Napulj (4. deo)

 

POMPEJI

 

   Svakome od nas petorice glavni cilj ovog putovanja bili su Pompeji i odmah posle prve noći provedene u Napulju otišli smo do ovog lokaliteta. Pompeji su antički grad koji je 79. godine nastradao u erupciji obližnjeg vulkana Vezuva. Tada je ovo drevno mesto zatrpano, zahvaljujući čemu je ostalo savršeno sačuvano.

Pompeji.

   Do Pompeja smo stigli lokalnim vozom (Circumvesuviana). U ovaj drevni grad ušli smo kroz Portu Marinu, a onda smo, uz pomoć mapa koje smo dobili, krenuli u obilazak, strogo pazeći da nešto ne propustimo. Odmah pored spomenute gradske kapije nalaze se terme Suburbane, jedne od nekoliko koje je imala Pompeja.

   Terme su javna kupatila, ali ona nisu služila samo za higijenu, već se u njima odvijao i društveni život. One su bile neizostavne u svakom rimskom gradu. Imale su apoditerijum (svlačionica), tepidarijum (prostorija sa umerenom temperaturom), kaldarijum (prostorija za kupanje u toploj vodi), frigidarijum (prostorija sa bazenom u kome je hladna voda). Neke od termi su posedovale i sudatorijum (parno kupatilo), natatio (bazen za plivanje), palestru (vežbalište), biblioteku, a u blizini su se uvek nalazili lokali sa hranom i vinom, kao i javne kuće.

Suburbane terme.

   Suburbane terme imaju i nimfeon, odnosno malu fontanu (česmu) iz koje je voda kaskadno tekla i punila jedan od bazena. Ovaj nimfeum, u stvari, imitira pećinu i na njemu se nalazi mozaik Marsa i Kupidona. Suburbano kupatilo je poznato po eksplicitnim erotskim freskam u svlačionici (apoditerijumu), što je jedini takav za sada zabeleženi slučaj. Ukupno ima osam tih “bezobraznih” scena i one se nalaze iznad polica za ostavljanje garderobe. Svaka od slika je obeležena brojem, te zbog toga postoje razne maštovite špekulacije kakva im je bila namena.

Suburbane terme.

   Zatim smo izbili na svetilište Apolona. To je ograđeni prostor u sredini koga se nalazi hram posvećen ovom božanstvu. U pitanju je tipičan rimski hram na podijumu, do koga vodi stepenište. Tu su se nalazile i bronzane skulpture Apolona i Artemide dok odapinju strele. One su sada u muzeju u Napulju, a na mestu gde su stajale postavljene su replike. Ovo svetilište svojom istočnom stranicom direktno izlazi na forum, tj. prostrani trg.

Apolonov hram.

   Forum je u svakom rimskom gradu bio središte javnog, političkog i kulturnog života. Na severnom kraju trga dominira Jupiterov hram. I ovde se radi o karakterističnom rimskom hramu na podijumu do koga vodi široko stepenište. Na južnom kraju foruma nalaze se tri javne zgrade. U njima su bili smešteni upravnici grada, sudije, a po potrebi tu se i glasalo. Odmah pored je i ogromna bazilika, koja zauzima površinu od 1.500 m². Na severoistočnom uglu glavnog trga smestio se tzv. forum Holitorium, koji je služio za prodaju voća i povrća.

Jupiterov hram na forumu.

   Što se tiče istočne ivice foruma, duž nje se redom ređaju sledeće građevine: macelum (tržnica uglavnom mesa i ribe), zatim svetilište javnih Lara. Lari su kućni bogovi, zaštitnici svakoga domaćinstva, a u ovom slučaju čitavog grada. Dalje je tu mali hram Genijus Avgusti i na kraju tzv. Portiko Konkordije Avguste, tj. zgrada Eumahije. Ona je bila sveštenica boginje Venere i pripadala je jednoj od bogatijih familija Pompeje. Ova njena građevina ima veliko otvoreno dvorište sa porticima na sve četiri strane. U jednoj niši smeštena je statua Eumahije, tj. replika, pošto je original prenet u napuljski muzej. Svrha ovog velikog objekta nije baš najjasnija. Po jednom mišljenju tu se prodavala vuna, a po drugom robovi.

Macelum.

Hram Genijus Avgusti.

Eumahijina skulptura.

   Sledeće na redu bile su Forumske terme, koje su podeljene na muški i ženski deo. U njima se može videti veći broj bazena, hipokaust (sistem zagrevanja), plafon ukrašen štukaturom i zanimljivi telemoni od terakote. Telemoni su muške figure, nešto kao atlasi, koji u ovom slučaju “nose” police za odlaganje garderobe. Takođe smo obišli i Stabiane terme koje ni po čemu ne zaostaju za Forumskim.

Forumske terme.

Apoditerijum Forumskih termi.

Telemoni.

   Zatim smo otišli do lupanara odnosno bordela. Prostitutke su u rimsko doba zvali “lupe”, tj. “vučice” i otuda su javne kuće dobile naziv lupanar (vučja jazbina). Ovaj pompejski bordel je skromna građevina na dva sprata. Ukupno ima deset soba, po pet na svakom spratu. To su izuzetno male prostorije od svega par kvadratnih metara, sa obaveznim ozidanim krevetom. Na ulazu u svaku sobu nacrtana je po jedna slika sa erotskom predstavom. Da budem precizan, radi se o različitim seksualnim pozama. Inače, sve do šezdesetih godina prošlog veka, preko erotskih fresaka po Pompejima bila su namontirana metalna vratanca, koja su uz doplatu otvarana isključivo posetiocima muškog pola. U pompejskom lupanaru pronađeno je preko 150 grafita. Uglavnom su urezane kojekakve vulgarne poruke.

Lupanar - javna kuća.

   Tokom bazanja po Pompejima naišli smo na veći broj termopolijuma, tj. malih restorana. Svi oni su na istu foru i svaki ima zidani pult u koji su ugrađene velike keramičke posude u kojima se držala hrana. Do sada je na ovom lokalitetu registrovano 89 termopolijuma. Takođe smo videli i ne tako mali broj pekara, prepoznatljivih po velikim kamenim žrvnjevima za mlevenje žitarica. U jednoj ovdašnjoj pekari iskopano je preko 80 karbonizovanih vekni hleba.

Termopolijum.

Termopolijum.

Žrvnjevi u pekari.

   Posebno su me oduševile ulice ovog drevnog mesta, koje su popločane velikim oktagonalnim kamenjem različitih dimenzija. Te ulice izgledaju savršeno. Na brojnim lokacijama postavljeni su tridesetak  i više centimetara višlji blokovi, koji su služili da se po njima pređe ulica, kada bi na njoj bilo vode ili neke nečistoće. Ovi antički pešački prelazi možda su imali i ulogu današnjih ležećih policajaca, jer su vozači kočija bili primorani da uspore nebili prošli točkovima između ovih uzdignutih blokova.

Pompejske ulice.

   Duž tih ulica raspoređeno je i poprilično javnih česmi. Radi se o manjim četvorougaonim bazenima. Voda u njih je tekla iz ljudskih ili životinjskih glava  izrađenih u reljefu.

Javna česma.

   Na raznim mestima po lokalitetu izložen je jedan broj stanovnika ovoga grada, koje je usmrtio Vezuv. Naime, u prvoj fazi erupcije, na Pompeje je padao pepeo i lagani kamen plovućac. To nije prouzrokovalo mnogo stradanja ljudi koji su odlučili da se ne evakuišu. Poginuli su samo oni na koje su se obrušili krovovi kuća u kojima su se krili, pošto je taj plovućac napadao više od tri metra. Od ovih žrtava pronađeni su samo skeleti. Zatim je usledio visokotemperaturni piroklastični tok, koji se velikom brzinom obrušio na grad, tako da su svi preostali žitelji umrli od toplotnog udara. Njihova tela ostala su u istom položaju u kojem su se zatekli kada ih je udarila piroklastična bujica. Onda su ona prekrivena pepelom koji se kalcifikovao oko njihovih trupala. Vremenom su tkiva tih nesretnika istrulela, a arheolozi su prilikom iskopavanja u 19. veku u te šupljine, koje su se stvorile na mestima gde su im bila tela, sipali gips i tako su dobijeni odlivci tih ljudi. Inače, do sada je ukupno konstatovano 1.150 žrtava u Pompeji.

   Najzanimljivije u Pompejama bile su mi kuće imućnijih stanovnika ovoga mesta. Postoji izvesni šablon kako su građene te kuće. Svaka ima barem jedan atrijum, a one malo bogatije poseduju više takvih centralnih dvorišta. Ti atrijumi obično imaju peristile (trem) i komplivijum, tj. nakošeni krov koji je usmeravao kišnicu u impluvijum (bazen) na sredini tog prostora. Okolo su raspoređene razne prostorije: triklinijum (soba za obedovanje), kulina (kuhinja), balneum (kupatilo), ginaekum (odaja za žene), kubikula (soba za odmor), viridarijum (vrt), zatim ekonomske prostorije, kao i one za poslugu.

Kuća Sirijca.

   Prva takva kuća koju smo obišli u Pompejima bila je tzv. Kuća Sirijca. Vlasnik Publius Vedius Sirijac identifikovan je po jednom bronzanom pečatu, koji je tu nađen. Bio je trgovac, a bavio se i politikom. U sobi gde je primao stranke postavio je natpis “Salve lucru”, (novac je dobrodošao). Zidovi su ukrašeni freskama sa scenama iz Trojanskog rata.

Kuća Sirijca.

   Sledeća na redu bila je tzv. Kuća ranjenog medveda, tako nazvana zbog mozaika sa predstavom ove zveri na ulazu. U jednom malom dvorištu smeštena je fontana sa mozaikom na kome Venera leži u školjci, dok se bog mora Neptun nalazi ispod nje.

Kuća ranjenog medveda.

   Nekoliko kuća u Pompejama ima na ulazu predstavu psa u mozaiku, što je trebalo da ukaže da taj dom čuva ova životinja. Posebno je upečatljiv jedan takav mozaik u vestibulu (ulazni prostor) u tzv. Kuću tragičnog pesnika. Na njemu je ispod prikaza psa i natpis na kome piše “Cave canem” (čuvaj se psa). Ovaj dom je poznat i po drugim zanimljivim mozaicima, ali je, nažalost, već godinama zatvoren zbog restauracije.

   Zato je bila otvorena Kuća Fauna, jedno od najvećih privatnih zdanja u Pompejama. Ona zauzima površinu od oko 3.000 m². Njen ulaz ima raskošni portal sa stubovima i kapitelima, dok je pod popločan šarenim mermerom urađenim u tehnici opus sektile. Ovo domaćinstvo ima dva atrijuma sa peristilima okolo. Ime je dobilo po bronzanoj skulpturi satira (Fauna) koji igra, postavljenog u centru impluvijuma (bazena) glavnog atrijuma. Inače, satiri su divlji i pohotni, itifalični demoni šuma, koji, zajedno sa nimfama i menadama, čine razuzdanu pratnju Dionisa. Glavna atrakcija Kuće Fauna je čuveni mozaik na kome je prikazana bitka između Aleksandra Velikog i Darija, koja se odigrala kod Isa. Zapravo, izložena je replika, pošto je original prenet u napuljski muzej.

Kuća Fauna.

Skulptura Fauna.

Kuća Dioskura.

Freska jednog od Dioskura.

   Posetili smo i Kuću Dioskura, koja je takvo ime dobila zbog freske Dioskura (mitološka braća konjanici Kastor i Poluks). U jednom trenutku smo izašli kroz Herkulanum kapiju van zidina drevnog grada, jer smo se uputili ka Vili misterije. Usput smo razgledali Herkulanum nekropolu. U rimsko doba sahranjivanje je bilo zabranjeno unutar naseljenih mesta i groblja su pravljena duž puteva koji vode u te gradove. Pretpostavljam da ne treba da napominjem da su grobnice iz ove nekropole savršeno sačuvane, baš kao i sve ostalo u Pompejima. Neke od tih grobnih konstrukcija su stvarno baš dobre.

Herkulanum nekropola.

   Na tom putu do Vile misterije obišli smo  i Vilu Diomeda, koja je zauzimala površinu od 3.500 m² i koja se nalazila na padini nedaleko od morske obale. Na delu najbližem moru imala je veliki vrt sa bazenom i otvorenim triklinijumom za gozbe. Prilikom iskopavanja ove građevine pronađeni su ostaci dve osobe. Jedna od njih je u ruci imala vreću sa 1356 sestercija (novčića). Očito mu novac nije pomogao da se spasi.

Vila Diomeda.

Vila misterije.

   Vila misterije nalazi se nekih 400 metara daleko od gradskih zidina. U pitanju je veliki luksuzni stambeni kompleks sa atrijumima, peristilima i svim drugim prostorijama karakterističnim za vile toga doba. Njena unutrašnjost je uglavnom oslikana. Posebno se izdvaja jedna odaja sa perfektno sačuvanim freskama. Po mom mišljenju radi se o najboljem zidnom slikarstvu starog Rima. Na njima je predstavljena nekakva inicijacija ženskih sledbenica u dionisijski kult (dionisijske misterije). Tumačenje scena nije baš najjasnije i postoje razne teorije. Prikazane su žene, deca, sileni, nimfe itd. Fantastično to izgleda!

Freske u Vili misterije.

   Usledio je povratak unutar zidina Pompeja i odlazak na jednu od gradskih kula, sa koje se pruža lep pogled na ovu antičku naseobinu. Do zatvaranja lokaliteta imali smo još samo vremena da pogledamo Kuću Vetija. Radi se o jednom od najbogatijih pompejskih domova. Vlasnici su bila dva brata Veti, inače trgovci. Na dovratku ulaza u kuću naslikan je Prijap, bog plodnosti, koji na terazijama meri svoj ogromni penis. Po ulasku se stupa u mali atrijum iz koga se maltene odmah ulazi u veći sa peristilom. U tom većem atrijumu pronađena je jedna skulptura Prijapa, kao i nekoliko kupidona.

Freska Prijapa.

Skulptura Prijapa.

   Kuća Vetija poznata je po odličnom i dobro sačuvanom zidnom slikarstvu. Posebno se ističe dvanaest mitoloških scena. Neke od njih su: Iksionova kazna, Dedal i Pasifaja, Dionis i Arijadna, Pentejeva smrt, kažnjavanje Dirke, mali Herakle koji davi zmije itd. Na preostalim freskama predstavljene su ribe, kokoške, brodovi, sileni, meduze i sl. Izdvaja se i jedna prostorija sa frizom na kome kupidoni obavljaju razne proizvodne aktivnosti kao što su: prodaja vina, vrtlarski radovi, čišćenje, izrada nakita itd. Ovo domaćinstvo ima lararijum (edikulu – mali hram, oltar) na kome je naslikan Genije (paterfamilijas) između dva Lara, dok se ispod njih nalazi zmija.

Freske sa mitološkim scenama.

Kupidoni obavljaju razne poslove.

Lararijum u Kući Vetija.

   Posebno je intrigantna jedna baš mala prostorija sa tri erotske freske, što se eventualno može povezati sa grafitom na ulazu u Kuću Vetija, na kome piše da robinja i prostitutka Eutihija za svoje usluge traži dva asa. Možda je to njena soba?

   Prilikom izlaska prošli smo i pored ostataka Venerinog svetilišta. To bi bilo to! Za jedan dan nismo uspeli da obiđemo ni polovinu Pompeja. Šta da se radi?! Usledio je povratak u Napulj, a onda sutra ujutro ponovo pravac Pompeji!