SETENIL DE LAS BODEGAS & RONDA
Andaluzija je oduvek bila visoko kotirana na mom spisku delova sveta koje
moram da obiđem. Međutim, nikako da dođe na red. Tako je bilo sve do jedne
sumorne zimske večeri, kada sam iz dosade gledao cene avionskih letova i spazio
da povratna karta iz Budimpešte do Malage košta svega 68 eura. Par sekundi
razmišljanja, a onda je usledilo nekoliko klikova i sve je završeno. Pala je
odluka. U aprilu ću biti u Andaluziji. Do proleća još dvojica prijatelja su
odlučila da mi se pridruže. Tako se naša tročlana ekipa uputila u Španiju. Prvo
kombijem do Budimpešte, pošto je ukinut voz iz Beograda do Mađarske prestonice.
Odatle smo odleteli u Malagu, u koju smo stigli nešto malo pre ponoći. Na
aerodromu smo pokupili automobil iz rentakar agencije i odvezli se do obližnjeg,
unapred rezervisanog, smeštaja. Sve je prošlo dobro, osim što je malo falilo da
autu koji smo rentirali u startu sjebem lamelu. Naime, kada smo krenuli čim bih
ubacio u ler, motor se gasio i ja sam, naravno, verglao da bih ga ponovo
pokrenuo. To se non-stop ponavljalo. Čim bih stao on se gasio, a ja bih ga
ponovo palio ključem. To je trajalo dok se jedan od mojih saputnika nije
dosetio da je u pitanju nekakav start-stop sistem koji postoji u novim
automobilima. Nisam imao pojma o tome. Služi da se, recimo kad staneš na
semaforu motor ugasi, a nastavljaš dalje kao da motor radi uz pomoć gasa i
kvačila. Omogućuje uštedu goriva i smanjuje emisiju izduvnih gasova. Kao što
rekoh, ja za to nisam znao, te sam te noći pošteno izmaltretirao folksvagen
polo koji smo vozili narednih 16 dana.
 |
| Setenil de las Bodegas. |
Ujutru smo započeli naš obilazak Andaluzije.
Prvi na redu bio je Setenil de las Bodegas, jedno od brojnih tzv. Belih sela
(Pueblos Blancos). To je čitav niz živopisnih starih sela sa belo okrečenim
kućama, da kažemo, između Malage i Kadiza. Iako ih zovu belim selima, ja bih
ova simpatična naselja zbog njihovog urbanog izgleda pre nazvao gradićima. Sva
su lepa i zanimljiva, sa starom tradicionalnom arhitekturom, često i sa
utvrđenjima još iz mavarskog perioda, ali veoma su slična, tako da nema smisla
da se sva obilaze. Mi smo odabrali Setenil de las Bodegas, koje je smešteno u
kanjonu reke Rio Gualdaporcun. Ima oko 3.000 stanovnika, a karakteristično je
po velikom broju kuća koje su uklesane u stenama ove klisure. Ova
„trogloditska“ staništa su i danas u upotrebi.
 |
| Setenil de las Bodegas. |
Prostor Setenil de las Bodegasa je bio
naseljen još u praistoriji, pa zatim tokom rimske i vizantinsko – vizigotske
vladavine, ali svoj današnji oblik je dobio za vreme Nasrida, poslednje
muslimanske dinastije na Iberijskom poluostrvu.
 |
| Setenil de las Bodegas. |
Na najdominantnijem mestu, odnosno iznad ove
varošice, smeštena je velika crkva i utvrđenje. I jedno i drugo je ok da se
vidi. Međutim, u ovom mestu nije fora u pojedinim spomenicima kulture, već u
kompletnom ambijentu, u običnim tradicionalnim kućama, kao i u ovim neobičnim
što su uklesane u stenama, u uskim kaldrmisanim ulicama, u mostićima koji
premošćuju Guadalporcun. Inače, Setenil de las Bodegas je poznat i po svojim
kobasicama čorizo, a pošto smo se mi u njemu zatekli u vreme doručka isprobasmo
u jednom kafeu nekoliko vrsti.
 |
| Setenil de las Bodegas. |
Nakon Setenil de las Bodegasa seli smo u kola
i odvezli se do Ronde, koju neki smatraju najvećim među Belim selima. Da su
kuće u njoj pretežno bele, jesu, ali teško da se radi o selu, s obzirom da u
njoj živi 35.000 ljudi. Prvo naselje na ovom mestu formirano je još u 6. veku
pne od strane Ibero – Kelta. Feničani su nekih 20 km dalje osnovali naselje
Acinipio, a onda su Rimljani tokom II punskog rata u Rondi izgradili utvrđenje.
Nakon propasti Rimskog carstva ovaj grad su osvojili galicijski Svevi, a posle
su došli jedni drugi Germani – Vizigoti. Od njih će Rondu u 8. veku, kao
uostalom i gotovo sve drugo na Iberijskom poluostrvu preuzeti Mavari (mešavina
Berbera i Arapa). Od tada, pa sve do 1485. godine bila je u muslimanskim
rukama. Nakon rekonkiste (hrišćanskog oslobađanja Iberijskog poluostrva) Španci
su počeli sa maltretiranjem mavarskog stanovništva, pa čak i onih koji su
primili hrišćanstvo. Ti muslimani, koji su promenili veru nazivali, su se
moriskosi. Diskriminišuće odluke Filipa II prema moriskosima iz 1566. godine
izazvale su nekoliko ozbiljnih pobuna. Jedna od njih izbila je u Rondi. Nakon
početnog uspeha ustanak se završio tako što su svi moriskosi zauvek proterani
iz ovoga grada. I u 19. veku, za vreme Napoleonove invazije, bilo je burno u
ovom mestu. Oblast Ronde je bio centar bandolerosa, odnosno gerilskog vojevanja
i tada se broj žitelja ovoga grada smanjio za 2/3. Poslednje veliko krvoproliće
desilo se tokom Španskog građanskog rata, kada su republikanci pobili lokalne
simpatizere fašista tako što su ih pobacali sa litice koja se nalazi kod
glavnog gradskog trga. Ovaj događaj je opisao Ernest Hemingvej u svom romanu
„Za kim zvono zvoni“. Inače, osim Hemingveja sa Rondom je povezana još jedna
svetski poznata ličnost. U pitanju je Orson Vels, čiji je pepeo nakon kremacije
ovde završio.
 |
| Ronda. |
Ronda je zanimljiva, živopisna, ali ono po
čemu se ona izdvaja je njen spektakularni položaj. Smeštena je na liticama
kanjona El Tajo u čijem podnožju, nekih 120 metara niže, teče reka Guadalevin. Zbog tog položaja „ni na nebu ni
na zemlji“ ima tri mosta koji povezuju delove grada sa obe strane klisure.
Najpoznatiji, najveći i najimpresivniji je Ponte Nuevo. Građen je preko 40
godina, a završen je 1793. godine.
 |
| Ponte Nuevo, Ronda. |
Stanovnici Ronde tvrde da je kod njih nastala
borba sa bikovima, a ovdašnja korida je jedna od najstarijih u čitavoj Španiji
(izgrađena je pre više od 200 godina). Naime, u njihovoj konjaničkoj školi
(Real Maestranza de Ronda), osnovanoj 1572. godine, plemići su vežbali jahanje
i konjničku borbu, tako što su izazivali bikove u areni. Jedan takav trening
krenuo je naopako, kada je neki mladi aristokrata ispao iz sedla i našao se
pred razjarenim bikom. Tada je na scenu stupio lokalni heroj Fransisko Romero
(1700-1763), koji je mašući svojim šeširom skrenuo pažnju biku sa nesrećnog
plemića. Tako je Fransisko postao preteča toreadora. Kasnije će njegov sin Huan
dodati kvadrilu (toreadorove pomoćnike), koja se sastojala od dva do tri
banderilerosa (pešaka) i dva do tri pikadora (konjanika sa kopljima). Huanov sin
Pedro Romero (1754-1839) ustanovio je pravila i osmislio „baletske“ pokrete
toreadora.
Tako je nastala korida, a dokle će trajati
ko će ga znati, pošto se u ovoj jebenoj modernoj Evropi svašta nešto proglašava
nemoralnim i zabranjuje, dok je mnogo toga što je bilo nenormalno sada
poželjno. Što se tiče borbe sa bikovima da je humano, nije, ali je deo
tradicije, a i jadni bik ne prođe mnogo gore nego njegova sabraća u klanicama.
U stvari, zagovornici koride kažu da bik za borbu prođe mnogo bolje u životu od
onih po farmama. Živi znatno duže, u mnogo boljim uslovima i hrani se
kvalitetnije. Kao što rekoh, kakva će biti sudbina koride u ovoj sve
„civilizovanijoj“ Evropi ne zna se? To će rešiti Španci, mene to ne zanima,
odvano sam oguglao na sve gluposti koje prihvatamo sa tog Zapada. Što neko reče,
malo po malo, svašta su mi zabranili, a dali su mi neka ljudska prava koja im
nisam tražio i koja mi ništa ne trebaju.
Zanimljiva mi je bila poseta samoj koridi,
dok mi muzej koji se unutar nje nalazi nije bio previše interesantan. Svašta
smo još obišli po Rondi: dobro sačuvane bedeme nekadašnje mavarske medine,
hamam iz 13. veka, crkvu koja je nekada bila dzamija, jedan simpatičan mali
minaret, mavarsku palatu itd. Sve u svemu dobra je Ronda.
 |
| Ronda. |
Нема коментара:
Постави коментар