Šri Lanka 2025 (3. deo)

 

KANDI

 

   Ujutro smo se prvo tuk – tukovima prevezli do železničke stanice. Tuk – tukovi su motorne rikše. Ovi trotočkaši su jeftin i brz prevoz, pošto se lako probijaju kroz ovdašnji saobraćajni haos. Uz te pogodnosti zagarantovana vam je i luda vožnja. Većina tuk – tukova po Šri lanki proizvela je indijska firma Bajaj, koja godišnje napravi oko 800.000 ovih vozila. Na železničkoj stanici smo se ukrcali na voz i krenuli ka našem sledećem odredištu, gradu Kandiju u unutrašnjosti ostrva. Vozili smo se prvom klasom, u klimatizovanom vagonu, a cena je bila bagatelna. Pošto nam je ovo bilo prvo duže putovanje kroz Šri Lanku sa znatiželjom sam posmatrao predele kroz koje smo prolazili. Nakon nešto manje od 3 sata stigli smo u Kandi. Po izlasku iz voza uzeli smo taksi da nas prebaci do hotela i usput dogovorili sa taksistom da nas sledeća tri dana vozi do nekih lokaliteta tzv. kulturnog trougla (Sigirija – Anaradhapura – Polonaruva).

Kandi.

   Hotel nam se nalazio na brdu iznad grada odakle se pruža sjajan pogled na Kandi. Na vratima terase bilo je zalepljeno upozorenje da se vrata ne ostavljaju otvorena kada nismo u sobi zbog majmuna. U pitanju su makaki, najrasprostranjenija vrsta majmuna, koja se uspešno prilagodila životu na ogromnom geografskom prostoru od severne Afrike do Japana, a takođe i životu po gradovima. Za razliku od turista, kojima su ove životinjke simpatične, lokalno stanovništvo na njih ne gleda tako blagonaklono. Nerviraju ih jer zbog njih ne mogu da osatve otvorene prozore po kućama, pošto upadaju unutra i u potrazi za hranom naprave dar-mar.

Pogled na jezero i Hram Budinog zuba.

Upozorenje.

   Kandi je drugi po veličini grad u Šri Lanki, ali meni uopšte nije odavao takav utisak. Bio je prestonica od 1592. do 1815. godine. Naime, nakon što su Portugalci i kasnije Holanđani započeli sa zauzimanjem Šri Lanke, Kandi je postao sedište nezavisnog kraljevstva, jer se nalazio u brdovitoj i nepristupačnoj unutrašnjosti. Tako je ovaj grad postao bastion sinhaleške kulture i budističke religije i u njemu je nesmetano nastavila svoj razvoj tradicionalna umetnost i zanatstvo. Kandi toga doba postao je poznat po svom sopstvenom arhitektonskom stilu, po izrezbarenim drvrnim stubovima i po zidnom slikarstvu.

Kandi.

   Kada su Britanci 1815. godine zauzeli ovo mesto, ono je dobilo i čitav niz kolonijalnih građevina. Prvo što su, u stvari, Britanci uradili bila je pruga do Kandija, čime više grad nije bio izolovan, te su po potrebi mogli da brzo prevezu svoje trupe i lako uguše pokušaje pobuna u čitavoj oblasti.

   Kandi je okružen bujnim planinama, a u njegovom centru prostire se jezero, koje je ograđeno elegantnom belom balustradom. Na tom jezeru nalazi se Hram Budinog zuba, najveća znamenitost ovoga grada. Nakon što smo malo odmorili i isrkali po kaficu krenuli smo prvo do pomenutog svetilišta. Po silasku na jezero nastavili smo njegovom obalom i usput fotografisali nekakve šarane, kojima je bila krcata ova vodena površina i razne barske ptice koje se hrane tim ribama.

   U Hramu zuba se navodno čuva Budin zub. Naime, kada je Buda kremiran, jedan od prisutnih je izvadio iz pepela njegov očnjak i on je kao relikvija čuvan narednih 8 vekova u Indiji. Kada su se Hindusi u jednom momentu domogli zuba hteli su da ga unište, te su ga tukli maljem, ali pošto se malj slomio vratili su ga. Zbog pretnje da će Hindusi opet pokušati da ga unište, neka princeza ga je sakrila u kosi i prenela u Šri Lanku. Prvo je čuvan u Anaradhapuri, pa u Polonaruvi. Godine 1284. pandijanska vojska je izvršila invaziju, došla do zuba i odnela ga u južnu Indiju, ali nakon četiri godine ponovo je vraćen u Šri Lanku. U 16. veku zaplenili su ga Portugalci i odneli u Gou. Tamo je pred portugalskim guvernerom i biskupom izmrvljen, pa spaljen, a njegov pepeo bačen u more, ali nekim čudom zub se 1592. godine pojavio u Kandiju, gde se i dan danas čuva. Inače, kada su Britanci zauzeli ovaj grad pregledali su zub i došli do zaključka da je dužine 5 cm i da nije ljudski. Veruje se da ko poseduje dotični zub ima pravo vladavine u Šri Lanki. Ova relikvija se čuva u sedam drvenih sanduka raskošno ukrašenih, pozlaćenih i posrebrenih, koji su smešteni jedan u drugi. Najveći je dimenzija 1,2 x 1,2 m.

Hram Budinog zuba.

   Svake godine u čast Budinog zuba održava se festival Esala Perahera. Tada povorka od 100 i više nakinđurenih slonova, u pratnji hiljadu bubnjara i plesača defiluje gradom. Na čelu povorke ide najveći i najbolje uparađen slon Maligava tusker, koji na svojim leđima nosi kutiju sa replikom Budinog zuba. Kada je 1988. godine crkao tadašnji Raja tusker (1913 – 1988), tj. glavni slon, u Šri Lanki je proglašen dan žalosti, a njegovo preparirano telo izloženo je u Hramu Budinog zuba.

Hram Budinog zuba.

   Ovo svetilište je deo velikog kompleksa u kome se osim hrama nalaze još: hol za audijenciju, četiri devala, kraljevska palata, Nacionalni muzej, Muzej budizma itd. Sam hram je zidani objekat sa puno prostorija. U centralnoj odaji na sredini je velika, bogato ukrašena drvena konstrukcija, na čijem ulazu je postavljeno desetak velikih slonovskih kljova. U njoj se čuva Budin zub.

Hram Budinog zuba.

   Sve u svemu,  ok mi je bio obilazak celog kompleksa. E, sad, nisu to nekakve građevine da padneš na teme, niti su bogzna kako stare, ali mi je dovoljno zanimljivo bilo da doživim taj ambijent i vidim vernike kako se mole, ostavljaju cvetne darove i obavljaju kojekakve budističke rituale. Vidi se da Hram Budinog zuba i te kako znači stanovnicima Šri Lanke. Doduše, ne baš svima. Tamilski tigrovi su 1998. godine podmetnuli bombu. Pre njih, 1989. godine napad je izvršila i jedna levičarska organizacija, koja je nameravala da se dokopa zuba, jer, kao što već rekoh, ko poseduje zub ima pravo da vlada ovim ostrvom.

   Nakon posete Hramu Budinog zuba nismo imali ništa da obilazimo pod “must to see” u Kandiju, te smo krenuli u neobaveznu šetnju. Pravili smo česte pauze za kafu, pivo, da se pojede neka neobična tropska voćka i na kraju dana da se proba nešto od odlične šrilankanske gastronomske ponude.

Dzamija Kandija.

   Što se tiče Kandija, on je manje haotičan od Kolomba, ali daleko od toga da je opušten. Manje je štrokav od šrilankanske prestonice, što nikako ne znači da je čist. Ono što mi se u njemu najviše dopalo su stare kuće i to podjednako one tzv. kandijskog arhitektonskog stila, kao i kolonijalna zdanja. Te tradicionalne šrilankanske kuće su drvene i bogato ukrašene . Gornji sprat obično ima terasu iznad koje se uzdiže izrezbareni zabat. Što se mene tiče, Kandi je ok mesto, ništa posebno, ali dovoljno zanimljivo da se u njemu probleji par dana na putu ka istorijskim lokalitetima tzv. kulturnog trougla.