Kolima do ruskog Arktika (14. deo)

 

OD MURMANSKA DO SANKT PETERBURGA

 

   Došlo je vreme da se krene dalje. Sledeći na redu bio je Sankt Peterburg. Faktički otpočeli smo naš povratak. Pre nego što smo krenuli, prethodno smo preko “ostrovoka”, ruske varijante “bookinga”, rezervisali smeštaj u Peterburgu. Trebalo je samo preći 1.350 km. Iako sam tokom ovog puta vozio neke sulude kilometraže, ipak je ovo bilo malo previše, a i nismo nigde žurili, pa smo odlučili da prenoćimo u Petrozavodsku. Do Petrozavodska ima “tričavih” 950 km, ni celih 1.000. Šta je to za mene?!

   Krenuli smo baš rano. Sada kada smo se spuštali na jug vozio sam nešto brže. Upoznao sam put, a i skapirao da kazne za prekoračenje brzine u Rusiji nisu tako velike. Takođe, tokom vožnje na sever nismo videli puno policije na ovom putu. I tako kroz tundru i tajgu stigosmo do Petrozavodska. Smestili smo se u hotel na obodu grada u kome smo već odseli na početku putovanja. Pošto smo grad već obišli ostalo nam je samo da večeramo i da se dobro odmorimo. Večera je bila odlična, jelenje meso u sosu od brusnica i neka tradicionalna karelijska krem čorba od lososa, krompira i votke.

Murmansk - Petrozavodsk.

   Ujutro smo nastavili dalje ka Peterburgu, do koga nam je ostalo još 430 km. Napravili smo jednu malo dužu pauzu na mestu gde smo jeli onu dimljenu ribu. Opet smo uzeli jednu poveću pastrmku i jednog dobrog smuđa i slatko ih smazali uz par hladnih piva.

Petrozavodsk - Sankt Peterburg.

   Još par sati vožnje i konačno smo stigli u Sankt Peterburg, drugi po veličini ruski grad, sa oko 5 miliona stanovnika. Osnovao ga je Petar Veliki na ušću reke Neve u Finski zaliv. Napravljen je da bude nova prestonica Ruskog carstva. Do nedavno sam mislio da je ovaj grad Petar Veliki nazvao po sebi, međutim, on ga je posvetio Svetom Petru. Nekoliko puta je menjao naziv. Prvi put tokom I svetskog rata, pošto mu je ime zvučalo isuviše nemački, preimenovali su ga u Petrovgrad. Nakon smrti Lenjina 1924. godine nazvan je Lenjingrad. Godine 1991., posle referenduma, vraćeno mu je njegovo izvorno ime Sankt Peterburg. Zanimljivo je da je na tom istom referendumu narod odlučio da oblast u kojoj se nalazi Peterburg zadrži naziv Lenjingradska oblast. Inače, žitelji Peterburga svoj grad najčešće zovu Piter.

Sankt Peterburg.

   Petar Veliki je ovaj grad podigao na močvarnom terenu delte Neve i praktično tokom većeg dela svoje tri veka duge istorije Sankt Peterburg se borio sa vodenom stihijom. U cilju obuzdavanja rečnog toka prokopavani su kanali, a  neki rukavci su isušivani, tako da je početkom 19. veka u ovom mestu postojalo 101 ostrvo. Kasnije su neka mala ostrva spajana, deo kanala zatrpavan i sada zvanično u Peterburgu postoje 33 ostrva, a ako bi se tu dodao i Kronštatski arhipelag, onda ih ima više od 40.

Sankt Peterburg.

   Za datum osnivanja grada uzima se 27. maj 1703. godine, kada je postavljen kamen temeljac Petropavlovske tvrđave. Izgraditi ovakav grad, na takvom močvarnom mestu bio je ozbiljan podvig, a idejni tvorac te zamisli, Petar Veliki, je u toj nameri bio i te kako uporan, a bogami i nemilosrdan. Prinudno je dovedeno na hiljade kmetova da prave novu prestonicu. Mnogi od njih su poumirali od iznurenosti, dizenterije, skorbuta. U celoj Rusiji bilo je zabranjeno podizanje kamenih građevina osim u Sankt Peterburgu. Rusko plemstvo nije bilo voljno da se preseli u novi glavni grad, ali su naterani. Posle Petra Velikog za Peterburg je najviše učinila Katarina Velika.

   Najteži period Peterburg je doživeo kada se zvao Lenjingrad i kada je tokom II svetskog rata 872 dana bio pod nemačkom opsadom. Tokom tog perioda stradalo je oko 2 miliona Rusa, a od toga najmanje 750.000 civila. Nemci, uz svesrdnu finsku pomoć, što se decenijama uporno prenebregava, nameravali su da ovaj grad sravne sa lica zemlje, ali to nisu uspeli uprkos tome što su na njega ispalili 150.000 artiljerijskih granata i bacili 100.000 avionskih bombi.

   Sankt Peterburg ima blizu 250 muzeja i 4.000 zaštićenih spomenika kulture. Nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Inače, Unesko je 2.400 peterburških zgrada označio spomenicima kulture.

Ermitaž, Zimski dvorac

   U Peterburgu smo se smestili u hotelu na Petrogradskom ostrvu, što znači da smo bili maltene u centru grada, a uz to na par stotina metara od metro stanice Gorkovskaja. Nakon što smo se malo odmorili, rešili smo da ne dangubimo i da to popodne obiđemo Petropavlovsku tvrđavu, do koje nam je trebalo pešice 10 do 15 minuta. Tako smo obilazak ovoga grada započeli na mestu gde se počelo sa njegovom izgradnjom. Tvrđava se nalazi na Zečjem ostrvu, do koga smo prošli preko Ioanovskog mosta. Utvrđenje je tipična fortifikacija toga doba, sa širokim bedemima od cigala i bastionima. Interesantno je da se Petropavlovska tvrđava nikada nije našla u ratnom okršaju, tako da je uglavnom služila za smeštaj gradskog garnizona.

Petropavlovska tvrđava.

Ulaz u Petropavlovsku tvrđavu.

   U njoj se nalazio i čuveni zatvor u kome su bili zatočeni: Fjodor Dostojevski, Mihail Bakunjin, Maksim Gorki, Lav Trocki, Tadeuš Košćuško, a navodno i Josip Broz Tito. Ovaj zatvor je važio za izuzetno ozloglašen, međutim, meni su se njegove ćelije učinile izuzetno humane za to doba.

Ćelija u Petropavlovskom zatvoru.

   U nekoliko bastiona Petropavlovske tvrđave smeštene su muzejske postavke, koje smo takođe obišli. Centralno mesto u utvrđenju zauzima katedrala sv. Petra i Pavla sa ogromnim zvonikom visokim 123,2 m. U njoj su sahranjeni gotovo svi ruski carevi do Oktobarske revolucije, uključujući i Petra Velikog. Podrazumeva se, crkva je raskošna, ali s obzirom da se radi o baroku, nije na mene ostavila baš neki utisak. Da budem pošten, cela Petropavlovska tvrđava mi nije bila preterano zanimljiva.

Katedrala sv. Petra i Pavla.

Grob Petra Velikog.