MATI
Drugog dana našeg boravka u Zhangye-u otišli smo do Mati hrama,
koji je udaljen oko 65 km od ovog grada. Vozila nas je neka Kineskinja za
relativno malu lovu, a taj prevoz nam je organizovao recepcionar iz hotela.
Tokom ove vožnje došao sam do zaključka da su Kinezi pakleni vozači, a kako i
ne bi bili kada su maltene do juče vozili samo bicikle. Takođe su izuzetno
disciplinovani ili je saobraćajna policija rigorozna, a možda i jedno i drugo.
Bilo kako bilo, uglavnom, svi učesnici saobraćaja su se striktno držali
propisane brzine. Zato je i te kako potrajalo ovo putovanje dok nismo stigli do
našeg cilja. A tamo, kada smo stigli, sneg i to pravi sneg od nekih desetak
centimetara.
Mati hram, poznat i pod imenom Hram konjskog
kopita je, zapravo, kompleks budističkih pećinskih manastira uklesanih u jednoj
stenovitoj litici. Ima ih više od 70. Prva od tih veštačkih pećina iskopana je tokom
4 – 5. veka, mada to baš i nije sasvim sigurno, jer neki kažu da će pre biti u
pitanju 5 – 6. vek. Ime Konjsko kopito nastalo je na osnovu legende koja kaže
da je nekakvi leteći konj, kineska verzija Pegaza, ovde ostavio trag svoga
kopita. Navodno su te prve uklesane pećine bile kineske, da bi ih kasnije
preuzeli tibetanski budisti kada je ova teritorija potpala pod vlast
Tibetanskog carstva (618 – 842). Mati hram se nalazio na severnoj granici ove
države poznate i kao Veliki Tibet.
Današnje stanovništvo iz okoline Matia
takođe praktikuje tibetanski budizam. Radi se o baš maloj jugurskoj nacionalnoj
manjini. Nema ih ni celih 15.000. Juguri govore turskim i mongolskim jezikom i
najverovatnije su oni potomci pravih drevnih Ujgura, koji su se naselili u
provinciju Gansu. Naime, nakon već pominjanog kraha Ujgurskog kaganata 840.
godine, jedna grupa Ujgura je ovde došla i formirala Gansu Ujgur kraljevstvo,
koje je trajalo sve do 1036. godine.
Što se tiče samog lokaliteta, dobar je,
zanimljiv, ma odličan! Pećine su pune raznih skulptura i fresaka. Posebno su me
nasmejale neke stupe uklesane u steni oko kojih su vernici doneli razne male,
moderne, skulpture od gipsa. Pretpostavljam da je u pitanju nešto u fazonu
votivnih darova. Uglavom se radilo o statuama Buda, ali nije zanemarljiv ni
broj bista Mao Cedunga. To je, bre, kao kada bi kod nas Titovu sliku zakačili
na ikonostas.
Sreća naša što nije bila turistička sezona,
pa nije bilo gužve, te se nismo gurali sa gomilom turista. Na pojedinim mestima
jedva sam prolazio, a kamoli da sam još morao da se sa nekim mimoilazim. Osim
nas četvoro bilo je možda još desetak posetilaca i otprilike isto toliko
budističkih vernika i sveštenika. Inače, jako je lepa i sama priroda oko
lokaliteta.
Нема коментара:
Постави коментар