ANTEKERA
Sledeća na redu bila je Antekera. U
nju smo pre svega došli zbog tri dolmena koji se nalaze na obodu grada. Dolmeni
su megalitske (kamene) strukture. Da budem jasniji, radi se o grobnicama u vidu
dzinovskih stolova, napravljenih od ogromnih kamenih blokova, ukopanih u tle i
kasnije prekrivenih zemljom. Dolmeni su pravljeni u različitim periodima
praistorije, od neolita do gvozdenog doba. Najbrojniji su na teritoriji Zapadne Evrope uz Atlantski okean, i to od
Britanije do južne Španije, mada ih ima i u drugim delovima sveta.
 |
| Dolmen de Menga. |
Prvi koji smo obišli, Dolmen de Menga,
datuje se od 3750 – 3650. pne. Dugačak je 27,5 m, a širok 6 m, dok mu je visina
plafona 3,5 m. Napravljen je od 32 megalita (kamena), od kojih je najveći,
navodno, težak oko 180 tona. Cela ova konstrukcija nasuta je zemljom, odnosno
napravljena je humka prečnika 50 m. U unutrašnjosti Dolmena de Menga postoji i nekakav neobični, relativno uski i duboki
bunar.
 |
| Dolmen de Menga. |
Na sto metara od prvog dolmena koji smo posetili nalazi se
drugi – Dolmen de Viera. Kod njega se dugačkim hodnikom ulazi unutar tumula (humke)
u grobnicu, koja je izgrađena od 27 velikih megalita. Datuje se od 3510 do
3020. pne.
 |
| Dolmen de Viera. |
Treći dolmen, Tholos de el Romeral, je
udaljen par kilometara od prva dva. Ovaj je građen malo drugačije. Grobne
odaje, kao i dugački ulazni koridor, napravljeni su od manjeg kamenja, u
tehnici suhozida, dok se krov sastoji od megalitskih ploča.
 |
| Tholos de el Romeral. |
 |
| Tholos de el Romeral. |
Oduševili su me ovi dolmeni! Jebiga, kad sam
arheolog, zanimaju me takve stvari! Kada sam planirao obilazak Andaluzije i
saznao za ove megalitske spomenike, odmah sam ih uvrstio među „must to see
sites“. Inače, do sada sam, bukvalno, obišao bar hiljadu kojekakvih arheoloških
lokaliteta iz raznih epoha, ali ovo su mi prvi dolmeni, koje sam lično posetio.
Možda sam i zbog toga bio toliko oduševljen.
 |
| Antekera. |
Što se tiče same Antekere, ona je, onako,
fin grad od nekih četrdesetak hiljada stanovnika. Kao i mnoga druga
andaluzijska mesta, ima gomilu crkava, sačuvanu staru arhitekturu i, naravno, Alkazabu.
To je veliko utvrđenje, koje zauzima prostor od 62.000 m2.
 |
| Antekera, Alkazaba. |
Sve je to ok i Alkazaba i sam grad, ali
svega toga sam se nagledao na ovom putovanju. Došlo je do zasićenja. Verovatno
bi mi ovaj grad bio mnogo, mnogo interesantniji da sam ga, recimo, posetio na
početku ove andaluzijske ture. Rekoh da
je Antekera slična drugim gradovima Andaluzije koje sam obišao, ali to i nije
baš sasvim tačno. Jeste, i ovde je većina kuća okrečeno u belo, ali nekako na
prvi pogled dominira boja terakote, pošto su sve crkve, kojih, naravno, ima
koliko hoćeš i koje su najveći objekti u starom delu grada, napravljene od
cigala i nekog kamena iste boje, a nisam video niti jednu da joj je fasada
omalterisana. Taj koloristički utisak pojačava i velika tvrđava koja je cela
sazdana od tog istog kamena. Takođe sve kuće imaju krovove na dve vode,
pokrivene crepom, što je opet slična nijansa. Ovde nema ravnih krovova, ipak je
ovo unutrašnjost Andaluzije, a i grad se nalazi na 575 metara nadmorske visine.
 |
| Antekera. |
Antekeru sam obilazio polako i nisam jurcao
da vidim sve što je svrstano u tzv. znamenitosti grada, već sam onako
neobavezno šetao. I ovde je bila procesija, povodom Samana Sante, ali i to mi
je dojadilo. Na kraju sam, ipak, ovaj obilazak malo ranije završio i otišao u
hotel. Ok, zasićenost svakodnevnim razgledanjem raznih stvari je svakako postojalo,
takođe tu je i moja stara boljka – sjebani zglobovi. Međutim, glavni razlog bio
je jak vetar, a posle i kiša.
 |
| Antekera. |
Нема коментара:
Постави коментар