KOLOMBO
Nakon što smo par sati predahnuli, krenuli smo u upoznavanje
glavnog grada Šri Lanke. Kolombo je njena poslednja i najmlađa prestonica. Ne
zna se kada je niklo prvo naselje na teritoriji Kolomba, ali čuveni arapski
putopisac Ibn Batuta, koji je posetio Šri Lanku u 14. veku, zapisao je da su u
to vreme arapski trgovci već uveliko živeli na prostoru današnjeg grada. Godine
1517. Portugalci su ovde podigli utvrđenje, koje im je bilo baza za dalje
osvajanje ostrva. U toj okupaciji Šri Lanke koristili su oprobanu tehniku “zavadi, pa vladaj”. Portugalci su uspešno i nemilosrdno crpeli resurse Cejlona i u
Evropu slali tone i tone, u to vreme skupocenog, cimeta i drugih začina,
slonovače, safira itd. Međutim, trebalo im je gotovo čitav vek dok nisu
uspostavili kontrolu nad celim ostrvom. Poslednja je zauzeta piratska baza Jafa
na severu, ali u međuvremenu je Portugal izgubio svoju prevlast na moru, a na
Šri Lanku je bacila oko Holandija, tj. Holandska istočnoindijska kompanija.
Posle dvadeset godina međusobnih borbi Holanđani su zauzeli tvrđavu u Kolombu.
Ubrzo se na Cejlon nameračila i Britanska istočnoindijska kompanija. Da bi
odbranili Kolombo od Britanaca Holanđani su iznajmili švajcarske plaćenike, ali
sa njihovim komandantom je stupila u kontakt britanska obaveštajna tajna
služba, tako da su u presudnom momentu Švajcarci promenili stranu i 1796.
godine Kolombo su zauzeli Britanci.
 |
| Kolombo, Stara gradska kuća. |
Tokom britanske vladavine Cejlonom otpočelo
je formiranje ogromnih plantaža, ali ne čaja, već kafe. Međutim, 1870. godine
neka bolest je uništila zasade kafe, te su engleski plantažeri prešli na
uzgajanje čaja. I, eto, umesto cejlonske kafe sada je čuven cejlonski čaj. Zbog
potrebe za radnicima na tim plantažama, Britanci su krenuli da dovode Tamile iz
Indije, što je promenilo etničku strukturu stanovništva ostrva i što je
stotinak godina kasnije doprinelo rasplamsavanju građanskog rata.
Kad smo već kod etničkog sastava Šri Lanke,
oko 75% njih čine Sinhalezi, dok Tamila ima petnaestak procenata. Međusobno se
vekovima glože oko toga ko je prvi došao na ostrvo, a, zapravo, pravi
starosedeoci su Vedi, kojih danas gotovo da nema. Oko 10% stanovništva čine
muslimani, tzv Šrilankanski Mavari, koji su nastali mešanjem arapskih trgovaca
sa domorodačkim stanovništvom. Postoji i jedna mala etnička grupa Burgera, koji
su zapravo potomci evropskih kolonijalista, uglavnom Holanđana i Portugalaca.
Većina Sinhaleza su budisti, te je ova religija najzastupljenija na ostrvu
(preko 70%). Zatim sledi hinduizam (oko 12,5%), islam (oko 10%), dok hrišćana
ima oko 7,50%.
Godine 1948. Cejlon je stekao nezavisnost i
ubrzo je preimenovan u Šri Lanku. Politička situacija nakon osamostaljivanja
bila je burna. U tom periodu najviše se istakla Sirimavo Bandaranaike udovica
političara ubijenog u atentatu 1959. godine. Zatim je usledila pobuna tamilskih
tigrova protiv vlasti. Zapravo, to je bio etnički sukob u kome su manjinski
Tamili ratovali protiv većinskih Sinhaleza. Tamili su pružili žilav otpor, bili
su poznati i po samoubilačkim akcijama, ali su na kraju poraženi i 2009. godine
osvojena je poslednja njihova teritorija koju su držali na severu ostrva. Ovaj
građanski rat je, uz manje prekide, trajao više od 25 godina. Kraju rata
doprineo je i cunami iz 2004. godine koji je izuzetno opustošio područja pod
tamilskom kontrolom.
 |
| Svetionik sa satom. |
 |
| Zgrade iz kolonijalnog doba. |
Vratimo se Kolombu. Deo grada gde se
nalazila tvrđava i dalje nosi ime Fort, iako ništa od fortifikacije nije
sačuvano. Međutim, ostalo je dosta reprezentativnih zgrada iz vremena kada su
vladali Britanci, kao i modernih nebodera. Ceo taj deo šrilankanske prestonice
je čist, sređen i u njemu su smeštene razne državne institucije, svetski
trgovinski centar, berza itd. Najinteresantnije bile su mi kolonijalne
građevine, kao što je recimo aktuelni predsednički dom, nekada sedište poslednjeg
holandskog guvernera sa kraja 18. veka. Sada se u okviru predsedničke
rezidencije nalazi i Gordon garden, koji je nekada bio javni park. Inače, u Šri
lanki sve razdaljine od Kolomba mere se od predsedničke palate. Zatim, tu se
nalazi zgrada trezora, republička zgrada iz 1930. godine u kojoj je smešteno
ministarstvo spoljnih poslova, pa zgrada pošte iz 19. veka, onda čuveni Grand
orijental hotel, kao i svetionik sa satom iz 1857. godine. Dopalo mi se i
jednospratno, ali prostrano zdanje bivše holandske bolnice sa centralnim
dvorištem, u kome se sada nalazi “Ministarstvo kraba”, odnosno
fensi restoran gde se jedu ovi zglavkari po nekoj astronomskoj ceni. Pošto mi
nije padalo na pamet da im ostavim par stotina dolara preskočio sam ovo
gastronomsko iskustvo. Da budem precizan, u stvari, preskočio sam ovaj
restoran, a ne krabe i rakove, njih smo i te kako krkali po Šri Lanki, ali po
normalnim cenama.
 |
| Bivša holandska bolnica. |
Rekoh već da lepo izgleda ova četvrt, što se
ne može reći za veći deo Kolomba. Uglavnom je štrokav, prljav, zagađen, oronuo,
bučan, što meni, naravno, nije smetalo. Dokaz da mi to stvarno nije smetalo je
taj, što smo tokom dva dana provedena u Kolombu, oba puta večerali u tom
musavom delu grada, u kome postoji tzv. “street food” ulica, gde se izvrsno i
jeftino jede, podrazumeva se ako niste gadljivi. Prvi put sam jeo koti roti sa
piletinom i bio je super. Radi se o prženim rezancima sa raznim povrćem i začinima.
Znam da zvuči bezveze, to sam i ja mislio dok nisam probao, ali fenomenalno je.
Drugo veče sam naručio neki pirinač kuvan u bambusovom štapu sa gomilom škampi,
lignji, jednom pristojnom ribom i velikom krabom. I to je bilo dobro.
Što se tiče kulturnoistorijskih znamenitosti,
obišli smo hinduistički hram Kathiresan kovils. U pitanju je jedna od onih
građevina na čijoj se fasadi nalaze stotine skulptura brojnih božanstava.
Zanimljiva mi je bila i unutrašnjost ovog hrama, pošto sam poslednji put bio u
nekom hinduističkom svetilištu pre tačno jednu deceniju. Na ulici ispred hrama
bile su raspoređene tezge na kojima su se prodavali venci cveća, koji se,
valjda, koriste u obavljanju nekakvih rituala, tj. u molitvama. Bilo je tu i
mnogo prosjaka, neki od njih sa strašnim deformitetima, kao i raznorazni lovci
na turiste kojima su nudili najrazličitije usluge, tipa vožnja, organizacija
izleta i slično.
 |
| Hinduistički hram Kathiresan kovils. |
 |
| Kathiresun kovils. |
Sledeća na redu bila je dzamija Ul-Afar iz
1909. godine. Sjajno zdanje sazdano od naizmenično ređanih crvenih i belih
blokova. Ova bogomolja bi još bolje izgledala da oko nje nisu gusto zbijene
zgrade i to ne baš preterano reprezentativne. U vreme naše posete turisti su
mogli da obiđu samo jedan deo dzamije, a i to se naplaćivalo, dok je drugi deo
bio rezervisan za vernike. Pošto sam insistirao da smo muslimani, što je,
naravno, laž, lik koji tamo radi nas je pustio da uđemo.
 |
| Ul-Afar dzamija. |
Bacili smo pogled i na budistički hram Seema
Malaka. To je relativno mali moderni objekat na podijumu, na jednom ostrvcetu
na Beira jezeru. Projektovao ga je ovdašnji čuveni arhitekta Dzofri Bova, inače
Burger. Današnje jezero Beira mnogo je manje nego što je nekada bilo. Ceo deo
grada u kome se nalazi nosi naziv Ostrvo robova, jer je na njemu postojalo
ostrvo na kome su Holanđani držali robove. Njihovo bekstvo su otežavali
krokodili koji su živeli u jezeru. Danas nema krokodila, ali se zato u njemu
baškare moje omiljene ptice pelikani.
 |
| Beira jezero. |
Videli smo, ali samo spolja, pošto nismo
ulazili, i nekoliko crkava, kao što su katedrala sv. Lucije, crkva sv. Antonija
i crkva sv. Marije.
 |
| Floating market. |
Obišli smo i neki bezvezni “Floating market”, da kažem tržni centar na jezercetu, koji je zamišljen da bude
turistička atrakcija, ali je u međuvremenu zabagrio. Sledeći na redu bio je
Viharamahadevi park, koji se originalno zvao Viktorijin park. U pitanju je lepo
sređena površina na kojoj raste abonos, mahagoni, limun, neke smokve,
eukaliptus, sa jezercima po kojima plutaju lokvanji. Pored parka se nalazi i
gradska kuća, neoklasicističko zdanje bele boje iz 1927. godine. Neposredno uz
park je i Devetagaha dzamija, kao i Nacionalni muzej. Muzej je, u stvari,
glavni razlog zašto smo došli u ovaj deo Kolomba. Smešten je u velikoj zgradi
iz 1877. godine. Dobar je! Osim raznih skulptura Buda i hindu božanstava
istakao bih i kopije sjajnih fresaka, po kojima je drevna Šri Lanka poznata.
Izdvojio bih i deo postavke sa tradicionalnim maskama, koje su danas glavni
suvenir na ostrvu. Inače, i ja sam jednu pazario.
 |
| Viharamahadevi park. |
 |
| Nacionalni muzej. |
Na kraju smo obišli “Gale Face Green”, tj. šetalište i plažu na obali okeana. To je moderna, uređena
četvrt, sa visokim soliterima i velikim šoping molovima. Verovatno je prijatno
ovde se promuvati predveče, ali svakako nije, kao što smo mi uradili, usred
dana na 35 stepeni.
 |
| Gale Face Green. |
Ono što me je iznenadilo u Šri Lanki bila je
cena žestogog pića. Baš je skupo! Obični Dzek Denijels koštao je u radnji 80
dolara. Probali smo neko njihovo piće arak od kokosovog oraha i to se pokazalo
bezveze. Sva sreća piva je bilo gde hoćeš i nije bilo tako skupo. Po
restoranima su se cene kretale od 3 do 3,5 evra. Inače, flaše su 0.625 litara.
Dva komada uz ručak, prava merka!
Ono što nam je bio najveći problem to su
cigarete. Mislim da su u Šri Lanki najskuplje na svetu. Danhil je koštao 11,70
dolara, a Golden Leaves 10,70 dolara. Postiji još jedna legalna vrsta pljuga i
to je sve od ponude. U Šri Lanku je dozvoljeno uneti jednu, i to načetu paklicu,
a zabranjene su i cigarete iz fri-šopa. Pre puta sam malo pogledao sajtove
stranaca koji žive u Šri Lanki i oni kažu da belce u principu ne proveravaju na
ulazu u zemlju, tako da ne bi trebalo da bude problema, ako poneseš koju paklu
više, ali zvanično to nije dozvoljeno. Ja sam poneo 5, 6 komada, što je daleko
od dovoljno. U Kolombu smo pronašli neki švercovani Benson & Hedges, po 8 dolara, te smo pazarili po boks. To smo obavili u nekoj
štrokavoj muslimanskoj aščinici, koja je izgleda paravan za prodaju duvana.
Većina kupaca je uzimala cigarete na komad, tako da kada smo tražili dva boksa,
nastala je prava frka. Rekli su nam da im je za tu količinu potrebno vreme i da
dođemo za sat vremena, što smo iskoristili da večeramo. Preuzimanje je ličilo
na primopredaju droge. Kakva konspiracija, diskretno davanje love, rasparčani
boksovi u crnim neprozirnim kesama, ma haos.
Na kraju mi nije bilo jasno kakva je
politika vlasti Šri Lanke u vezi duvana. Osim što su preskupe, izgleda i da je
javno pušenje manje više zabranjeno. Međutim, to ne važi za nas belce, tako da
smo slobodno šnjarili. Rekoše mi da kada lokalce uhvate da puše gde je
zabranjeno, sledi kazna od 5000 rupija i obavezan dan zatvora. Kao što rekoh,
to ne važi za turiste, izgleda da su belci na Šri Lanki i te kako povlašćeni. Čini mi se da su im
Britanci to usadili u svest.
Нема коментара:
Постави коментар