Kolima do Antiohije 2022. (6. deo)

 

MANASTIR SVETOG SIMEONA & TITOV TUNEL

 

   Iz Antiohije smo napravili jedan mali izlet. Prvo do manastira sv. Simeona. Posvećen je Simeonu Stolpniku mlađem, svecu iz 6. veka. On je rođen 521. godine u Antiohiji i bukvalno je kao dete stupio u monaški život. Otišao je u Seleukiju, kod igumana Jovana koji je bio stilit. Stiliti ili stolpnici su askete koji su boravili na stubovima na kojima su postili, molili se i propovedali. Simeon je takođe postao stolpnik i to izuzetno revnostan u molitvama i strogom postu, te je stekao veliku popularnost. Smatralo se i da ima isceliteljske i proročke moći. Ubrzo su brojni poklonici počeli da dolaze do njega, tj. do stuba na kome je boravio. Godine 541. Simeon se preselio na planinu Samandagi, nedaleko od njegove rodne Antiohije. Mnogo vekova kasnije na mestu Simeonovog stuba sagrađen je manastir. Ostaci ovog  manastira nalaze se 18 km jugozapadno od Antiohije na 479 metara visokom Samandagiju.

Manastir sv. Simeona.

   Ruševine ovoga kompleksa baš su moćne. Vidi se da je u pitanju bilo i te kako ozbiljno zdanje. Arheološka istraživanja su ustanovila da najstarije strukture potiču iz 6. veka, odnosno iz vremena kada je Simeon ovde boravio i kada je zbog toga ovde stvoren nekakav hodočasnički centar. Pravi manastir je osnovan u 11. veku.

   Sačuvan je i stub na kome je sv. Simeon navodno proveo svojih poslednjih 45 godina života (umro 596.). Moram da se pohvalim, iako ćopav, popeh se i ja na stub, ali sam se malo manje gore zadržao, možda nekih 4 – 5 minuta.

Manastir sv. Simeona.

   Posle manastira sv. Simeona odvezli smo se do mesta Čevlik na obali Sredozemnog mora. Ali, ne, nismo odmah otišli na plažu, već do Vespazijanovog, tj. Titovog tunela. U pitanju je ogroman tunel (zapravo jednim delom tunel, a jednim kanal) uklesan u stenama Nur planine. Napravljen je sa ciljem da spreči planinske bujice i poplave koje su ugrožavale Seleukiju Pieriju, luku Antiohije. Izgradnju je naredio Vespazijan (69 – 79), a radove je nastavio njegov sin Tit. Izdubljen je kanal dug 1380 metara, 7 metara visok i 6 metara širok, sa tunelom dugačkim 130 metara. Zabeleženo je da su u gradnji učestvovali osim robova i vojnici i mornari. Pomenuti robovi su u stvari bili jevrejski zarobljenici nakon što je Vespazijan osvojio Judeju. Ostao sam bez teksta dok sam hodao Titovim tunelom. Neverovatno građevinsko čudo!

Titov tunel.

Titov tunel.

   Obišli smo i par antičkih grobnica, a onda je na red došla plaža. Par sati brčkanja, kafica, pićence i već je bilo vreme za ručak. Obiđosmo par ribljih restorana i obradovah se ovdašnjim izborom riba. Jebote, prošle godine sam proputovao celu egejsku obalu, od Dardanela do Izmira, obišao gomilu ribljih restorana i maltene svi su na meniju imali samo oradu i brancina. Pa, njih, bre, ima svaki veći Maksi u Beogradu, pazi da ih ne jedem i na moru! Ovde u Čevliku, prvo pa muško, nabasah na kirnju bjelicu. Bila je odlična! Izgleda da u Turskoj gde ima manje turista tu je bolji izbor riba. Bogami, i cena je bila dobra, odnosno nije bilo skupo. Verovatno je i za to zaslužan manjak turista. Kad već pominjem turizam, da kažem da je cela ova obala Turske istočno od Alanje turistički slabo razvijena. To malo gostiju što ima su isključivo domaći, a stranaca nema uopšte, bar ja ne videh ni jednoga.

Plaža kod Čevlika.