BAELO CLAUDIA & TARIFA
Ujutru smo krenuli dalje na jug obalom Kosta de la Luz i ubrzo
stigli do rimskog nalazišta Baelo Claudia. Ovaj grad je nastao krajem 2. veka
pne. Njegovo osnivanje na ovoj lokaciji pre svega je povezano sa strateškim
položajem na Gibraltarskom moreuzu. Osim što je imala stratešku važnost, Baelo
Claudia je bila i značajni centar za ribolov, posebno na tune.
 |
| Baelo Claudia. |
Na lokalitetu može da se vidi teatar, deo
akvadukta, ostaci termi, hramova i radionice za pravljenje garuma. Garum je
fermentisani riblji sos, za kojim su Stari Rimljani ludeli. Najbolji garum je
proizvođen u Španiji i odatle je transportovan u sve delove Rimskog carstva.
Ovaj sos, koji bi za većinu današnjih ljudi, najblaže rečeno bio užasan, bio je
neizostavan na trpezama Rimljana.
 |
| Radionica za proizvodnju garuma. |
Baelo Claudia je dobar lokalitet, ništa
posebno, ali sasvim ok. Međutim, ja sam do sada posetio na stotine antičkih
rimskih lokaliteta, ali bukvalno toliko. Koliko god da me zanimaju, pošto su u
principu jako slični, tj. svi su pravljeni manje – više na isti kalup, dosadili
su mi. Tako mi Baelo Claudia, ovakva kakva je, ne bi pala na pamet, da se ne
nalazi na samoj obali okeana, na lepoj, velikoj, peščanoj plaži. Rešio sam da
se malo okupam u Atlantiku, bez obzira na to što je bila sredina maja. Kupao
sam se ranije po morima u znatno hladnijim periodima, tako da nisam očekivao da
mi ovo bude problem. I ne da nije bio problem, nego sam se iznenadio što voda
uopšte nije bila tako hladna. Dobro, nije da nije hladna, ali nije da se smrzneš. Kupalo se dosta ljudi, a
bogami i silna deca, doduše uglavnom mali severnjaci.
 |
| Baelo Claudia. |
Posle razgledanja Baelo Claudia i brčkanja u
okeanu, popismo po kafu u jednom restoranu na plaži i nastavismo dalje ka
Tarifi, najjužnijoj tačci Pirinejskog poluostrva. Kod ovoga grada susreću se
vode Atlantika i Sredozemnog mora, a Afrika je udaljena samo 14 km. U pitanju
je relativno malo mesto, od nekih petnaestak hiljada stanovnika. Ime je,
najverovatnije, dobilo po Tarifu ibn Maliku, berberskom vojskovođi, koji se
ovde iskrcao sa svojom vojskom 710. godine i praktično time započeo muslimansko
osvajanje Španije.
 |
| Tarifa. |
U Tarifi smo prvo otišli do tvrđave Kastiljo
de Guzman. Ovo utvrđenje je podigao kalif Abdurahman III, 960. godine, ali su
ga tokom vekova prerađivali svi redom, od Almoravida, Almohada do hrišćana. Ime
koje nosi dobilo je po čuvenom španskom junaku rekonkiste, koji se proslavio
odbranom baš ovog utvrđenja. Naime, on je 1294. godine dobio zadatak od Sanča
IV od Kastilje da brani nedavno oslobođenu Tarifu, koju su napali Mavari i to
uz pomoć pobunjenog kraljevog brata Don Huana. Napadači su kao taoca držali
Guzmanovog sina i tražili su da preda tvrđavu u zamenu za njegov život. Guzman
je to odbio i po romansiranoj verziji, lično sa bedema bacio neprijateljima
pred noge nož, da njime ubiju njegovog sina. Zbog herojske odbrane Tarife dobio
je nadimak Guzman el Bueno, što znači Guzman Dobri, a od kralja je nagrađen
pravom na lov tuna. On je osnivač čuvene plemićke porodice Medine Sidonije.
Inače, mnogi istoričari misle da je ovaj slavni španski junak u borbi protiv
Mavara, u stvari pokršteni musliman, pošto se zna da je rođen u Maroku.
 |
| Castillo de Guzman. |
Baš mi se dopala Tarifa, sa svojim
krivudavim uskim uličicama i belim kućama sa ravnim krovovima. Pročitah u nekom
ovdašnjem turističkom prospektu da su kuće u starom delu grada uglavnom iz
vremena kada su muslimani vladali ovim mestom. Tu kažu i da Tarifa više podseća
na neki marokanski grad, kao što je, recimo, Esuari ili Čefčauen, nego na španski.
Malo preteruju, ali nije daleko od istine.
 |
| Tarifa. |
Tarifa ima i neki internacionalni vajb,
pošto zbog stalnih vetrova, vrvi od mladih belosvetskih surfera, kajtsurfera i
sličnih napaljenih klinaca. Naravno, ne manjka ni klasičnih turista i engleskih
penzionera. Mnogi ovde dolaze i da bi preko organizovanih izleta gledali
kitove, koji se, navodno, tu često vrzmaju. Iz Tarife idu i svakodnevni
trajekti do Maroka, čije se obale jasno vide golim okom.
 |
| Tarifa. |
Pošto nam je bilo prijatno u Tarifi, nismo
uopšte žurili. U jednom restoranu smo i ručali. Jeo sam najgadniju ribu na
svetu. Mislim na njen izgled, a ne na ukus. Radi se o stvorenju koje se na
engleskom zove monk fish, a na našem bi trebalo da je to grdobina. Meso joj
važi za izuzetno kvalitetno. Nije bilo loše, mada za moj ukus nedovoljno
pečeno. Inače, pošto sam tokom ovoga putovanja skoro svaki dan jeo ribu, došao
sam do zaključka da ovde generalno ribu manje peku, a možda sam ja to samo
utripovao. Puno smo vremena proveli u Tarifi, te smo posetili i još po neki
ugostiteljski objekat, zarad kafe i kojeg piva. Ma, jednostavno mislim da nam
se nije išlo iz nje.
 |
| Tarifa. |
Koliko god da nam je odgovarala Tarifa, ipak
smo morali da nastavimo dalje. Prošli smo pored Gibraltara i izbili na čuvenu
Kostu de la Sol. Ono što sam usput video od Sunčane obale nije me
impresioniralo. Smestili smo se u nekom hotelu nedaleko od Estepone. Uveče smo
i malo prošetali okolinom i baš je bezveze. Sve je podređeno masovnom turizmu,
a pošto još nije počela turistička sezona bilo je sablasno prazno, a mogu reći
i prilično neuređeno. Nabasali smo i na jednu kulu iz 16. veka (Torre de la
Sal), koja je zapravo izgrađena na starijoj mavarskoj strukturi.
 |
| Torre de la Sal. |
Нема коментара:
Постави коментар