STARI ORHEJ I SOROKA
Iz Kišinjeva smo se uputili na sever i posle šesdesetak kilometara
stigli do Orheul Veki-a, tj. Starog Orheja. U pitanju je istorijsko – prirodni
kompleks. Preciznije, nekoliko arheoloških lokaliteta raspoređeno je u vrlo
interesantnom krajoliku. Glavnu atrakciju čini klisura reke Raut koja u ovom delu
toka prilično meandrira. Na vrhu klisure nalazi se relativno ravan plato u
čijim liticama su na više mesta monasi uklesali crkve i ćelije. Geologija, reka
Raut, ili šta već, stvorila je ovde veliki hemisferičan amfiteatar dimenzija
3,5 x 1,5 km.
 |
| Orheul Veki. |
Cela ova oblast je, zbog svog strateškog
položaja, bila naseljena još od praistorijskih vremena. Kasnije će tu svoje
utvrđenje izgraditi Geti. Zlatna horda je na ovom mestu osnovala Šehir al
Dzedid (Dzangi Šehir), Novi grad. Sve je to zanimljivo, ali od svega toga i
nije bogzna šta ostalo. Glavna fora ovoga lokaliteta su njegove spektakularne
geološke formacije, kanjon reke Raut iliti jednom rečju priroda. Ono što vredi
da se vidi od „istorijskih stvari“ jeste pećinski manastir, koji je izdubljen u
steni još u srednjem veku. Pre nego što smo se popeli do njega svratili smo u
selo Butuceni, gde smo u jednom lepo sređenom, zanimljivom etno pansionu
doručkovali. Jeli smo neke domaće pite, kojima i nisam bio nešto oduševljen. E,
šta su naše banice i gibanice za ovo! Osim što se selo Butuceni nalazi u
sjajnom prirodnom okruženju, ono je zbog svoje koliko toliko sačuvane stare
arhitekture i samo po sebi zanimljivo.
 |
| Orheul Veki. |
Nakon doručka smo se ispentrali do platoa na
čijem vrhu je izrađena moderna crkva. Tu smo se malo muvali, uživali u
pejzažima, fotografisali okolinu i na kraju otišli do tog pećinskog manastira.
Unutra se odvijala služba i prostorije uklesane u steni bile su pune ljudi. To
nas je onemogućilo da detaljnije pogledamo ovu pećinsku bogomolju. Inače, dok
sam bio unutra u jednom trenutku tokom liturgije svi vernici su klekli na
kolena i jedno vreme proveli u tom položaju. To nisam do sada viđao kod
pravoslavaca, mada i nisam nešto mnogo prisustvovao verskim službama.
 |
| Orheul Veki. |
Nakon Starog Orheja zapucali smo dalje na
sever Moldavije pravo ka Soroki. Ovaj grad na obali Dnjestra razvio se oko
đenovljanske trgovačke postaje Olchonia. Danas Soroka ima oko 37.000
stanovnika. Nekada je u njoj živelo čak 18.000 Jevreja, a sada ih ima svega
stotinak. Zato ima Cigana, zbog kojih ovo mesto krasi epitet ciganska
prestonica Moldavije. Nismo se mnogo zadržavali u gradu, ali za to kratko vreme
ja ne videh maltene ni jednog Cigu. Mora da su skoncentrisani u nekom delu
grada koji smo zaobišli.
 |
| Tvrđava u Soroki. |
Mi smo, zapravo, došli u Soroku samo da bi
videli njenu tvrđavu. Radi se o dobro očuvanom utvrđenju koje je osnovao
moldavski knez Stefan Veliki (1433 – 1504). Ova tvrđava je bila samo jedna u
nizu besarabijskih fortifikacija. Četiri su se nalazile na Dnjestru (Hotin,
Soroka, Bender i Beograd na Dnjestru), dve na Dunavu i tri na severnim
granicama tadašnje Moldavije. To prvo utvrđenje u Soroki je, u stvari, bilo
drveno, a ovo od kamena, koje danas može da se vidi, izgradio je Petar IV Rareš
između 1543. i 1546. godine. To je sjajna mala tvrđava pravilne kružne osnove
sa pet jakih kula. Tokom Velikog turskog rata (Rata Svete lige, 1683 – 1699) u
njoj se uspešno odbranio od Turaka poljski kralj Jan III Sobjeski. Za ovo
utvrđenje vodile su se krvave borbe i tokom Rusko – turskog rata (1735 – 1739).
 |
| Tvrđava u Soroki. |
Iz Soroke smo krenuli ka Rumuniji, tačnije
ka graničnom prelazu Kostešti. Na red je došao rumunski deo Moldavije. Negde
predveče stigli smo u Sučeavu.
 |
| Unutrašnjost tvrđave u Soroki. |
Нема коментара:
Постави коментар