bakijevi putopisi: Napulj (3. deo)

NACIONALNI ARHEOLOŠKI MUZEJ U NAPULJU

Ono što ni pod razno nisam hteo da propustim u Napulju je Nacionalni arheološki muzej, koji je, po meni, jedan od par najboljih muzeja što se tiče rimske arheologije. Ravna su mu samo još tri u Rimu: Vatikanski, Kapitolinski i Rimski nacionalni . Uf, kakav je napuljski muzej, ludilo! Kakvi eksponati i uz to koja količina. Neverovatno!

Morska stvorenja.

Muza Uranija.

Pan i Dafnid.

Portret helenističke vladarke.

Ako bih morao nešto da izdvojim onda su to par skulptura iz tzv Farneze kolekcije. Stvaranje te poznate umetničke zbirke započeo je kardinal Aleksandar Farneze, koji je kasnije postao papa (1534 – 1549). On je nabavio, otkupio ili zaplenio čitav niz antičkih skulptura, a nakon njega su tu kolekciju nastavili da povećavaju ostali članovi porodice Farneze. Iz te zbirke najpoznatija je ogromna statua Herkula koji ima izgled današnjih bildera. Ovaj antički snagator prikazan je na uobičajen način, naslonjen na svoju toljagu, prekrivenu kožom Nemejskog lava. Iza leđa drži tri jabuke koje je ukrao iz vrta Hesperida. U pitanju je rimska kopija grčke skulpture, a pronađena je u Karakalinim termama u Rimu.

Farneze Herkul.

Iste terme krasila je i grupna skulptura, poznata pod nazivom Farneze bik. Tu je prikazana jedna epizoda iz mita o Dirki. Dirka je supruga tebanskog kralja Lika, koja je svirepo mučila Antigonu. Njoj su se osvetili Antgonini sinovi koji su je ubili. Osvetu su izvršili tako što su je vezali biku za rogove i ova skulptura prikazuje baš taj trenutak. Inače, Farneze bik je najveća do sada pronađena antička skulptura. Potpuno je cela, ali zato što je u 16. veku pretrpela značajnu restauraciju. Od skulptura iz Karakalinih termi spomenuo bih još Atlasa koji na svojim plećima drži zemljsku kuglu.

Farneze bik.

Atlas.

Ko god se iole bavio istorijom antičke umetnosti čuo je za statue “Tiranoubica”. Ovde su izložene te dve skulpture pronađene u Hadrijanovoj vili u Tivoliju. U stvari, reč je o rimskim kopijama grčkog spomenika Harmodija i Aristogitona. Njih dvojica su pokušali atentat na tiranina Hiparha i otuda takav naziv za ovo delo. Među meni zanimljivim skulpturama spadaju i “Umirući Gali”, dvojica bronzanih trkača, “Pijani Satir” i Muza Uranija.

Tiranoubice.

Umirući Gali.

Pijani Satir.

Nažalost čuveni mozaik sa scenom bitke između Aleksandra Velikog i Darija bio je na restauraciji. Veruje se da je to kopija helenističke slike iz kasnog 4. ili ranog 3. veka. Ovaj mozaik je prenet iz jedne pompejske kuće. U Napuljskom muzeju izložene su stotine fresaka iz Pompeja i Herkulanuma. Na njima su prikazane razne mitološke scene, kao što su žrtvovanje Ifigenije, Evropa na biku, Persej i Andromeda, zatim pejzaži, arhitektura, vrtovi, životinje itd. Prosto nema svrhe nabrajati sve te fenomenalne freske.

Herkul pronalazi sina Telefa.

Kentaur Hiron podučava Ahila.

Terentius Neo i njegova supruga.

U jednoj od muzejskih odaja smešten je tzv. tajni kabinet (gabineto segreto). Naime, u 19. veku tokom iskopavanja Pompeja brojni artefakti sa erotskom tematikom skladišteni su u tajni kabinet, jer su smatrani skaradnim i neprikladnim za širu javnost. Godine 1849. taj tajni kabinet je čak bio zazidan. U narednim periodima ovaj deo postavke čas je otvaran, čas zatvaran. Jedno vreme su, uz doplatu, ove predmete mogla da vide samo “gospoda”, ali ne i “dame”. Tek od 2000. godine kolekcija je dostupna svim posetiocima muzeja.

Tajni kabinet.

U postavci se nalazi nekoliko kamenih falusa, koji su postavljani na ulazima pompejskih kuća. Njihova svrha bila je odvraćanje urokljivih očiju i zlih duhova. Sa erotikom nemaju veze ni brojni krilati penisi – tintinabulumi. Za njih su najčešće bili zakačeni zvončići čija je zvonjava terala zle duhove. Može se reći da sa lascivnošću nema veze ni čitav niz statueta Prijapa. To božanstvo sa ogromnim genitalijama je bog plodnosti. Zanimljiva je freska na kojoj je Merkur prikazan na isti način kao Prijap. Ta slika se nalazila na ulazu u jednu pompejsku pekaru. Merkur je između ostalog bio zaštitnik trgovine i na pomenutoj fresci je predstavljen sa vrećom novca u ruci i velikim penisom. Novac je novac, a falus simboliše prosperitet i dobru sreću i to bi bilo to za čim je vlasnik pekare žudio.

Tintinabulumi.

Prijapi.

Merkur.

Što se tiče nekoliko bronzanih skulptura tzv. placentariusa, nemam pojma o čemu je tu reč. Radi se o itifaličnim starcima koji jednom rukom nose poslužavnik, a drugom dodiruju bradu. Inače, placentariusi su putujući prodavci pita, odnosno poslastičari.

Placentarius.

Izložen je i jedan tripod (postolje mangala) čije tri noge imaju oblik Panova sa erekcijom. To je uobičajeni način prikazivanja ovog božanstva sa rogovima i kozjim nogama. Pan je bog stada, pastira, šuma. Zbog svoje neobuzdane seksualne želje, stalno je proganjao lepe nimfe, ali i čobane. Jedna mermerna skulptura iz ovog kabineta prikazuje Pana kako napastvuje kozu.

Pomenuo bih i jednu prilično veliku, nažalost oštećenu, skulpturu na kojoj je predstavljen koitus između muškarca i žene. Takve skulpture su prilično retke, odnosno meni je poznata samo još jedna slična ovoj.

I na kraju izložen je čitav niz fresaka sa raznoraznim seksualnim pozama. Ove slike uglavnom potiču iz lupenara (bordela), mada su znale i da se nalaze u spavaćim sobama privatnih kuća.

Deo muzeja posvećen je gladijatorima i tu može da se vidi njihova oprema: šlemovi, knemide (štitnici za noge) bodeži, koplja, jedan štit i mač. Od svega toga ubedljivo su najupečatljiviji šlemovi. Ima ih sedam komada i u savršenom su stanju, a većina njih je bogato dekorisana. U pitanju su oni karakteristični gladijatorski šlemovi koje su nosili tračani i murmili. Obišao sam na stotine arheoloških muzeja, ali ovako nešto sam prvi put u životu video. Fantastično!

Gladijatorska oprema.

Deo muzeja posvećen Magna Greciji se posebno naplaćuje i ulazi se u grupama po terminima na svakih pola sata. Već sam pominjao da je Magna Grecija regija južne Italije, koju su od 8. veka pne kolonizovali Grci. Osim klasičnih grčkih slikanih vaza, statua od terakote i sličnih predmeta ovde se može videti i veći broj fresaka koje su krasile grobnice. Na njima su prikazani ratnici, žene kako igraju na sahrani, konjanici itd. Oduševila me je i jedna keramička statua čoveka u prirodnoj veličini.

Pogrebna igra, kasni 5. rani 4. vek pne.

Procesija ratnika, 330 -320 pne.

Mladić u togi.

Ovo o čemu sam pisao je samo ono što bih izdvojio i što sam zapamtio, a u napuljskom muzeju ima još svašta: stotine skulptura, fresaka, bista careva, mozaika, sarkofaga, reljefa, stakla, keramike, nakita, predmeta za svakodnevnu upotrebu. Ima i numizmatičku, epigrafsku i zbirku gema, kao i egipatsku kolekciju. Nema šta tu da se mnogo filozofira, vrhunski muzej!