Napulj (5. deo)

 

DRUGI DAN U POMPEJIMA

 

   Ujutro smo vozom opet otišli do Pompeja i nastavili tamo gde smo juče stali. Prva na redu bila je Kuća geometrijskih mozaika. To je jedna od najvećih kuća na lokalitetu. Ima preko 60 soba i zauzima površinu od oko 3.000 m². Izgrađena je na prirodnoj padini, tako da ima dva nivoa i nekoliko terasa sa kojih se pruža lep pogled na ravnicu ispod ovog drevnog mesta. Ime je dobila po crno belim geometrijskim mozaicima kojima su pokriveni podovi ove kuće.

Kuća geometrijskih mozaika.

   Zatim smo se uputili ka Gimnaziji mladih u koju se, nažalost, nije moglo ući, ali smo barem kroz rešetke bacili pogled na nekadašnje termalno kupatilo ovog kompleksa. Na podnom mozaiku, odmah na ulazu, prikazana je borba dvojice golorukih sportista, dok su zidovi oslikani crtežima rvača, skakača sa bućicama, sportskim sudijama itd.

Gimnazion mladih.

   Nastavili smo dalje do Kuće Kornelijusa, koja nije bogzna kako očuvana. Prepoznatljiva je po svom atrijumu sa dorskim stubovima. Zatim smo izbili na Trouglasti forum. Radi se o najstarijem “svetom” delu Pompeja. Na njemu se nalaze skromni ostaci hrama koji se dovodi u vezu sa Atinom i Heraklom (6. vek pne).

Kuća Korneliusa.

Teatar.

   Prirodna padina ispod Trouglastog foruma iskorišćena je za izgradnju teatra, koji je mogao da primi oko 5.000 posetilaca. Odmah pored ovog velikog pozorišta nalazi se i malo, tj. odeon, kapaciteta oko 1.500 ljudi. Južno od teatra je kvadriportik, koji je napravljen da bi se mogli skloniti posetioci pozorišta tokom pauza između predstava. Međutim, 62. godine u prostorije ispod portika smešteni su gladijatori. Prostrani središnji prostor bio im je idealan za vežbanje. U tim odajama ispod portika nađeno je dosta gladijatorske opreme: šlemovi, knemide (štitnici za noge), mačevi, bodeži, kao i dvadesetak skeleta, uključujući i jedan ženski sa izuzetno luksuznim nakitom. S obzirom da se zna da su mnoge bogate Rimljanke praktikovale ljubavne avanture sa gladijatorima, postoji mogućnost da bi ovo mogla da bude neka takva dama.

Odeon.

Gladijatorska palestra.

   Inače, to kako većina ljudi vidi danas gladijatore produkt je Holivuda i nema veze sa istinom. Recimo, gladijatori nisu bili samo robovi. Zatim, nisu se uvek borili na smrt. Filmovi i serije prikazuju gladijatore kao atlete sa savršenim trbušnjacima, a to takođe nije tačno. Gladijatori jesu bile badze, ali više nalik današnjim bacačima kugli. Bili su krupni, jaki, ali i debeli, kako su najčešće i prikazivani na brojnim freskama i mozaicima. Zvali su ih “žderači kaše”, jer su se namenski hranili nekom kašom punom ugljenih hidrata, da bi dobili na masi. Ta masa im je trebala za snagu, ali i da bi formirali sloj sala, koji im je pomagao kod plićih uboda i posekotina. Dalje, gladijatorske borbe su imale jasno definisana pravila. U zavisnosti od naoružanja bilo je petnaestak vrsta gladijatora. Na primer, “tračanin” je imao kratak mač, mali četvrtasti štit, oklopljenu desnu ruku i knemide (štitnike cevanica). Retiarius je imao mrežu, trozubac, oklopljeno levo rame. Murmilo se borio sa kratkim mačem i velikim štitom i imao je onaj prepoznatljivi široki šlem sa krestom. Da skratim, tačno se znalo koje vrste su se mogle boriti među sobom. Recimo retiarius se takmičio isključivo protiv murmila ili sekutora. I na kraju gladijatori se nisu borili sa divljim zverima, već su za to bili zaduženi venatori ili bestijari, tj. lovci.

   Sledeća na redu bila je kožarska radionica, sa onim bazenima za obradu kože. Onda smo otišli do najmanje religiozne građevine u Pompejima, do hrama Asklepija, boga medicine. Odmah pored njega je svetilište Izide. Inače, ova egipatska boginja je poštovana širom rimskog carstva.  Njen hram u Pompejama nalazi se na sredini ograđenog dvorišta sa portikom. Izgrađen je na visokom podijumu i do njega vodi stepenište. Ispred centralne odaje imao je trem od koga su sačuvani samo stubovi.

Svetilište Asklepija.

Svetilište Izide.

   Zatim smo izbili na ulicu Izobilja (Via Abbondanza). Ona je važila za jednu od glavnih saobraćajnica Pompeja. Mnoge fasade duž nje ispisane su krupnim crvenim slovima. U pitanju su programate. To je predizborna propaganda, odnozno pozivi da se glasa za određenu političku opciju. Širom Pompeja registrovano je preko 11.000 grafita. Najveći broj njih je erotske ili vulgarne sadržine, tipa “Jebao sam tu i tu žensku”, “Taj je evnuh” “Ovaj voli onu”, “Ta se dobro jebe” i slično. Izgleda i da su bili opsednuti vršenjem nuždi, pošto postoji gomila zapisa na kojima je napisano nešto u fazonu “ovde je srao taj i taj”. Međutim, postoje i grafiti sa citatima iz poema Vergilija ili Ovidija. Na jednom termopolijumu nezadovoljna mušterija je napisala da je hrana koju tu služe otrov, a na drugom da u tom lokalu prodaju vodu kao vino. Gazda neke prodavnice nudi 65 sestercija onome ko mu vrati  kazan koji su mu ukrali, a nudi i dodatnih 20 sestercija za informaciju ko je lopov. Ima i kletvi i to bolesnih, tipa želim da se tom i tom upale hemoroidi. Na kraju moram da spomenem i natpis na bazilici koji poručuje “O zidovi, čudim se da još stojite i da se niste srušili, s obzirom da nosite toliko glupih grafita”.

Programate.

   Posetili smo i Kuću lararija sa Ahilom, tako nazvanu što se u jednoj prostoriji nalazi porodična kapela, sa scenama iz Trojanskog rata. Na jednom zidu naslikana je interesantna scena dva slona koje vode kupidoni.

Kuća lararija sa Ahilom.

   Nedaleko od nje smeštena je Stefanusova perionica. Prvobitno je ova građevina služila za stanovanje, a onda je pretvorena u perionicu veša. Usred atrijuma impluvijum je zamenjen velikim bazenom za pranje, a drugi manji bazeni napravljeni su po vrtu i po zadnjim delovim ovog zdanja. U tim bazenima robovi su satima gazili po tkanini umočenoj u neku tečnost čiji je glavni sastojak bio ljudski urin. Inače, stanovnici rimskih gradova su svako veče ispred svojih vrata ostavljali posude sa mokraćom, koju su za ovu svrhu sakupljali robovi. Prilikom iskopavanja Stefanusove perionice na ulazu je pronađen skelet sa većom količinom novčića. Pretpostavlja se da je u pitanju vlasnik, koji nije uspeo da pobegne.

Stefanusova perionica.

   Dalje smo obišli relativno skromnu Kuću Fabiusa Amandusa, kao i susednu Pakiusa Prokulusa. Ova druga je znatno luksuznija. Podovi su joj prekriveni mozaicima, a na ulazu se nalazi predstava vezanog psa, što je, u stvari, označavalo da ovaj dom ima svog četvoronožnog čuvara. U istom stambenom bloku nalazi se i Kuća efeba, tako nazvanoj po bronzanoj statui efeba (nagi mladić). Osim efeba, u vrtu je iskopano još dosta drugih skulptura. U toj bašti nalazi se i edikula na kojoj su naslikani Mars i Venera. Smatra se da je vlasnik Kuće efeba bio trgovac vinom, koji je pripadao srednjem staležu Pompeja.

Kuća Pakiusa Prokulusa.

Kuća efeba.

   Među bogatije domove spada i Kuća Menandera, sa zidnim slikarstvom na kojem su prikazane scene iz Ilijade i Odiseje, kao i Kuća Cei  na čijim freskama su naslikani Dionis, satiri, egipatski motivi i posebno upečatljive borbe divljih zveri.

Kuća Menandera.

Kuća Cei.

   Sledeći na redu bio je termopolijum, koji je bio spojen sa stambenim prostorijama, a čiji je vlasnik bio Vetutis Placidus. Ovo domaćinstvo imalo je i mali lararijum sa naslikanim larima, genijem, Merkurom i Dionisom. U šanku, tj. pultu pronađena je posuda sa skoro 3 kg novčića, što je verovatno bio dnevni pazar na dan erupcije.

Termopolijum Vetutisa Placidusa.

   Kuća sa vrtom izdvaja se zbog odličnih fresaka na kojima je prikazan vrt, odnosno razne biljke, kao i egipatski motivi sa atributima Izide, što ukazuje da je vlasnik bio privržen ovoj boginji. Otišli smo i do Kuće broda Evropa, kojoj je to ime dato zbog velikog crteža broda urezanog na jednom zidu.

Kuća sa vrtom.

   Nedaleko od Porte Nocere izloženi su gipsani odlivci 13 osoba, tzv. begunci. Oni su nameravali da pobegnu kroz ovu gradsku kapiju, ali u tome nisu uspeli. Kada se prođe kroz Portu Noceru izbija se na nekropolu sa veoma interesantnim grobovima. Po monumentalnošću izdvaja se grobnica, već pominjane, sveštenice Eumahije, koja je finansirali gradnju više zdanja na forumu. Osim takvih bogatih grobnica na ovoj nekropoli mogu se videti i najprostiji grobovi, koji su obeleženi jednostavnim uspravno pobodenim kamenjem.

Grobnica Eumahije.

   Zatim smo došli do amfiteatra i velike palestre. Amfiteatar je izgrađen 70. pne, što ga čini najstarijim sačuvanim rimskim amfiteatrom. Elipsaste je osnove, dimenzija 66,80 x 34,50 metara. Ima 35 redova sedišta horizontalno podeljenih u tri odvojena dela. Mogao je da primi između 10.000 i 15.000 gledalaca. Karakterističan je po dvostranom spoljnom stepeništu, koje je omogućavalo spoljni pristup do gornjih sedišta. Oni malo imućniji sedeli su u najnižim donjim redovim (ima kaveja) i do svojih mesta stizali su kroz dva dugačka tunela. Inače, osnovna svrha ovih građevina bila je održavanje gladijatorskih predstava. Na jednoj fresci iz Pompeja, sada izloženoj u napuljskom muzeju, predstavljen je ovaj amfiteatar. Zapravo, prikazani su konkretni događaji iz 59. godine, kada su tokom gladijatorskih borbi izbili nemiri, odnosno sukob između navijača iz Pompeja i navijača iz grada Nocere. Huligani iz I veka!

Amfiteatar.

   Odmah uz amfiteatar je velika palestra. Radi se o otvorenom kvadratnom prostoru dimenzija 140 x 140 metara, okruženom porticima i visokim zidom. Služila je za vežbanje, a pošto se sportom bave uglavnom mladi, ne čudi što su po zidovima urezani brojni grafiti erotske sadržine. Pod porticima ove palestre postavljena je zanimljiva arheološka izložba. Osim standardnih artefakta izloženi su i ugljenisani hlebovi, gipsani odlivci žrtava, kao i odlivci raznog nameštaja.

Palestra.

Ugljenisani hlebovi.

   Pored palestre je i posed Julije Feliks, koji zauzima jednu celu insulu (stambeni blok). U pitanju je tzv. vila urbana. Ova gradska vila ima veliki broj raznih prostorija, prostrani atrijum sa bazenom, privatno termalno kupatilo i nekoliko vrtova.

Vila Julije Feliks.

Terme u vili Julije Feliks.

   Odmah kod Julijine vile nalazi se Kuća Venere iz školjke. Ona je tako nazvana zbog sjajno sačuvane freske, na kojoj je prikazana potpuno naga Venera, koja leži u otvorenoj školjci, a društvo joj prave dva heruvima. Desno od ove slike nacrtan je vrt pun zelenila sa fontanom i nekim pticama, a levo Mars sa šlemom, štitom i kopljem.

Kuća Venere iz školjke.

   Tu je i neobična Kuća Kvartija Oktavijusa, koja ima veliki atrijum, duž koga se pruža uski, a dugački kanal, tj. “veštački tok”, koga je snabdevala vodom jedna česma. Pod pravim uglom u odnosu na pomenuti kanal pruža se jož jedan, koji se nalazi ispod trema. Njega je vodom punila takođe česma – fontana, oblika malog hrama sa stubovima i zabatom. Na zidu sa obe strane te fontane naslikana je po jedna freska. Na levoj je Narcis, a na desnoj nesrećni ljubavnici Piram i Tizba. Od ostalog zidnog slikarstva ove kuće izdvaja se Dijana koja se kupa, kao i čitav niz scena sa događajima iz Trojanskog rata. U atrijumu je nađen veći broj mermernih skulptura.

Kuća Kvartija Oktavijusa.

   Sledeća na redu bila je Kuća Markusa Lukrecijusa. U njoj bih izdvojio mali vrt, koga krasi fontana sa statuom Silena.

   Nastavili smo dalje i prošli kroz skromne ostatke Centralnih termi. Od njih je malo što ostalo zato što su ih bombardovali Amerikanci 1943. godine, iako Nemci nisu bili stacionirani na ovom arheološkom nalazištu. Tom prilikom je bačeno najmanje 150 bombi na Pompeje. Kada smo već kod II svetskog rata, treba reći da je ogroman deo Pompeja iskopan za vreme Musolinija. Poznato je da se on ložio da svoj fašistički pokret poveže sa nekadašnjim slavnim Rimskim carstvom, te nije štedeo novac za arheološka iskopavanja. Kada sam svojevremeno obilazio Rim bio sam zapanjen saznanjem da je gotovo sve antičke spomenike u “večnom gradu” Musolini ili iskopao, ili obnovio, ili rekonstruisao!

Kuća srebrne svadbe.

   Izdvojio bih i Kuću srebrne svadbe, koja je, arhitektonski gledano, jedna od najgrandioznijih u Pompejama. Posebno su impresivni masivni korintski stubovi u atrijumu. I na kraju Kuća zlatnih kupidona. Za nju, pak, kažu da je jedna od najelegantnijih na ovom lokalitetu. U atrijumu, pod peristilom, postavljene su dve edikule. Jedna je posvećena larima, a druga egipatskim božanstvima. Moguće je da je njen vlasnik bio sveštenik izidinog kulta, pošto su pronađeni neki predmeti u vezi sa Izidom, kao i slike Anubisa, Harpokrata i Serapisa.

Kuća zlatnih kupidona.

   To bi bilo to! Trebalo nam je dva dana da obiđemo Pompeje. Za kraće vreme se jednostavno ne može. Moram da napomenem da to nije bila lagana šetnja i opušteno razgledanje, već planski, pomalo vojnički obilazak. Bukvalno sam pao s nogu posle ta dva dana. Inače, da je sve na lokalitetu otvoreno za posetioce trebalo bi nam tri dana. Po nekoj mojoj proceni bar 20 do 30 % kuća je zatvoreno zbog kojekakvih radova. Ko god planira da poseti Pompeje savetujem ga da izdvoji dva dana. Manje od toga je bezveze. Postoje i oni jednodnevni izleti iz Rima, koji su tek besmisleni!