Napulj (2. deo)

 

JOŠ MALO O NAPULJU

 

   Tokom šest dana, koliko smo proveli u Napulju, samo jedan celi dan posvetili smo ovom gradu, pošto smo veći deo vremena provodili obilazeći arheološke lokalitete po okolini. Međutim, često bi popodne ili uveče prošetali nekim delom kampanijske prestonice.

Porta Nolana.

   Napulj ima tri tvrđave, ne računajući već pominjani Kastel Kapuano. Na brdu iznad grada nalazi se Kastel Sant Elmo i do njega nismo išli. U pitanju je srednjovekovno utvrđenje, koje je brojnim prerađivanjima izgubilo svoj izvorni izgled. Tvrđava Sant Elmo je veliki impresivni kompleks, a odmah uz nju nalazi se manastir San Martina, koji po veličini ne zaostaje baš mnogo.

Kastel Sant Elmo.

   Druga tvrđava, Kastel Nuovo, podignuta je 1282. godine na obali mora. Prvi vladar koji je u njoj smestio svoj dvor bio je Karlo II Napuljski. Njegov naslednik Robert je zamak preuredio i proširio. Zidove unutrašnjih prostorija ukrasili su neki od tadašnjih čuvenih slikara, kao što su, recimo, Pjetro Kavalini i Đoto. To ne čudi pošto se Robert ložio na kulturu i u ovom zamku su česti gosti bili razni slavni umetnici, između ostalih  Petrarka i Đovani Bokačo. Od 1343. do 1347. godine Kastel Nuovo bio je rezidencija kraljice Jovane I Napuljske. Zatim su se menjali razni vladari, koji su preuzimajući vlast, preuzimali i ovo utvrđenje. Pomenuću samo Jovanu II Napuljsku, koju je pratio glas da je bila raskalašna i promiskuitetna. Navodno je u jednoj od odaja ovoga zamka dovodila mlade ljubavnike, koje bi nakon što obave posao bacala u bunar sa krokodilom, da se ne bi saznalo za njene erotske avanture. Kada je 1443. godine Alfonso V od Aragona zavladao Napuljem Kastel Nuovo je dobio svoj današnji izgled.

Kastel Nuovo.

   Na obali se nalazi i Kastel del Ovo (jaje). To je najstarija preživela napuljska fortifikacija. Ona je, u stvari, bila izgrađena na jednom malom ostrvu, koje je danas spojeno sa kopnom. Prvu tvrđavu su podigli Normani u 12. veku. Jedno vreme služila je kao zatvor, u kome su usled čestih borbi za presto, bili zatočeni brojni kraljevi i kraljice. Današnji izgled Kastel del Ovo dobio je u 15. veku tokom aragonske vladavine.

   Na putu do ove tvrđave prošli smo jednom od glavnih napuljskih saobraćajnica, ulicom Umberta I. Sve zgrade i razne palate duž nje su velike, lepe, sređene, ali čim se skrene u neku poprečnu uličicu naiđe se na onaj “pravi” Napulj sa oronulim kućama i propalim fasadama. Na kraju ulice Umberta I nalazi se kružni tok sa konjaničkim spomenikom Vitorija Emanuela II.

Fontana Neptuna.

   Već pominjani Kastel Nuovo nalazi se kod trga Municipio, gde je smeštena i poznata fontana Neptuna. Napulj je krcat istorijskim građevinama koje bi trebalo spomenuti, ali onda bi to nabrajanje potrajalo i ne znam da li bi imalo smisla. Pomenuću samo još galeriju Umberta I i trg Plebiscito sa crkvom San Frančesko di Paolo (Sveti Franjo Paolski). Galerija Umberta I je, da kažemo, veliki tržni centar krstaste osnove sa staklenom kupolom. Ovaj neverovatan objekat izgrađen je između 1887. i 1890. godine. Što se tiče crkve San Frančesko di Paolo, to je građevina nalik rimskom Panteonu, od koje se sa obe strane pruža polukružni portik (eksedra) duž cele istočne ivice trga Plebiscito.

Galerija Umberta I.

Trg Plebiscito.

   Malo smo prošpartali i po Španskoj četvrti (Kvartiera Španjola). Ovaj gradski kvart sa uskim, strmim ulicama obuhvata oko 800.000 m² i u njemu živi približno 14.000 ljudi. Napravljen je u 16. veku za smeštaj španskog garnizona. To je živopisan ali zapušten deo grada. Po mnogim vodičima savetuje se da ga zbog sigurnosti treba izbegavati tokom noći. Mi smo ga obišli baš po mraku, ali šta može napuljska mafija petorici Srba. Šalim se naravno, ali mislim da u tim bezbedonosnim savetima ima malo preterivanja.

Španska četvrt.

   Već sam rekao da je ceo Napulj u znaku FK Napolija i Maradone, a u tome najviše prednjači Španska četvrt. Posebno se izdvaja jedan, jedini malo veći prostor među tim uskim uličicama sa zgradom čiju fasadu krasi mural Maradone. Ispod tog murala prodaju se suveniri u vezi sa Dijegom Armandom, a tu je i jedna jeziva plastična bista ovog fudbalera. Oko tog trgića na sve strane su crteži, grafiti, slike, zastave, posteri sa Maradonom. Na tom najvećem muralu Maradonina glava se nalazi tačno na žaluzinama jednog dvokrilnog prozora, koji se zbog toga retko otvara. Otvara se samo kada Napoli osvoji Seriju A, što baš i nije tako često. Da budem sasvim precizan, desilo se prošle godine, a pre toga pre tačno 33 godine. Iznimka je napravljena i kada je Argentina osvojila prvenstvo sveta u Kataru. Tada je u znak toga što je država njihovog heroja postala prvak sveta otvoren dotični prozor. Inače, gazda stana čiji je prozor u pitanju kaže da mu nije problem što mu je pendzer stalno zamandaljen, pošto se radi o kupatilu.

   Prosto je neverovatno kakav status ima Dijego Armando Maradona u ovom gradu. On je za dobar deo njegovih stanovnika božanstvo. To što je on doneo Napolitancima  mnogo je više od fudbala. Kada je FK Napoli pomoću Maradone 1986/87. godine prvi put u svojoj istoriji osvojio titulu, to za stanovnike ovog grada nije predstavljalo samo sportski trijumf, već i pobedu siromašnog juga nad bogatim severom. Zato i ne čude slike po napuljskim fasadama gde se Maradona prikazuje kao bog, papa ili anđeo.

   Kad već pominjem ovaj poznati mural Maradone, da kažem da u Napulju postoje i dva gigantska murala slavnog Argentinca koji su delo ovdašnjeg umetnika Jorita. Jorit je ljuti levičar koji je širom belog sveta po fasadama brojnih zgrada naslikao razne, uglavnom levičarske heroje, kao što su: Če Gevara, Salvador Aljende, Jurij Gagarin, Pjer Pazolini, kojekakvi italijanski komunisti, palestinski aktivisti, borci za ljudska prava itd. Kada je otpočeo rat u Ukrajini i sveopšta antiruska histerija Jorit je zbog otkazivanja simpozija o Dostojevskom u Milanu, na jednoj zgradi u Napulju naslikao slavnog ruskog pisca i to sa zastavom Donjecke narodne republike u zenici oka. Takođe je odmah po oslobođenju Marijupolja otišao tamo i na jednoj od zgrada ovoga grada nacrtao lik devojčice “Dete Donbasa”. Zbog toga, kao i zbog njegovih aktivnosti u prikupljanju novca za decu Donbasa Jorit se našao na meti raznoraznog evropskog ološa, a on je na to odgovorio tako što se nedavno sastao i fotografisao sa Putinom.

Joritov mural.

   Vratimo se Joritovim muralima u Napulju. U svom rodnom gradu ukrasio je bar dvadesetak zgrada. Video sam sedam - osam njegovih dela i to slučajno, nisam ih namenski tražio. U stvari, bilo bi čudo da ih nisam zapazio, jer su uglavnom gigantskih razmera. Osim ta dva murala na kojima je Maradona, video sam i jedan sa Svetim Đenarom, zaštitnikom Napulja. Pošto smo vozom svaki dan išli van Napulja svakodnevno bih po dva puta prošli pored par zgrada koje je oslikao ovj umetnik. Na jednoj je Martin Luter King, na drugoj Salvador Aljende, a na trećoj  palestinsko dete iz Gaze, sa karakterističnom arapskom šarenom maramom. To dete je prikazano kroz ključaonicu. S obzirom da je Gaza najveći zatvor na svetu, simbolika je jasna.

Joritov mural.

   U Napulju su među turistima popularne i neke ture po lagumima ovoga grada (Napoli sotteranea). Meni to nije delovalo posebno zanimljvo, a i bili smo u stisci sa vremenom. Umesto toga deo naše ekipe otišao je do katakombi sv. Đenara. Radi se o klasičnim paleohrišćanskim katakombama kakve sam već obilazio po Rimu. Najstariji delovi, tj. bolje rečeno najstariji nivoi, su iz 3 – 4. veka.

Katakombe sv. Đenara.

   To bi, manje više, bilo sve što smo uspeli da vidimo od Napulja, a to je, zapravo, samo deo onoga što ovaj grad ima da ponudi. Jebiga, jednostavno nismo imali više  vremena, jer smo veći deo svakog dana provodili po arheološkim lokalitetima u okolini. Šta da se radi, sada bar imam razlog da se vratim u Napulj, a pošto mi se dopao to mi neće teško pasti.

   Kao što sam već spomenuo nas petorica smo iznajmili dva stana, koji su blizu jedan drugome, te bi se svako veče posećivali i družili, uz ozbiljne količine raznih vrsta alkohola i italijanskih đakonija, kao što su kojekakvi sirevi, pršute i slične stvari.