Napulj (8. deo)

 

OSTIJA

 

   Posle šest dana provedenih u Napulju vozom smo se odvezli u Rim, ali se u njemu nismo zadržavali, već smo odmah, opet vozom, nastavili do tridesetak kilometara udaljene Ostije. Smestili smo se u jednom finom hotelu na samoj obali Tirenskog mora, međutim, mi u ovo letovalište nismo došli zbog mora i plaža, već zbog Ostije Antike, nekadašnje glavne luke drevnog Rima. Dok sam studirao, imao sam sreću da mi je klasičnu arheologiju predavao čuveni, nažalost pokojni, profesor Jovanović, koji je često na svojim predavanjima pominjao Ostiju i savetovao studente da kada budu bili u Rimu obavezno izdvoje jedan dan za ovaj lokalitet. Govorio je i da se čudi što Ostiju ne posećuje baš mnogo ljudi, iako je, po njemu, maltene u rangu Pompeja. Zato smo se odlučili za Ostiju, a i zbog toga što je udaljena svega desetak kilometara od aerodroma Fiumićino, sa koga smo sutradan imali let.

   Ostija je, kao što sam već rekao, bila glavna rimska luka i nalazi se na ušću Tibra, na mestu gde se prema legendi iskrcao Eneja, praotac Starih Rimljana. U stvari, ovaj grad je osnovan oko 350. pne, a njegov značaj je znatno porastao u 2. veku pne, kada je Rim osnovao mornaricu. Posle punskih ratova postao je izuzetno bitan, zbog brodova koji su u Rim dovozili raznu robu, a pre svega žito. Zbog te svoje važnosti rimski carevi nisu stipsarili kada je Ostija u pitanju i mnogi od njih su u njoj izgradili brojne javne građevine. Posebno se u tome isticao Hadrijan.

Ostija.

   Dok smo se smestili u Lido di Ostiji, malo odmorili, isrkali kaficu i zveknuli po jednu s nogu, nije nam baš puno vremena ostalo za obilazak antičke Ostije. Do lokaliteta smo došli vozom, pošto je, ipak, udaljen par kilometara od modernog naselja.

   U drevnu Ostiju ušli smo kroz jednu od gradskih kapija na koju izbija dekumanus maksimus, tj. glavna ulica. Prva ozbiljnija građevina na koju smo naišli su Neptunove terme. One su poznate po velikoj površini pod crno belim podnim mozaicima, koji su, nažalost, bili pokriveni. Ovaj kompleks ima i svoj gimnazion, a u jednoj od njegovih prostorija sačuvan je mozaik na kome su prikazane borbe rvača i pankratista (boksera).

Neptunove terme.

   Zatim smo prošli pored horeuma, tj. skladišta žita i izbili na teatar. Nakon rekonstrukcije u 2. veku mogao je da primi 4.000 posetilaca. Veliki natpis iz 196. godine kaže da su ti radovi delo Septimija Severa, ali žigovi na opekama, od kojih je izgrađen, ukazuju da je rekonstrukciju započeo Komod (176 – 192). Na plafonu ulaznog hodnika štukaturom je urađen reljef Herkula, koga kruniše Viktorija. Na Herkula se ložio car Komod, kao i na gladijatorske borbe, koje su održavane i u teatrima, tako da se sve uklapa. Inače, Komod je nastradao posle gladijatorskih igara u kojima je i sam učestvovao, a ubio ga je njegov trener rvanja.

Teatar.

   Odmah iza scene pozorišta pruža se tzv. Korporacijski trg sa porticima, na sredini koga je hram na visokom podijumu, sa dva korintska stuba. Ispod portika nalazilo se 70 trgovačkih kancelarija, tj. esnafa: brodograditelja, lučkih činovnika, pomoraca, trgovaca. Na mozaicima ispred tih “firmi” prestavljeni su njihovi amblemi.

Korporacijski trg.

   Zatim smo došli do ostataka četiri hrama, odnosno četiri identična objekta na jednom velikom podijumu. Oni su bili posvećeni Veneri, Fortuni, Cereri i Spes-i.

   Sledeći na redu bio je hram “Collegiale dei fabri Tignnari”, posvećen caru Pertinaksu (193.) nakon što je deifikovan posle smrti, a koji je podiglo udruženje građevinaca. Inače, Pertinaks je organizovao ubistvo Komoda da bi se dokopao vlasti, ali posle manje od tri meseca carevanja likvidirala ga je pretorijanska garda.

   Nedaleko od ovog hrama nalazi se perionica sa četiri bazena u koje se stavljao veš. Već sam spomenuo da je za pranje korišćen ljudski urin, soda i još neki sastojci. Naravno, posao pranja obavljali su robovi.

Perionica.

   Malo dalje je mitreum, tj. svetilište persijskog boga Mitre. Poštovanje ovog božanstva su po Rimskom carstvu proširili legionari sa istoka. Mitreumi su se uglavnom pravili u prirodnim ili veštačkim pećinama, odnosno podrumima, što u ovom konkretnom primeru baš i nije slučaj. Na jednom zidu sačuvana je freska sa zmijom. Ovaj gmizavac je jedan od Mitrinih pomoćnika. Naime, Mitra se uvek prikazuje kako kolje bika, a u tome mu pomaže zmija koja ujeda bika, pas koji ga grize i škorpija koja ga štipa za muda. U Ostiji je pronađeno još 7 – 8 mitreuma, od kojih se izdvaja Mitreum sedam sfera. On je imao baš takav reljef, kakav sam prethodno opisao, a koji je danas u Vatikanu. Ovo svetilište je podzemno, tj. napravljeno je u podrumu. Ima zanimljive mozaike na kojima su prikazani zodijački znaci, Mars, Jupiter, Venera, Saturn i Merkur. Drugi mitreum, koji bih izdvojio od ovih silnih po Ostiji, nalazi se ipod Mitrinog kupatila. U njemu je pronađena skulptura Mitre kako kolje bika.

Mitreum sa zmijom.

Mitreum ispod termi.

   I tako dođosmo do foruma, glavnog gradskog trga,  na kome se nalazi veličanstveni Kapitolijum, hram posvećen glavnim rimskim božanstvima: Jupiteru, Junoni i Minervi. Hram se nalazi na visokom podijumu i do njega vodi široko stepenište. Osnove je 35 x 15,5, a visine 17 metara. Dok je bio ceo prelazio je 20 metara. Napravljen je od opeka i bio je obložen mermerom, koji je skinut u 15. veku. Od nekadašnjih 6 kanelovanih stubova delimično su sačuvana dva. Podigao ga je Hadrijan oko 120. godine.

Jupiterov hram.

   Na južnom kraju foruma nalaze se ostaci hrama Rome i Avgusta, kao i kompleks luksuznih Forumskih termi. Nedaleko od ovog kupatila može se videti i jedna odlično očuvana latrina, tj. rimski javni wc. Rimljani su obavljali nuždu tako što bi sedeli na dugačkoj kamenoj klupi sa rupama. Poređali bi se jedan do drugoga i međusobno ćaskali. Kada bi obavili posao obrisali bi se sunđerima nataknutim na štapove, koji su za tu svrhu bili pripremljeni. Inače, pre upotrebe sunđera malo bi ga proprali u uskom kanalu kroz koji je tekla voda, a koji se pružao duž tih kamenih klupa.

Hram Rome i Avgusta.

Forumske terme.

Latrina.

   Dalje smo se upustili u obilazak nekoliko insula, odnosno stambenih blokova. Naime, već početkom Avgustove vladavine bilo je potrebno da se zbog sve većeg broja stanovnika pređe sa kuća nalik onima u Pompejima (sa atrijumima, dvorištima)  na gradnju insula, tj. stambenih četvrti sa višespratnim zgradama, nekada i od pet spratova. Obično su donji spratovi zidani ciglom, a gornji od lakših materijala. Često su imale isturene balkone. U prizemljima su se uglavnom nalazile radnje. Sjajno izgledaju ti stanovi po insulama. Posebno mi je bila interesantna insula iz Dijanine ulice. U prizemlju se nalazi savršeno očuvan termopolijum (restoran). Jedna obližnja zgrada ima čitava dva sprata.

Insula.

Termopolijum.

   Zatim smo nastavili pored nekog niza radnji i izbili na ogromni horeum (skladište žita) sa velikim dvorištem i portikom. Kao i u Pompejima i u Ostiji smo videli nekoliko pekara, sa sve žrvnjevima za mlevenje žitarica. Moram da spomenem i jedan manji horeum sa lepim portalom na ulazu. Na osnovu natpisa zna se da je pripadao Epagatijanu i Epafroditijanu, odnosno ljudima grčkog porekla.

Horeum Epagatijana i Epafroditijana.

   Obišli smo i terme čiji je vlasnik bio Epiktetus Butikos. Ovo kupatilo ima zanimljive podne mozaike, ali i oni su tokom naše posete bili pokriveni. Zato su bili otkriveni mozaici u macelumu (tržnici mesa i ribe). Na jednom od njih prikazan je delfin koji jede sipu, kao i neko morsko božanstvo.

Macelum.

   U ovom delu grada nalazi se i tzv. Hrišćanska bazilika iz 4. veka, čiji je nadvratnik obeležen hristovim monogramom. Nedaleko od nje je i hram koji je podiglo udruženje brodograditelja. Verovatno je to brodograditeljsko udruženje imalo sedište u obližnjem zdanju, poznatom kao Trajanova škola.

Hrišćanska bazilika.

   Usledio je obilazak nekoliko fenomenalnih stambenih blokova, kao što su Insula Volte Dipinte i Insula muze. Onda je došao na red veliki kompleks koji je pripadao esnafu merača žita. To udruženje je osim spremišta za žitarice imalo i svoj hram. Sačuvan je i mozaik na kome su prikazani merači žita dok obavljaju svoj posao.

Mozaik merača.

   Nažalost, približavao se kraj radnog vremena, te sam morao da skarabudzim obilazak Serapisovih termi, sa dobrim velikim kružnim mozaikom na kome su predstavljeni lovci i razne životinje. Takođe sam bukvalno projurio kroz jedan stambeni blok, kao i kroz Kuću sa mozaikom Dioskura. Nedaleko od nje nalazi se i tzv. Kuća sa nimfeumom (nimfeum – fontana, česma).

Serapisove terme.

   Poslednje što sam uspeo da vidim bio je restoran Aleksandra Heliksa. Ovaj objekat ima nekoliko interesantnih i intrigantnih mozaika. Na jednom su prikazane dve groteskne osobe kako igraju držeći u rukama nekakve štapove. Jedan od njih ima ogroman penis. Na drugom  mozaiku je Venera sa ogledalom u društvu kupidona, što možda ukazuje da je zadnji deo ove građevine korišćen za prostituciju. Treći mozaik je najzanimljivij. Na njemu su predstavljena dva boksera, tj. pankratista i natpis Aleksandar Heliks. Iz istorijskih izvora poznat je jedan slavni bokser tog imena, koji se takmičio tokom vladavine cara Heliogabala (218 – 222).

   Tu se završio naš obilazak Ostije. Obezbeđenje je počelo da polako potiskuje posetioce ka izlazu, te smo se i mi uputili dekumanusom u tom pravcu. Ja lično, jedan manji deo lokaliteta nisam uspeo da vidim, a jedan deo sam skarabudzio. Šta da se radi? Sada bar imam razloga da ponovo posetim Ostiju. Ovim lokalitetom sam oduševljen. Ostija je fenomenalna, skoro u rangu Pompeja. Uživao sam obilazeći ovo arheološko nalazište, ali sam se i napatio. Naime, zglobovi su me razbili tokom ovog putovanja, a vrhunac problema imao sam baš u Ostiji. Svako moje putešestvije iziskuje puno pešačenja. I sada ga je bilo dosta, ali, ipak, manje u poređenju sa nekim ranijim putovanjima, a nikada mi nije bilo teže. Očito su mi zglobovi iz godine u godinu u sve gorem stanju, ali šta je tu je. Idemo dalje!

   Po povratku u Lido di Ostiju otišli smo u jedan dobar riblji restoran da pošteno proslavimo poslednji dan ovog putovanja. Svašta se pojelo i to redom: antipasto, primo pjato, sekundo pjato itd. Naravno, svašta se i popilo. Na kraju nam je preostalo da par sati odspavamo, da rano ujutro odemo na aerodrom i da se vratimo u Beograd.