedno prepodne, tako da smo imali vremena da ručamo u jednom ovdašnjem restoranu, a i da se po povratku malo promuvamo Napuljem.