TIRASPOLJ
Kada se
devedesetih prošlog veka raspadao Sovjetski savez Moldavija je proglasila
nezavisnost. Među Moldavcima je bujao nacionalizam. Ruski jezik je uvršten u
jezike druge kategorije. Uvedena je zastava istih boja kao i kod Rumunije i
usvojena himna gotovo ista kao rumunska. Ostrašćeni moldavski nacionalisti
otvoreno su zagovarali ujedinjenje sa Rumunijom i pretili proterivanjem
slovenskog stanovništva.
Rusi i Ukrajinci, koji su bili u većini na
levoj obali Dnjestra, proglasili su 2. septembra 1990. godine otcepljenje od
Moldavije i formirali Pridnjestrovsku moldavsku republiku. Usledio je kraći
rat, u kome moldavske snage nisu uspele da povrate ovu teritoriju. Na strani
Pridnjestrovlja ratovali su dobrovoljci iz Rusije i Ukrajine, dok su se na
strani moldavskih vlasti borili rumunski dobrovoljci. Ključnu ulogu odigrala je
14. sovjetska gardijska armija, koja je bila stacionirana na ovom području.
Zvanično je ova jedinica bila neutralna, ali su njeni oficiri i vojnici
simpatisali pobunjenike i omogućili im da se iz njihovih magacina naoružaju, a
mnogi su i aktivno učestvovali u borbama. Godine 1992., 21. jula, postignuto je
primirje, a u Pridnjestrovlju je ostao kontingent ruskih vojnika kao
mirotvorci.
 |
| Tiraspolj. |
Eto, tako je nastala ova nepriznata država,
koja opstaje više od četvrt veka. U njoj danas živi približno pola miliona
ljudi, među kojima, otprilike, ima podjednako Rusa, Ukrajinaca i Moldavaca.
Inače, iako su Rusi i Ukrajinci većina u Pridnjestrovlju, taj sukob između leve
i desne obale Dnjestra nije imao jasno izražen etnički karakter.
 |
| Tiraspolj. |
Godine 2001. Moldavija je pokušala da
trgovinskom blokadom privoli Pridnjestrovlje da se vrati pod njeno okrilje, ali
tada joj to nije pošlo za rukom zbog Ukrajine, koja je u to vreme bila na
strani Pridnjestrovlja. Situacija se u mnogo čemu promenila nakon dešavanja na
Krimu i Donbasu, jer od tada ukrajinske vlasti ne gledaju blagonaklono na
Pridnjestrovlje i smatraju ga, baš kao Amerika i Zapadne države, isturenim
geopolitičkim položajem Rusije.
 |
| Tiraspolj. |
Do Pridnjestrovlja smo se dovezli minivanom.
Na granici smo dobili imigracione karte, koje smo bili dužni da čuvamo i
pokažemo na izlazu iz ove države. Na forumu Lonely Planet-a vlada prava fama
oko ovih imigracionih karti. Navodno, pridnjestrovski granični organi često,
namerno, strancima ne izdaju ovaj dokument, pa ih onda na povratku mrcvare, ne
bi li iskamčili mito. Kažu i da je bilo slučajeva da su nekima iscepali pasoše.
Što se tiče naših putnika, znam ljude koji su stvarno imali posla sa ovdašnjim
korumpiranim službenicima, a znam i neke koji su prošli bez problema, pa i bez
te imigracione karte, jer smo pravoslavna, slovenska braća. Mi smo za svaki
slučaj uredno obavili sve formalnosti na granici i ubrzo se našli u Tiraspolju,
glavnom gradu Pridnjestrovlja.
 |
| Tiraspolj. |
Iznenadio sam se Tiraspoljem. Očekivao sam oronuli postsovjetski grad.
Tako su ga opisivali razni belosvetski putnici u svojim izveštajima i
blogovima. Omiljena floskula bila im je „Ako želite da vidite kako su nekada
izgledali gradovi SSSR-a dođite u Pridnjestrovlje“. Ne znam da li se tu radi o
pristrasnim komentarima ili su se stvari u međuvremenu promenile, ali ovaj grad
je danas sređen, čist i prijatan. Može se reći da je njegov centar čak
upicanjen, u svakom slučaju je uređeniji od Kišinjeva. Razlog za to možda leži
i u tome što Rusija i te kako pomaže Pridnjestrovsku moldavsku republiku. Preko
nekih ruskih neprofitabilnih organizacija tamo su izgrađene bolnice, škole,
fakulteti, obdaništa i sl. Rusija takođe isplaćuje dodatak na penziju svim
pridnjestrovskim penzionerima. Ovdašnji penzosi taj dodatak popularno zovu
„putinka“.
 |
| Spomenik Suvorovu. |
Iskrcali smo se kod velike zgrade vlade
ispred koje je postavljen spomenik Lenjinu. Odmah preko puta nalazi se
memorijalni kompleks posvećen poginulim pridnjestrovskim borcima tokom rata sa
Moldavijom. Imena svih stradalih ispisana su na velikom granitnom zidu, a nisu
zaboravljeni ni poginuli u Avganistanu. U okviru istog kompleksa nalazi se i
večni plamen, mala tipična ruska crkva (kapela), kao i jedan tenk, na kome piše
„ЗА РОДИНУ“.
 |
| Spomenik poginulim pridnjestrovskim borcima. |
Nastavili smo dalje glavnim gradskim
bulevarom i stigli do spomenika Suvorova na konju. Ovaj čuveni ruski vojskovođa
nikada nije izgubio ni jednu jedinu bitku. Skor mu je 63 : 0. Upravo on je
1792. Godine osnovao Tiraspolj. Centar pridnjestrovske prestonice je „ukrašen“
i brojnim bilbordima, panoima, zastavama, transparentima, koji slave
nezavisnost i 26 godina postojanja ove države. Pošto je u jeku bila i izborna
kampanja, nije manjkalo ni postera ovdašnjih političkih stranaka. Tako sa
jednog bilborda neki bivši potpukovnik i veteran rata za nezavisnost, a sada
političar, poručuje da će vratiti Pridnjestrovlje Rusiji.
Spomenuh da je Pridnjestrovska moldavska
republika nepriznata država, međutim to baš nije sasvim tačno. Nju su priznale
Južna Osetija i Abhazija i u centralnoj ulici Tiraspolja, jedna do druge,
nalaze se njihove ambasade, tj. predstavništva.
 |
| Predstavništva Južne Osetije i Abhazije. |
Tokom ove šetnje prošli smo i kroz lepo
uređeni park, koji se pruža do obale Dnjestra, u kome se nalazi i bista
Katarine Velike. Nakon što smo promenili pare u banci i opskrbili se
pridnjestrovskim rubljama malo smo predahnuli u jednom prijatnom kafiću, a
potom se u prodavnici snabdeli čuvenim ovdašnjim konjakom „Kvint“, koji je,
uzgred, odličan.
 |
| Na obali Dnjestra. |
Prošli smo i pored zgrade gradske uprave,
Doma sovjeta i gradskog pozorišta. Treba spomenuti i veliki kompleks fudbalskog
kluba Šerif, koji je smešten na ulazu u Tiraspolj. Osim glavnog, modernog
stadiona na više od 40 hektara nalazi se još 5 drugih terena i razni prateći
objekti, uključujući i natkrivenu halu, kao i hotel sa 5 zvezdica. Sve je,
naravno, novo i odrađeno svetski. Inače, ovaj klub je osnovao 1997. godine
bivši policajac Viktor Gusan, vlasnik sigurnosne kompanije Šerif. Fk Šerif
učestvuje u moldavskoj ligi i godinama uglavnom dere sve moldavske klubove. Za
njega navijaju Pridnjestrovci, koji na utakmicama protiv moldavskih timova
često znaju da okače transparente koji ukazuju na nezavisnost Pridnjestrovlja.
Osim konfrontacije između leve i desne obale Dnjestra postoji i neka
interakcija, doduše minimalna, ali postoji. Tako recimo, nije bio redak slučaj
u prošlosti da reprezentacija Moldavije igra na šerifovom stadionu, pošto
njihovi stadioni baš i nisu ispunjavali sve Uefine kriterijume.
 |
| Tiraspolj. |
Inače, baš u vreme naše posete Tiraspolju,
vlasti Pridnjestrovske moldavske republike su proglasile početak procesa
prisajedinjenja Rusiji, pozivajući se na referendum iz 2006. godine, na kome se
velika većina stanovništva izjasnila za integraciju sa Rusijom.
Нема коментара:
Постави коментар